ЗА ЖАНРОВСКО-СТРУКТУРНИТЕ ОСОБЕНОСТИ НА СРЕДНОВЕКОВНИТЕ ТРЕБНИЦИ / ON THE GENRE AND STRUCTURAL FEATURES OF THE MEDIEVAL EUCHOLOGIA (original) (raw)
Related papers
ТРАНСГРЕССИВНОСТЬ КАК СУЩНОСТНАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА СОВРЕМЕННОГО МЕДИАТЕКСТА В МИРОВОЙ СЕТИ 1
TRANSGRESSIVENESS AS AN ESSENTIAL CHARACTERISTIC OF MODERN MEDIA TEXT IN THE INTERNET The article is focused on transgression as a token of transformation process and explored in the context of modern media sphere. The author maintains that transgression reveals certain sort of power embedded in a media text. Transgressive behavior of actors of mass communication, transgressive media strategies and transgressive media texts each in its own way should be viewed as representing transgression in mass communication. Th e analysis of the intentional context of transgression leads to reconstruction of intentions and motives of transgression actors and their roles in certain communicative situations. The study of the institutional context of transgression reveals transformation of the system of media, media content, media genres, and media text in general. Th us, the notion of transgressiveness is defi ned as a to date characteristic of a media text which is revealed and explored through its structure, composition and style. Transgressive potential of a media text is determined and represented through insertion of heterogenic text elements such as diff erent types of tagging (hashtags, hyperlinks, geolocation, geotags) into the text. The main function of the media text transgressiveness is to raise so called publicity capital of a media subject initiating or releasing the media text. Using tags as a key compositional means of a modular media text requires of speech writers and bloggers the full amount of well developed professional skills. Key words: mediatization, media text, media and Internet stylistics, transgression, transgressiveness, hashtag, hyperlink, geolocation, geotag.
THE IMAGES OF THE HOLY FIFTEEN MARTYRS OF STRUMITSA (TIBERIOPOLIS) IN THE CHURCH ART. HISTORIC PRECONDITIONS AND ICONOGRAPHIC CHARACTERISTICS The cult of the Holy Fifteen Martyrs of Strumitsa has a significant presence in the medieval literature, which does not have a reflection on their iconography. Their first depiction is from the martyrdom Church in Strumitsa (the 9th -10th century), which remains the only one up until the 19th century, and therefore there is no tradition of visually representing these saints as such. Up until recently there was only one publication of their icon from Radovish (1828) and one engraving from Mount Athos (1866). The present study attributes the engraving to the works of the engraver Anthimos of Peloponnese, of whom about ten other works are known. For the first time three icons of the Holy Fifteen Martyrs of Strumitsa from the Rhodope Mountains from the middle of the 19th century have been studied (one from the village Pelevun and two from Topolovgrad). The pictorial aspect of the cult of the Holy Fifteen Martyrs of Strumitsa has been created, or rather regenerated in the 19th century. After nine centuries of absence of their images from the iconographic repertoire of the Orthodox painting it appeared again. The new visual realization of their cult could be explained through the activity of Gregorios Visantios, bishop of Strumitsa (1818‒1830) and Adrianopolis (1830‒1840), who has not only reprinted their Akolouthia in Constantinople, but most possibly has transferred their cult from Strumitsa to the region of the Rhodope Mountains and Mount Athos. Despite the fact, that they are from different parts of the Balkans (Strumitsa, the Rhodope mountains, Mount Athos), all examined images are following a common iconographic model and have most possibly a common prototype, which presumes the existence of a popular enough image of the Holy Fifteen martyrs of Strumitsa with established iconography before 1828. This could be a printed graphic image – print or engraving in a printed edition, which in the 18th and 19th century often served as a iconographic model for paintings.
УМЕТНОСТ И НАУКА У ПРИМЕНИ: ИСКУСТВО И ВИЗИЈА ART AND SCIENCE APPLIED: EXPERIENCE AND VISION, 2022
Текст проблематизује улогу фасаде трговачких и занатских објекатa као простора у склопу кога су обједињене различите гране примењене уметности (унутрашња архитектура, графички дизајн, фотографија…) што је карактерише као позицију интердисциплинарности и корелације наведеног програма. Као предмет рада биће анализирани главни чиниоци који утичу на обликовање фасаде једног објекта, као и њихово повезивање на истој у једну нераскидиву, аутентичну целину. У ове елементе убрајамо: назив објекта – који је најдоминантније изражен елемент на фасади објекта, опис/ набрајање артикала којима је објекат располагао, засторе у склопу фасаде објекта и богато декорисан и опремљен излог објекта. Примарни циљ рада је утврђивање првобитног идентитета фасада трговачких и занатских објеката у складу са сачуваном и расположивом документацијом, односно први циљ истраживања представља детаљну анализу примарних архитектонских одлика објекта репрезентативних трговачко- стамбених здања изграђених у периоду прелаза из XIX у XX век у склопу језгра града Крагујевца. У складу са циљевима истраживања у оквиру рада користи се неколико научних метода истраживања. Кроз процес рада и истраживање најзаступљенија је историјска научна метода употребљена при прикупљању доступних извора и њиховој обради. У току рада користи се и типолошки метод, путем кога су успостављени базични параметри за типолошку класификацију. Компаративна метода примењена је у анализи и истраживању постојећих примера који приказују важност трговачких и занатских објеката у свету у светлу истраживања. Резултати истраживања од посебног су значаја за развој савремене архитектуре иурбаног дизајна, поготово у области унутрашње архитектуре и графичког дизајна, јер приказују везу између ових грана, а што указује на интердисциплинарност истраживања и могућност примене у актуелној дизајнерској пракси.
ТРАДИЦИИ ЧАСОВЕННОГО СТРОИТЕЛЬСТВА В ЦЕНТРАЛЬНЫХ И СЕВЕРНЫХ УЕЗДАХ ЯРОСЛАВСКОЙ ГУБЕРНИИ
Журнал «Казанская наука». Казань. 2014. № 9.
В статье рассматриваются некоторые аспекты изучения феномена православной деревенской часовни. Выбор темы исследования обусловлен необходимостью изучения и понимания роли местных святынь и локальных религиозных практик в процессах, происходивших в российском православии. В основу исследования легли некоторые малоизвестные архивные документы XVIII – ХIХ веков, позволяющие восстановить штрихи исторического опыта духовного становления сельской провинции, а так же не публиковавшиеся ранее этнографические данные, собранные автором в ходе полевых исследований. Ключевые слова: часовня, деревенские святыни, народное православие, традиционная культура, сакральный ландшафт. TRADITIONS OF CHAPEL CONSTRUCTION IN CENTRAL AND NOTHERN COUNTIES OF YAROSLAVL PROVINCE The article touches upon the aspects of studying the rural orthodox chapel’s phenomena. Choice of the research topic is driven by the need of studying and understanding the role of local sacral places and religious practices in processes, which took place in Russian Orthodoxy. The study is based on the some little known archive documents dated XVIII – XIX centuries, which are allows to rebuild details of historical experience of spiritual beginnings of rural province, and also on the formerly unpublished ethnographic data collected by the author during field studies. Keywords – chapel, rural sacral places, folk orthodoxy, traditional culture, sacral landscape.
МУЗИЧНЕ ЕСТРАДНЕ МИСТЕЦТВО: ЖАНРОВО- СТИЛЬОВА СПЕЦИФІКА ТА ЕВОЛЮЦІЯ
2018
The explication of the concept of "modern pop art" in cultural aspects was made in the article; stylistic trends, genre diversity and specificity of genre and style variety and versatility of music are characterized; the historical and cultural evolution of pop music is examined on the basis of scientific research. Pop music is characterized by a peculiar transformation of the style structure nowadays. Each of the variety styles and genres has its own specific artistic features and means of expressiveness, and characterized by direct contact with the public, the availability of skill, the ability to instant reincarnation. The specificity of the genre and style multifaceted variety of musical arts consists in a powerful emotional aesthetic influence on the personal perception due to its exceptional rhythmic richness, intonational originality, the art of improvisation, and the specific techniques of instrumentation which are a characteristic of most outstanding pop music pieces. Thus, pop art occupies a separate place as an independent phenomenon of artistic culture and preserves folk roots, ethnic traditions, which give a national color to it.
НЯКОИ ТИПОЛОГИЧЕСКИ ИНДЕКСИ НА ДУБИТАТИВНИТЕ ПРЕДИКАТИ В СЪВРЕМЕННИЯ БЪЛГАРСКИ ЕЗИК1
НЯКОИ ТИПОЛОГИЧЕСКИ ИНДЕКСИ НА ДУБИТАТИВНИТЕ ПРЕДИКАТИ В СЪВРЕМЕННИЯ БЪЛГАРСКИ ЕЗИК, 2022
Аннотация. В настоящата работа за изчисляване на някои типологически характеристики на евиденциалната парадигма в съвременния български език са предпочетени индексите на Г. Герджиков пред тези на Дж. Гринберг, тъй като те се опират на данни от парадигмите, а не от текста, който е зависим от стила, регистъра, темата и др. Поради наличие на вариантност в микропарадигмата на отрицателните следходни времена в конклузив, ренаратив и дубитатив се съпоставят пет типологически индекса на Г. Герджиков: за степен на аналитизъм, синтетизъм, композираност, маркираност на член на парадигмата и дискретизация на граматическата информация на 14 евиденциални микропарадигми в съвременния български. Ключевые слова: типологически индекси, дубитатив, ренаратив, конклузив, индикатив, синтетизъм, аналитизъм, композираност, маркираност на член от парадигмата, дискретизация на граматическата информация with condensation of forms or paradigm unification are more likely to emerge as a reflection of the tendency to relatively increase the degree of syntheticity and decrease the degree of composition.
Вестник РУДН. Серия: Вопросы образования: языки и специальность, 2017
В данной статье исследуются лингвистические особенности гендерного стереотипа в тюрк-ских фразеологизмах. Бинарной оппозицией, выбранной нами для анализа, послужила пара «женщина-мужчина». Фразеологизмы разделены на два типа: фразеологизмы, общие для ре-ферентов обоего пола; фразеологизмы, связанные с референтами одного пола. В рамках ис-следования был привлечен историко-культурный материал, позволяющий объяснить воз-никновение положительных или отрицательных коннотаций у концептов «мужчина» и «жен-щина».