Pojam i istorija ideje kosmopolitizma od antike do XX veka (original) (raw)
Related papers
Istorija ideja Isaije Berlina i filozofija Imanuela Kanta
Kultura - časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, 2020
In this article, we will answer the following questions: How did Immanuel Kant’s philosophy influence Isaiah Berlin’s philosophical analysis? Was it just in the methodological sense of the term? How did Isaiah Berlin integrate some of the crucial Kant’s standpoints? What are the similarities between these two thinkers? What are the main critical arguments Berlin directed at Kant’s philosophy? It turns out that there is a strong philosophical connection between the two thinkers and that the philosophical analysis of the history of ideas in Isaiah Berlin’s works owes very much to the philosophy of Immanuel Kant. Key words: conceptual models and categorical frameworks, cognitive articulation of experience, articulation of historical knowledge
Појам бесконачности и идеја о мноштву светова од античких Грчких до модерних космологија
Резиме: Истражени су и анализирани антички грчки текстови да би се размотрило увођења појма бесконачности и идеје мноштва светова у пресократовске космологије и упоредило са неким погледима у модерној науци. У старој Грчкој, Анаксимандар је увео апеирон (безгранично) као почетак свега (први принцип), према његовој теорији недефинисан и увек покретан. Он рађа супротности «топло» и «хладно», као и «влажно» и «суво» и њихову вечну борбу. Резултат овог бесконачног процеса је мноштво постојећих ствари и бесконачан број универзума Космолошки аспекат Анаксимандрове теорије има необичну лепоту; небројени светови се рађају из апеирона и нестају у њему. Дакле апеирон је повезан са вечним космолошким процесом -током времена.
Идея космофизического порядка в контексте самоопределения человеческого бытия (античность)
2021
Статья посвящена раскрытию сути идеи космофизического порядка в античном мировосприятии. Обосновывается положение о том, что благоустроенность космического целого являлась основой формирования человека. Выявляются условия осуществления полноценности человеческого бытия. В этой связи осмысливается идея полиса. В контексте тематической экспликации анализируется изречение Протагора. Рассматриваются полемические аспекты этого изречения. Установлено, что Платон, пытается выяснить начала устроения космофизического миропорядка, соизмеримого с человеческим разумением. В философии Платона идея блага связывается с постоянством как необходимым условием соизмеримости человеческого бытия и мышления с космическим миропорядком. Раскрывается платоновское космологическое оправдание тезиса Протагора.
Novoe prošloe/The New Past 3, pp.54–71, 2023
The article deals with the comparative analysis of notions of empire and priesthood (imperium et sacerdotium), depicted in two outstanding texts of the Russian bookishness of the 16th century — the Epistle on Skywatchers and Latins by Filofei of Pskov, addressed to d’jak M.G. Misyur-Munekhin and the Discourse on Instabilities of Maximus the Greek. The first text explains the idea of Moscow — the Third Rome and the role of the Russian tsar as “holder of the reins of the divine holy seats”. At the same time Rome’s universal mission, by Filofei of Pskov, is not based on the “unshakeability” of imperial power, but rather on doctrinal orthodoxy, guaranteed by fidelity to ecclesiastical canons. Discourse on Instabilities by Maximus the Greek develops this problem in another key. Taking his cue from the songs of Savonarola, Maximus the Greek represents his view on the purpose of power and the role of the ecclesiastical magisterium. His reflection, however, does not develop at the historical and sacramental theological level, as Filofei of Pskov does, but rather in the moral and social sphere. From this perspective, the function of the priest does not appear to be primarily sacred, but rather prophetic domain, which prompts Maximus the Greek to expound a severe criticism of the rulers. The form of the dialogue, cogent argumentation, and implicit references to themes and concepts present in modern Western thought, illustrate the development of an original reflection urging the renewal of Eastern Christian thought. Despite their different approaches, both writers come together not only in the profusion of biblical quotations but above all in the image of the widow in the desert, recalling the apocalyptic and eschatological dimension.
Tradicionalni koncept društvenog ugovora - istorijski uzroci i nasleđe
Istorijske Studije Ilarion, Beograd, 2018
Мисао о држави као носиоцу друштвеног уговора је био, без икакве сумње, највећи допринос нововековне филозофије савременој политичкој теорији. Међутим, да ли је заправо ово био оригиналан изум који се десио у духу једног времена, или је, напротив, оживљена стара мисао како из разлога прагматичне природе? Такође, иако је теорија друштвеног уговора доживела релативно брз пораз, те уступила своје место алтернативама, она се увелико вратила на велика врата у савременој политичкој мисли у измењеном облику који је отпорнији на противаргументе који су поразили стари. Дакле, тема рада је следећа – понудити историјски оквир који је резултирао стварањем традиционалног друштвеног уговора, образлижити сам контрактуализам у традиционалним теоријама Хобса, Лока и Русоа, као и навести наслеђе које је резултирало из истог.
SVETSKA KRIZA IDEJÂ – Konceptualni okvir jednog teorijskog modela
2011
Љу бо мирКља кић СВЕТ СКА КРИ ЗА ИДЕЈÂ Кон цеп ту ал ниоквирјед ногте о риј скогмо де ла Резиме Ауторза сту паста но ви штедасусвет скакри заидејâ иоп штасвет скакри задваспе ци фич на,уза јам номе ђу за ви сна,об ли каје дин стве ногице ло ви тогто каства ри,од но сно свет ске тран зи ци о не кри зе ко ју је пре че тр де сет го ди на отво риопро цесисто риј скеде ми си је(до са да шњег)свет ског си сте ма.На чел ниар гу мен тико јисуиз ло же ниупри логтог ста вапред ста вља јукон цеп ту ал ниоквирте о риј скогмо де ла свет скетран зи ци о некри зе(свет скиси стемири тамње го ве исто рич но сти)нако ме,иуокви руко га,ауторза сни вавла сти тустра те ги јуис тра жи ва ња. Кључ нере чи:че твр таре во лу ци јасве та,свет скатран зи ци о накри за,је дин стве нопо љемо гућ но сти,свет скакри заидејâ,свет скиратидејâ.
Хришћански идеал државе у четвртом веку и данас: Св. Константин и Посткомунистичко доба
Теолошки погледи , 2014
У овом раду се покушава дати виђење ангажовања Цркве у држави у 4. веку који се у православљу поима за идеални век и прави паралеле са модерним добом; хришћанство прво постаје дозвољена религија да би крајем истог постала државна религија. Акценат је дат на одјек теолошког дефинисања односа између Цркве и државе каквог налазимо код Константиновог дворског теолога Евсевија Кесаријског као и на појаву цезаропапизма који је условио модерне митове о идеалној држави на челу са владарем – Божијим изабраником, који су до данас опстали у традиционалним православним земљама, да би се преко тога сагледало функционисање Православне Цркве у модерном демократском друштву. Овде смо преиспитали колико је заправо таква теолошка визија православна по себи и каква би требала да буде улога водеће религије у јавном сектору у данaшњем постсекуларном друштву