Espana los Balcanes y los bulgaros siglos 18 19 (original) (raw)

ИМЕ СРБИЈЕ И БАЛKАНА НА СТАРИМ ГЕОГРАФСKИМ KАРТАМА ЕВРОПСKИХ KАРТОГРАФА

ГЛОБУС 45 – Часопис за методолошка и дидактичка питања географије, 2020

Апстракт: Примарни циљ овога рада је да расветли картографско појављивање имена Балкан, Балканско полуострво, Србија и Црна Гора на старим географским картама европских картографа, и да протумачи етимолошко значење тих назива. Анализиране су старе карте, које поред летописних извора, географских текстова и етнографских чињеница, садрже информације о генези и еволуцији ових појмо-ва. Извршена је периодизација географске картографије Балканског полуострва, од римских итинерара као што је Појтингерова карта, до савременог доба. Посеб-на пажња посвећена је представама о геотектонској структури Балканског полуо-стрва, улози Аугуста Цојнеа у увођењу појма ,,Балканско полуострво" у географ-ску терминологију, историјском контексту и значењу имена Србије и Црне Горе. Анализа генезе и еволуције ових топонима садржи информацију о прошлим епо-хама и служи као важан извор изучавања историје народа који живе или су живе-ли на тој територији. Kључне речи: Историјска географија, историјска картографија, Србија, Балкан, Балканско полуострво, Црна Гора, Kосово и Метохија. Abstract: The primary goal of this paper is to shed light on the genesis of the names Balkans, Balkan Peninsula, Serbia and Montenegro on old geographical maps of Euro-pean mapmakers and geographers, and to eksplain the etimological meaning of these names. Old maps were analyzed, which contain information on the genesis and evolution of these concepts. It has been processsed periodization of geographical cartography of the Balkan Peninsula, from Roman itineraries such as Poitinger's map, to modern times. Special attention is paid to the ideas about the geotectonic structure of the Balkan Peninsula, the role of August Cojne in the introduction of the term ,,Balkan Peninsula" in geographical terminology, historical context and meaning of the name of Serbia and Montenegro.

Бастарны -- последние кельты Восточной Европы // Bastarni - the last Celts of Eastern Europe

Современные научные исследования и инновации, 2023

The article examines the names of the leaders and the names of the tribes associated with the Bastarnae. An etymological analysis of anthroponyms and ethnonyms was carried out. It has been established that they originate in the Celtic linguistic environment. The proposed study allows us to assert that the Bastarns were Celtic-speaking tribes that took part in the ethnogenesis of the Germanic and Slavic peoples.

ТРАНСФОРМАЦИЯ СЕМАНТИЧЕСКОГО ЗНАЧЕНИЯ ТОПОНИМА "ESPAÑA" В ИСТОРИЧЕСКОМ КОНТЕКСТЕ

Филологические науки. Вопросы теории и практики. , 2019

В статье проводится анализ трансформации семантики топонима “España” в диахронии и синхронии. Обосновывается мысль о том, что представление об Испании как о полиэтническом и мультикультурном государстве претерпевает значительные трансформации. Авторы приходят к выводу, что на основе изучения исторической и актуальной социолингвистической ситуации на Пиренейском полуострове возможно установить, как вместе с изменением содержания самого понятия «Испания» происходит трансформация значений соответствующей языковой единицы. Выводы проиллюстрированы примерами из научной и публицистической литературы, а также данными интернет-ресурсов.

Church and religion of Bulgarians in Spain/ Църква и религия при българите в Испания

'Ongal' Electronic Journal, Vol. 15, http://www.spisanie.ongal.net/broi15.html , 2017

Българите в Испания все още са обект на интерес в научната общност и в публичното пространство, въпреки че тази държава вече не е най-атрактивната европейска дестинация за нашите мигранти, както беше доскоро. Различни религиозни аспекти от ежедневието на нашите сънародници остават недостатъчно проучени и представени, което ме насочи към тази тема.

ВO3РОЖДЕНІЕ БОЛГАРЪ или РЕАКЦIЯ ВЪ ЕВРОПЕЙСКОЙ ТУРЦIИ

Текстът на статията “ВO3РОЖДЕНІЕ БОЛГАРЪ или РЕАКЦІЯ ВЪ ЕВРОПѢЙСКОЙ ТУРЦІИ“ е на д-р Христо Кънчев Даскалов (1827 – 1866 г.). В него той разобличава, пред руската общественост, действията на турските власти, фанариотите и Константинополския патриарх във вреда на българския народ и описва изпитваният от него политически, икономически и духовен гнет.