Kognitivna disonanca i bezbednosna politika Srbije 2 (original) (raw)

2012, Western Balkans Security Observer (Bezbednost …

Često se govori o dubokim političkim podelama u Srbiji. Suprotno tome, istraživanje javnog mnjenja iz aprila i maja 2011. godine pokazuje da se stavovi velike većine građana poklapaju sa zvaničnom politikom po pitanju nekoliko ključnih oblasti spoljne i bezbednosne politike. Najpre, većina građana smatra da Srbija treba da postane članica EU. Osim toga, velika većina smatra da Srbija nikada ne treba da prizna nezavisnost Kosova. Konačno, ogromna većina građana Srbije se protivi članstvu u NATO i slaže se sa politikom vojne neutralnosti. Ipak, istraživanje pokazuje i to da su građani svesni da su ovi stavovi međusobno iskuljučuju, što stvara kolektivnu "kognitivnu disonancu". U odsustvu promene spoljne i bezbednosne politike, postoje tri strategije prevazilaženja kognitivne disonance. To su poricanje, napuštanje jednog, odnosno više disonantnih stavova i iznalaženje novih uverenja. Ključne reči: kognitivna disonanca, integracije, bezbednost, javno mnjenje, EU, NATO 1. Uvod U Srbiji je javni diskurs često vezan za "duboke podele", koje navodno postoje unutar srpskog društva. Govori se o podelama na patriote i izdajnike, nacionaliste i demokrate, četnike i partizane, tradicionaliste i moderniste ili pak o podeli na Prvu, Drugu ili Treću Srbiju. Teza o dubokim simboličkim raskolima unutar srpskog društva prisutna je kako u političkom, popularnom (Kovačević 2008), tako i u akademskom diskursu KOGNITIVNA DISONANCA I BEZBEDNOSNA POLITIKA SRBIJE BROJ 20 · MAJ -AVGUST 2011. 1 Ovaj tekst je i rezultat rada na projektu Politički identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu (179076) koji se realizuje u okviru Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, a koji finansirae Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije, kao i projekta beogradskog centra za bezbednosnu politiku. 2 ejdusf@yahoo.com 13 JAVNOST SRBIJE O BEZBEDNOSTI FILIP EJDUS BZB BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA 3 Jedan od prvih među onima koji su, po saznanjima autora, govorili o dubokim podelama u srpskom društvu bio je Dobrica Ćosić. U predavanju pod naslovom "Kako da stvaramo sebe" koje je održao 1967. godine na Kolarčevom narodnom univerzitetu Ćosić ukazuje na duboku podelu koja postoji između između dve Srbije -jedne koju oličava Vuk i druge koju predstavlja Dositej (Ćosić 1988). . Ovi diskursi o podelama gotovo su preplavili srpsku