Скица за научни и умјетнички портрет др Злате Марјановић / Душан Медин (2016) (original) (raw)
Related papers
др Јован В. Ћирић - Скица за професионални и политички портрет
Пиротски зборник 44, 2019
Сажетак: Рад је првенствено усмерен на реконструкцију професионалне и политичке биографије др Јована Ћирића, лекара, последњег пред-седника пиротске општине уочи Априлског рата и човека кога можемо сврстати у корпус, ако не знаменитих онда свакако историографски интересантних Пироћанаца чији је траг остао јако видљив на путова-њу кроз двадесети век. Иако дефинисан као скица за биографију, рад се може третирати као прилог свеобухватнијем истраживању историје града у двадесетом веку и сегментираним истраживањима политич-ких и друштвених прилика у Пироту током периода између два светска рата. Текст је генерисан искључиво на основу података које нуди до-ступна архивска грађа и чини могућим да др Јована Ћирића историо-графски портретишемо као лекара и делом као политичара, при чему за сада од слике у стварању назиремо само скицу, јасну онолико колико то изворни материјал дозвољава. Abstract: The study is primarily focused on the reconstruction of professional and political biography of Jovan Ćirić, MD, who was a doctor, the last mayor of Pirot Municipality before the April war and a man who can be seen as one of the renowned and from the historiographic point of view certainly interesting people originating from Pirot, whose mark is outstandingly visible on the journey through the 20th century. Although it is defined as a draft for a biography, the study can be seen as a contribution to more comprehensive research of the 20th century town history and as separate segment research of political and socal circumstances in Pirot between two world wars. The *
Рад Музеја Војводине , 2020
Прилог доноси - азбучним редом, по ауторима - преглед научне продукције прве три генерације сарадника Народног музеја Зрењанин. Њени почеци хронолошки су подударни са покретњаем првих музеолошких струковних гласила - "Рад војвођанских музеја" (1952) и "Спона" (1962), на које се надовезују часописи "Улазница" (осн. 1967), "Гласник музеја Баната" (осн. 1988), те "Завичајац. Часопис за неговање завичајне културе" (1998/2000). Осим тога, резултати научно-истраживачког рада зрењанинских музеалаца публиковани су и у дневној и недељној штампи, те "Грађи за проучавање споменика културе Војводине" и другим часописима и зборницима радова и самосталним публикацијама. Уз библиографију најзначајнијих радова дата је кратка биографија сваког аутора понаособ. Кључне речи: Народни музеј Зрењанин, сарадници, биографије, библиографије. Zusammenfassung: Seit der Erscheinung der ersten serbischen museologischen Fachzeitschriften von 1950en und 1960en Jahren bis heutzutage, nahmen die Mitarbeiter des Zrenjaniner Volksmuseums in Gestaltung derselben einen regen teil. Sie veröffentlichten ihre Forschungsergebnisse im Novisader Publikationsorganen "Rad vojvođanskih muzeja"/"Rad Muzeja Vojvodine" (dt. "Arbeit der Wojwodinaer Museen", später "Arbeit des Museum Wojwodinas" umbenannt) und "Spona" (dt. "Die Band"), sowie in etwa später gegründeten Zeitschriften "Ulaznica" (dt. "Eintrittskarte") und "Zavičajac" (dt. "Das Heimatblatt") aus Zrenjanin und "Glasnik muzeja Banata" (dt. "Der Bote der Banater Museen") aus Pantschowa. Außerdem erschienen ihre Beiträge in verschiedenen täglichen und wöchentlichen Blättern, sowohl in den zahlreichen Sammel- und Tagungsbänden. Dazu werden ihre Ausstelungen regelmäßig mit den entsprechenden Katalogen begleitet, die von einen reichen, thematisch breiten und verzweigert museologischen Tätigkeit bezeugen. Alle diese bibliographischen Kategorien (Katalogen, Artikeln und Studien, Buchbesprechungen usw.), sammt die seltenen, aber äußerst gelungenen selbstständigen Monographien, mit den kurzen Biographien aller Authoren und Authorinnen sind in diesem Beitrag zu finden.
Предговор / Катарина Митровић и Душан Медин (2020)
Градиште – манастир у Паштровићима: Зборник радова с Међународног мултидисциплинарног научног симпозијума одржаног 4, 5, 6, 12. и 13. новембра 2016. године у Петровцу на Мору, Буљарици и Београду / уредили Катарина Митровић и Душан Медин, 2020
Грађа за проучавање споменика културе Војводине , 2022
Од краја шездесетих година прошлог века до данас, бачки сликар Јожеф Пехан (1875-1922) у више наврата је био предмет истраживања и научне обраде у радовима Беле Дуранција, Ђезеа Бордаша и Ференца Немета. Иако су његов живот и стваралаштво детаљно анализирани, Пехан је једногласно сматран за мађарског уметника, док је његово подунавско-швапско порекло, иако признато, било остављено по страни. Управо захваљујући овом двојном идентитету, данас су подједнако доступни како мађарски, тако и немачки извори који су у стању да додатно расветле детаље из његове уметничке биографије. У раду су испитани доступни и слабо коришћени или пак сасвим некоришћени и непознати извори немачке провенијенције, како са становишта историје, тако и историје уметности, укључујући ту и њихову пратећу ликовну грађу. Овде спадају (по хронолошком редоследу): Пеханова уписница на минхенску Краљевску ликовну академију (1890); његов текст о ликовној колонији у Нађбањи, објављен у недељном листу "Паланка" (Palánka) (1908); аутобиографија публикована у темишварском часопису "Са равнице" / "Von der Heide" (1916); три Пеханове хумореске из листа "Врбас и околина" / "Verbász und Umgebung"; новински чланци из "Врбашких новина" / "Werbasser Zeitung", објављени недуго након његове смрти (1922); комеморативни прилог Франца Вагнера поводом 10-годишњице Пеханове смрти, најпре објављен у "Немачком народном листу" / "Deutsches Volksblatt", а потом прештампан 1935. у часопису "Народни стражар" / "Volkswart"; биографски подаци о Пехану пронађени у писаној заоставштини Франца Хама, те напослетку, посебно издање "Врбашких новина" (Werbasser Zeitung) из 1981. године у потпуности посвећено великом бачком уметнику. Побројани извори представљају по свему судећи тек врх леденог брега, пошто се практично из дана у дан појављују нови извори о Јожефу Пехану.
Зборник радова ЧИТАТЕ ЛИ ЈЕЛЕНУ ДИМИТРИЈЕВИЋ? УР. Биљана Дојчиновић и Јелена Милинковић
ЧИТАТЕ ЛИ ЈЕЛЕНУ ДИМИТРИЈЕВИЋ? Зборник радова , 2018
Тематски зборник Читате ли Јелену Димитријевић? сачињен је од радова који су представљени на истоименом скупу о Јелени Димитријевић, одржаном деветог априла 2016. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Зборник је настао у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 178029, Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.