Nužnost i dometi (eksplanatorne) istine u transformaciji sukoba (original) (raw)

Peta postjugoslovenska mirovna akademija -Sarajevo 2012. Kurs: Uloga istorijske istine u transformaciji sukoba Nužnost i dometi (eksplanatorne) istine u transformaciji sukoba Mladen Stojadinović -Paraćin, Srbija Uvod Jedno od najvažnijih pitanja koje se postavlja pred autore i aktiviste koji se bave transformacijom sukoba jeste ono o ulozi i značaju istine u tom procesu, pre svega u dugotrajnim i ukorenjenim sukobima među državama i/ili nacijama. Da li se može gledati u budućnost ako se ne zna šta se zapravo desilo? Koliko je korisno i opravdano očekivati saradnju među stranama koje su međusobno činile stravične zločine i pritom to poriču ili relativizuju? Sme li se zaboraviti ma i najmanji zločin ili je insistiranje na pojedinostima ustvari usporavanje procesa zaceljivanja? Bilo da se tvrdi da je istina neophodan uslov transformacije sukoba, ili da se iskazuje sumnja prema neupitno pozitivnoj ulozi istine, mnogo vremena i prostora se troši na argumentovanje u prilog pojedinih teza o odnosu istine i rešavanja sukoba, kako bi to imalo direktne posledice po instrumente i procedure koje će se u konkretnom postkonfliktnom okruženju koristiti. Mi ćemo se dotaći ovih pitanja i pokušati da doprinesemo raspravi o karakteru i ulozi istine u transformaciji sukoba, počevši od vrlo kratkog razmatranja samog pojma istine, zatim pominjući teškoće na koje se u filozofskom promišljanju istine nailazi, kao i probleme potencijalne univerzalnosti/relativnosti istine. Sva ova pitanja jesu značajna jer u velikom broju slučajeva strane koje su bile u sukobu ne uspevaju da uspostave normalne i zdrave odnose ni posle okončanja nasilja. Po mnogim stručnjacima jedan od ključnih razloga predstavlja nemogućnost da se otkrije istina o događajima iz perioda sukoba, što će u eseju biti dalje problematizovano. Mi ćemo tvrditi da je izvesna vrsta istine, okvirna eksplanatorna istina, neophodna za transformaciju sukoba. ~ 1 ~ O pojmu istine uopšte i našoj upotrebi termina Prvo što moramo naglasiti jeste da bi bilo smešno i pomisliti da ćemo ovde dati iole suvislu definiciju ili određenje istine koje bi moglo izdržati neko ozbiljnije propitivanje. Čitava istorija filozofije i nauke borila se sa ovim pitanjem, pa mi u ovom kratkom radu nećemo ni pokušavati da doprinesemo raspravi. Prema tome, ovde ćemo prilično slobodno pod istinom (za početak) podrazumevati saglasnost kazanog ili mišljenog sa stvarnošću (što je poimanje istine koje je prilično ubedljivo osporavano i od strane postmodernista i od strane pragmatista, na primer). Zapravo, ostavićemo pitanje istine i njenog određenja svesno neodgovorenim, a pojmom ćemo baratati u njegovom laičkom, intuitivnom značenju. Osim toga, stavićemo se na na stranu mislilaca koji istinu razumevaju kao univerzalnu, dakle, kao skup tvrdnji koje su usaglasive sa tvrdnjama i verovanjima drugih zbog zajedničke ljudske i misaone prirode. Savremena filozofija često i odbacuje pojam istine kao takav, smatrajući da je ona ime za nešto nepostojeće i nemoguće, kočnica razmišljanju ili čak sredstvo za oduzimanje slobode. Mi, međutim, dolazeći pre iz naučnih sfera nego iz filozofskih, i dalje uzimamo vrednost istine kao datost, i ovde ćemo tvrditi da je neophodno doći do univerzalne (ne uvek mnogo sadržajne) istine o suštini sukoba kako bi se on transformisao.