Праисторијске традиције у погребној пракси током римског периода на територији југоисточне Србије (original) (raw)
Communicationes / Saopštenja, 2022
During the protective archaeological excavations carried out by the Institute for the Protection of Cultural Monuments in Sremska Mitrovica at Palanka site in the east part of the town in 2014 and 2016, 18 graves from the 17th– 18th century period were discovered. The surveying of this necropolis is of exceptional importance, for we have an opportunity for the first time to learn details about the residents of Sremska Mitrovica at the beginning of the Modern Age. The conducted analyses have enabled us to get an insight into their health status, the way of life and habits. On the other hand, the funerary customs and the grave finds, primarily rosaries with religious medals, hairpins, as well as a fragment of goldwork, speak of the social status, beliefs and the cultural identity of the community.
Просторни контекст налaза римских вотивних и надгробних споменика у северозападној Србији
Рад нуди основну анализу просторног контекста налаза римских вотивних и надгробних споменика северозападне Србије у односу на постојећа сазнања о другим археолошким, а пре свега насеобинским траговима у најближем окружењу. На овом простору регистровано је 30 сачуваних споменика на 18 различитих археолошких налазишта. Већина споменика може се поуздано повезати са насеобинским траговима као што су веће виле рустике и викуси. Резултати дискусије могу послужити као смерница за теренска истраживања којима се може доћи до значајних епиграфских и других трагова које пружају камени вотивини и надгробни споменици.
bstract. this paper reports on characteristics of funerary rites at frontovoye 3, which is a cemetery located one kilometer north-northwest of the village of frontovoye in the Nakhimovsky district of Sevastopol which was fully examined by a team of the Crimea salvage expedition of the Institute of Archaeology, Russian Academy of Sciences, in 2018. the area of 13,948 sq. m was excavated; 328 graves dating to the end of the 1st–4th centuries and four graves of the Bronze Age, including 305 niche graves, 12 ground vaulted graves, 7 pit graves, 1 jar burial in an amphora, 1 horse grave and 2 dog graves were investigated. the cemetery is characterized by predominance of niche graves, orientation of the deceased to the southeast, presence of a special type of cremated burials and correlation between the burial chamber and the entrance pit in ground vaulted graves. the rites identified at the site have analogies in a number of sites located in the Southwest and Central Crimea; however, the combination of the types of burial rite and their percentage ratio at frontovoye is quite distinctive.
Реликты традиций скифского времени в погребальных обрядах тувинцев
Реликты традиций скифского времени в погребальных обрядах тувинцев // Новые исследования Тувы. - №1. - С. 131-147., 2021
Целью статьи является определение генезиса тех погребальных обрядов тувинцев, которые совпадают с описанием аналогичных традиций у древних скифов. Для сравнительного анализа впервые привлечены этнографические и археологические материалы с территорий не только близлежащих, но и значительно удаленных от Тувы. Удалось установить, что погребальный обряд курганов скифского времени в Туве (Аржан-1 и Аржан-2) и на Алтае во многом похож на описанные Геродотом похороны у скифов, но не идентичен им. В средние века у тюркоязычных кочевников Центральной Азии, включая земли Тувы, продолжали бытовать «скифские» похоронные обряды. Даже в погребальных ритуалах тувинцев XVII–XX вв., хорошо изученных этнографами, продолжали сохраняться реликты древних традиций. Древними элементами в традиционной похоронной церемонии тувинцев, уходящими своими корнями в доскифскую и скифскую эпохи, можно назвать: ритуальное оплакивание умершего; доставка покойного на деревянных санях или верхом на лошади; захоронение умершего в скорченном положении на боку; под голову покойнику клали подушку; обсыпание умершего зернами проса; деревянные конструкции внутри могилы; захоронение коня; сооружение кургана из камней; изготовление манекена или каменной стелы для изображения погребённого; после похорон поминальная трапеза и ритуальное очищение, и т. п. Вполне возможно, что к тувинцам эти традиции могли попасть от скифов через посредство древних хуннских и тюркских племен. Делается вывод, что с древнейших времен территория Тувы входила в ареал формирования общей идеологии кочевников Евразии, связанной с погребальным культом. Именно консервативность кочевого образа жизни способствовала тому, что многие древние погребальные традиции смогли сохраниться у тувинцев вплоть до конца ХХ в.
КСИА. 2023. 271. С. 103-118., 2023
The paper analyzes the current state of knowledge on cremation graves in the southwestern and southern Crimea dating to the first half of the first millennium AD. The paper reports on the discussion concerning the issues of the origin, ethnic interpretation and chronology of the cremation rite in the studied regions. It reviews two partially opposite concepts relating to the origin of this rite. The first concept is based on the migration theory according to which cremations did not appear until the middle of the third century and are linked to migrants such as Germanic (Slavic as some researchers believe) populations. The second concept states that cremation graves are characteristic of the local population which was influenced by the Roman tradition from Chersoneses. The paper also provides an overview of the latest discoveries of cremation graves in the southwestern and southern Crimea. It emphasizes that the new data can provide an opportunity to clarify our knowledge on when and how this rite appeared in the region. The data obtained in recent years bring up an issue of a need to have a new typology of cremation graves, clarify the dates and the cultural and historical context of each type of such graves.
Although it was widespread in medieval social and state organization, inheritance of a service, social status and position is not characteristic of Church jerarchical organization. By the Decree of Decan hrisovulja, the service of parochial clergymen-priests in the Serbian church became exclusively inheritable. Inheritance was not unconditional, and future priests had to meet basic canon conditions of literacy and conformity to moral codes. The issue of priests’ sons who did not inherit their fathers athers’ service was resolved by their restitution to lower social level, “sokalnici” and “merophe”.
Посебна издања Етнографског института 86 и Клио, 2016
Модерна кремација је била радикална новина у опхођењу према мртвом телу. Иако су се њени промотери позивали на раније традиције спаљивања мртвих, сличност са прехришћанским и нехришћанским посмртним праксама била је само формалне природе. Суштински, у њој је био садржан сасвим другачији порив: жеља за што бржим и неосетнијим, што чистијим, што лакшим и „лепшим“ уклањањем тела. Атеистичка, а некада чак и нихилистичка схватања која су пратила ширење ове идеје, а касније и праксе, нису испрва доводила у питање пијетет према мртвима који карактерише хришћанску цивилизацију. Модерна идеја кремирања мртвих заправо је била бременити знак промена у другим сферама живота, а понајвише знак почетка времена које ће настојати да оствари бесмртност изван оквира постојећих религијских учења. У овој књизи ауторка настоји да појаву идеје и праксе модерне кремације протумачи као тоталну друштвену чињеницу, као ону која представља сажетак историјске епохе у којој је настала и најаву оне у којој ће се развијати и реализовати. Прича започиње у Европи 18. века, а затим се, пратећи испреплетане нити историјских, културних и друштвених промена, креће према данашњици. Различита друштва у различитим временским периодима различито тумаче и користе нови/стари обичај спаљивања. Због тога се као главна нит приче јавља покушај да се одговори на питање, како је тај нови облик суочавања са смрћу, тај нови однос према телу покојника, нови начин одлагања леша, био интегрисан у постојеће колективне и индивидуалне идентитетске праксе. Да ли и како идеја а касније и пракса модерног кремирања сведоче о начину на који је човек дефинисао и данас дефинише своје место у времену и вечности? Ко су биле прве присталице и промотери кремације у модерној Европи, како су о њој размишљали песници, а како лекари, ко је био пионир кремационистичке идеје у Србији, зашто је први крематоријум у Југославији отворен тек 1964. године, иако је кремационистички покрет овде био међу најраније уобличеним у односу на друге балканске и источноевропске земље, зашто високи функционери КПЈ нису бирали кремацију, иако је она сугерисана као најсигурнији израз раскида са сујеверјем и 2 религијским заблудама, зашто је Иво Андрић желео да буде кремиран и на који начин је на посмртну судбину Николе Тесле утицала чињеница да су његови посмртни остаци спаљени, а не сахрањени...? Књига која се налази пред читалачком публиком пружа одгове на ова, као и на многа друга интригантна питања везана за развој модерне кремације.