Skripta Kreditna politika (original) (raw)
Related papers
2011
Најдобрите практики ширум светот вклучуваат постоење на детални пишани упатства со кои се утврдуваат видовите на кредити понудени од страна на банките и постапката за прием и оценување на барањата за заеми. Во најголем број случаи банкарската кредитна политика се манифестира во форма на детален пишан документ на неколку стотици страници. Клучна причина за писмено формулирање на кредитната политика е намерата да се воспостават јасни процедури кои ќе претставуваат стандард за целата банка, така што проценката на ризикот, условите за кредитирање и сите кредитни операции можат да се реализираат во една унифицирана и единствена постапка. На тој начин, сите клиенти на банката би имале еднаков третман во секоја филијала и кај секој службеник на банката. Според тоа, писмено формулираната кредитна политика претставува клучна алатка преку која раководството го контролира најсуштинскиот дел од деловната политика на банката
2 7 репрезенти и опуномоћеници групе у мрежи међугрупних интеракција. На основу теорије о двостепеном току развијена су два утицајна модела масовног комуницирања. Вилбур Шрам конципирао је модел уверавачког комуницирања у којем се, на једној страни, налази комуникацијска организација (дневни лист, радио-станица, издавачка кућа) и, на другој, масовна публика, али социјално структуирана кроз мноштво функционалних група, како он назива примарне групе. "...Масовно комуницирање постиже велики учинак тако што се идеје и информације упућују у мале групе и то помоћу појединих прималаца... (подвукао М.М.) Извештај, чланак, уводник група затим поново разложи и резултат кодира за групно мнење или можда за групну акцију" (Schramm,1954:26). Теорија о двостепеном току налази се и у основи социјално-културног модела процеса убеђивања у масовном комуницирању Џозефа Клапера. Клапер, наиме, сматра да масмедији, које одређују као "безличне технике посредовања", нужно делују у мрежи посредничких фактора као што су: селективан однос реципијената према медијима и медијским садржајима, групе, групне норме, вође мнења и условности ширег социјалног система. Имајући то у виду, масмедијски садржаји, сматра овај теоретичар, делују у правцу јачања, а не мењања постојећих ставова. Ако се ставови мењају, онда је вероватно да је утицај посредничких фактора изостао или је битно смањен. Масмедијски садржаји имају највећи утицај на припаднике публике онда када се ствара јавно мишљење о неком питању, дакле појединачни и групни ставови још нису изграђени. "Ако је проблем стварно нов и није повезан са склоповима постојећих ставова, комуницирање вјероватно неће бити у супротности са ненаклоним предиспозицијама, групним нормама или вођама мнења. Укратко, посредничке снаге које обично коче преокрет, овдје вјероватно неће деловати" (Врег,1990:79). Теорија о двостепеном току масовног комуницирања увелико је релативизована у последње две деценије умножавањем комуникационих центара и запоседнутошћу 'сваког тренутка' слободног времена масмедијским садржајима, па је велико питање да ли би емпиријска истраживања дала исте резултате као половином века. И поред тога, сасвим је сигурно да се масовном комуницирању мора прилазити као вишестепеном и дифузном процесу, са мноштвом посредничких фактора у рецепцији порука.
PRILOG PROUČAVANJU KUNDERINIH FIKCIONALNIH STRATEGIJA
Nasleđe / Journal of Language, Literature, Arts and Culture / Year XVI / Volume 42, 2019
Katarina Melić, "La scène de Clio - l'Histoire ou les stratégies fictionnelles de Milan Kundera", FILUM, Kragujevac, 2018. (prikaz monografije)
Банкова политика (Bank Policy, 2016)
Abstract: Bulgarian Abstract: Учебникът за дистанционно обучение по “Банкова политика” е предназначено за студенти, дистанционна форма на обучение изучаващи магистърската програма по “Банков мениджмънт“ към Стопанска академия “Д. А. Ценов” – гр. Свищов. С него авторът цели да запознае читателите с ключовите въпроси, свързани с изграждането и успешното имплементиране на комплексната банкова политика в системата на банковия мениджмънт Учебникът включва следните базисни теми: Тема 1. Място и роля на банковият мениджмънт при формирането на банковите политики. Същност и значение на банковият мениджмънт. Същност и особености на стратегическият банков мениджмънт. Банкови политики и стратегии. Тема 2. Политики по управлението на банковите продукти и услуги. Ролята на маркетинга в процеса на формирането на банковите политики по управление на продуктите и услугите. Политики по управление на асортимента на предлаганите банкови продукти и услуги. Политика по ценообразуване на банковите продукти и услуги. Политики по дистрибуция, пласмент и реклама на банковите продукти и услуги. Тема 3. Основни политики за управление на пасивите. Същност и особености на политиките по управление на банковите пасиви. Политики по управление на собствения капитал на банката. Политики по управление на привлечените средства. Тема 4. Основни политики за управление на активите. Същност и особености на политиките по управление на банковите активи. Политики по общо управление на активите. Политики за управлението на кредитната дейност. Политики по управление на инвестиционния процес в банката. Тема 5. Политики по управлението на банковите рискове. Същност и специфика на банковите рискове и политиките за тяхното управление. Политики по управление на ключовите рискове в банковата дейност. English Abstract : The textbook for distance learning "Bank Policy" is designed for students distance learning students of Master's program in "Bank Management" Tsenov Academy of Economics, Svishtov. With it, the author aims to acquaint readers with key issues relating to the development and successful implementation of a comprehensive banking policy in the system of bank management The book includes the following basic themes: Theme 1. Place and role of banking management in the formation of bank policies. Nature and importance of bank management. Nature and characteristics of strategic bank management. Bank policies and strategies. Subject 2. Policies for the management of banking products and services. The role of marketing in the process of formation of the bank's policy management products and services. Management policies range of banking products and services. Policy on pricing of banking products and services. Policies on distribution, marketing and promotion of banking products and services. Topic 3. Basic management policies liabilities. Nature and characteristics of the management policies of bank liabilities. Management policies of the equity of the bank. Management policies borrowings. Subject 4. Basic policies for asset management. Nature and characteristics of the management policies of bank assets. Policies total asset management. Policies for managing credit activities. Management policies of the investment process in the bank. Subject 5. Policies for managing banking risks. Nature and specifics of banking risks and the policies for their management. Management policies of key risks in banking.
1. Princip povratne sprege-Ulazni (referentni) signal r(t) ili R(s). Izlazni signal je upravljana (regulisana) promenljiva c(t) ili C(s). On se preko elementa povratne sprege H(s) transformise u signal povratne sprege z(t) ili Z(s) i vraca na ulaz sistema. Z(s) se u elementu za sumiranje algebarski sumira sa referentnim ulaznim signalom. Rezultat je signal greske (regulaciono odstupanje) E(s)=R(s)±Z(s). Element za sumiranje se naziva detektor (signala) greske. Postoje sistemi sa pozitivnom i negativnom povratnom spregom. Spregnuti prenos sistema je prenos celokupnog sistema sa povratnom spregom ciji je ulaz R(s) a izlaz C(s). Ws(s)=C(s)/R(s)=G(s)/(1 Wp(s)). Prenos po gresci je prenos celokupnog sistema sa povratnom spregom ciji je ulaz R(s) a izlaz E(s). We(s)=E(s)/R(s)=1/(1±Wp(s)). Povratni prenos je prenos dela sistema ciji je ulaz E(s) a izlaz Z(s) tj. redna veza elemenata direktne i povratne grane. Wp(s)=Z(s)/E(s)=G(s)H(s). Imenilac spregnutnog prenosa sistema se naziva karakteristicni polinom D(s)=1+Wp(s)=1+G(s)H(s). Karakteristicna jednacina se dobija kada se D(s) izjednaci sa 0. 2. Efekti povratne sprege-Povratna sprega moze biti pozitivna i negativna u zavisnosti od znaka kod detektora greske. Funkcija H(s) prilagodjava izlaznu velicinu ulaznoj i doprinosi kvalitetu regulacije u sistemu (kompenzaciji). Negativna povratna sprega umanjuje nepovoljne efekte prenosa i kao takva je bitnija od pozitivne povratne sprege koja je retka u prirodi. 3. Podele sistema automatskog upravljanja (SAU)-SAU se moze klasifikovati po razlicitim kriterijumima (po principu delovanja, karakteru signala, matematickom modelu, vrsti energije…). Prema obliku matematickog modela dele se na linearne i nelinearne i opisuju se linearnim ili nelinearnim diferencijalnim i/ili algebarskim jednacinama. Prema karakteru signala svrstavamo ih u kontinualne i diskretne uz mogucu kombinaciju. Diskretizacija se moze izvrsiti po vremenu (impulsni SAU), amplitudi (relejni SAU), kombinovano (digitalni SAU). U zavisnosti od koriscenja energije SAU moze biti elektricni, hidraulicni, pneumatski i kombinovani. Svi ovi sistemi se mogu svrstati u jednu od 4 klase: sistem sa povratnom spregom, sistem bez povratne sprege, kombinovani sistemi i samopodesavajuci sistemi (sa ili bez povratne sprege). U zavisnosti od broja regulisanih velicina dele se na monovarijabilne (regulise se samo jedna velicina) i multivarijabilne (regulisu se 2 ili vise velicine). Multivarijabilni SAU se dele na raspregnute (svaki ulaz deluje na samo svoj izlaz) i spregnuti (postoje unakrsne sprege). 4. Osnovni principi upravljanja-Delovanjem signala na ulazu posmatramo izlaz. Tipicni signali pomocu kojih se predstavljaju realni sistemi su Dirakov, Hevisajdov i harmonijski. Kretanje sistema je resavanje unutar sistema pod dejstvom spoljasnjih signala a dobija se izlaz (odziv). Normalni odziv je kad su uneti pocetni uslovi. 5. Matematicki model sistema-Je skup diferencijalnih i algebarskih jednacina koje sa vecim ili manjim stepenom aproksimacije opisuje ponasanja sistema. Matematicki model se dobija na osnovu sagledavanja i izucavanja fizickih procesa koji se odvijaju u posmatranom sistemu ili na osnovu eksperimentalnih podataka. Neka je dati element opisan matematickim modelom u obliku y=f(u,t) gde je u(t) ulazni signal. Delovanje ulaznog signala dovodi do odvijanja nekog fizickog procesa u sistemu koja se manifestuje kao neka fizicka velicina y(t), odnosno izlazni signal. Matematicki model odslikava funkcijsku zavisnost izmedju ulaznog i izlaznog signala u eksplicitnom ili implicitnom obliku. Graficki prikaz matematickog modela moze biti u obliku blok dijagrama ili u obliku grafa toka signala. Kod blok dijagrama signal se oznacava strelicom a kod grafa kruzicem (cvorom), a funkcionalna zavisnost u obliku pravougaonika kod blok dijagrama odnosno linijskim segmentom sa strelicom kod grafa. U slucaju da sistem ima vise ulaznih i vise izlaznih signala (vektorski slucaj) matematicki model se zapisuje y=f(u,t). Matematicki model se deli na linearni i nelinearni. Kad se radi o linearnim sistemima sa jednim ulazom i izlazom u teoriji SAU matematicki modeli sistema se prikazuju ne u vremenskom, vec u kompleksnom domenu. Prelaz se vrsi
The article approaches the question of political views promoted by Serbian oral epic tradition through Karl Schmitt’s notion of politics as the distinction between friend and enemy, and follows the formation of the figure of political enemy in the Serbian oral epic poetry during the first half of the nineteenth century. It focuses on four versions of “Perović Batrić”, a comparatively short Montenegrin song with a typical subject of blood revenge, documented during this period in Serbia, Montenegro and Herzegovina. It is demonstated that the only version documented without any impact of the ruling Montenegrin Petrović family from Cetinje, displays explicit antagonism between the Montenegrin and Herzegovinian Orthodox Christian tribes, and has no explicit antiturkish sentiment. In addition, two other versions written down from the Montenegrin singers influenced by Cetinje as the political centre, show the consolidation of political perspective and emphasize the hostilities between the Montenegrins and the local Turks. Finally, it is demonstrated that true political character of the enemy in the Schmittian sense is fully recognized only in the version of “Perović Batrić” edited by the Montenegrin bishop-prince Petar Petrović Njegoš II. In this song, the hostility towards Batrić’s adversary Osman follows not from his tribal conformity or his distinctive personality, but from his “Turkishness” as such. It is therefore argued that this recognition of the specifically political character of the enemy occurred under the increasing influence of Cetinje (as the political centre) on the representation of the oral tradition. In the conclusion, it is indicated that there is no politics inherent to Serbian epic tradition, and that the politics of Serbian epic poetry is the politics associated with it, and inserted in it, during the process of publication and canonization of the oral tradition in the first half of the nineteenth century.
Pravni aspekti ugovora o kreditu sa valutnom klauzulom u švajcarskom franku
Апстракт: У овом раду аутори анализирају правне аспекте уго-вора о кредиту са валутном клаузулом у швајцарском франку. Аутори по-лазе од дефинисања уговора о кредиту, појашњавања валутне клаузуле и промјенљиве каматне стопе и на основу проучене судске праксе у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској, компаративним освртом, саопштавају ставове судова и питања којима су се они бавили. Они често наилазе на опречна мишљења и ставове судова и увиђају њихова почетна несналажења, те се питају постоји ли јединствено рјешење (судско, за-конодавно и сл.) и које би било најоптималније. Аутори постављају оквир за разрјешење проблема у вези са овим кредитима у виду подобних прав-них института за примјену на овај случај. Још нема коначног рјешења и тешко је дати сигурну прогнозу даљег кретања судске праксе, посебно у државама у којима нема ставова највиших судских инстанци. На основу литературе и судске праксе, аутори дају и предлажу закључна мишљења у погледу предметних питања која су се појавила као спорна у вези са овом проблематиком. Кључне ријечи: уговор о кредиту, валутна клаузула, промјенљива каматна стопа, судска пракса.
TOPLIČKA PRIVREDNA BANKA ‒ PROKUPLjE
Leskovački zbornik, 2023
Апстракт: Покретање привредних активности после После првог светског рата захтевало је велика финансијска средства јер је пострадалост Краљевине Србије била изузетна, како у погледу људских жртава тако и у погледу материјалних добара. Зато су осим новчаних завода који су већ постојали, а успели да наставе са радом, оснивани нови, који су тражили своје место на тржишту капитала. Један од новооснованих новчаних завода била је и Топличка привредна банка, која је припадала групи банака чији су оснивачи били политички активне личности, што је била једна од традиционалних одлика српског банкарства. На основу архивске грађе и релевантне литературе приказан је рад ове новчане установе и дате карактеристике у вези са пословањем малих локалних новчаних завода и источном делу Краљевине Југославије.
У односу на посматрану величину метрологија се дели на: метрологију дужина, времена итд, а у односу на област примене на: индустријску, техничку, геодетску, законску итд. Метрологија такође обухвата одређивање физичких константи и својстава материјала и материја. Општа метрологија -бави се проблемима заједничким свим метролошким питањима, независно од мерне величине. Примењена метрологија -бави се мерењима за одређене примене ( дужине, угла...). Техничка метрологија -бави се проблемима мерења у техници. Посебно имамо геодетску метрологију. Теоријска метрологија -бави се теоријским проблемима мерења. Метрологија квалитета -бави се питањима везаним за контролу квалитета. Законска метрологија -односи се на мерне јединице, методе мерења и мерне инструменте, у погледу техничких захтева и правних прописа ради обезбеђења јавне гаранције у смислу сигурности одговарајуће тачности мерења. Метролошко обезбеђење је скуп правила, техничких средстава и неопходних мера преузетих за обезбеђење потребне тачности мерења. Савремена метролошка организација осим државних служби законске метрологије обухвата и међунаро. организацију за тегове и мере и међународну организацију за законску метрологију.