Праисторијске традиције у погребној пракси током римског периода на територији југоисточне Србије (original) (raw)
Related papers
Communicationes / Saopštenja, 2022
During the protective archaeological excavations carried out by the Institute for the Protection of Cultural Monuments in Sremska Mitrovica at Palanka site in the east part of the town in 2014 and 2016, 18 graves from the 17th– 18th century period were discovered. The surveying of this necropolis is of exceptional importance, for we have an opportunity for the first time to learn details about the residents of Sremska Mitrovica at the beginning of the Modern Age. The conducted analyses have enabled us to get an insight into their health status, the way of life and habits. On the other hand, the funerary customs and the grave finds, primarily rosaries with religious medals, hairpins, as well as a fragment of goldwork, speak of the social status, beliefs and the cultural identity of the community.
Просторни контекст налaза римских вотивних и надгробних споменика у северозападној Србији
Рад нуди основну анализу просторног контекста налаза римских вотивних и надгробних споменика северозападне Србије у односу на постојећа сазнања о другим археолошким, а пре свега насеобинским траговима у најближем окружењу. На овом простору регистровано је 30 сачуваних споменика на 18 различитих археолошких налазишта. Већина споменика може се поуздано повезати са насеобинским траговима као што су веће виле рустике и викуси. Резултати дискусије могу послужити као смерница за теренска истраживања којима се може доћи до значајних епиграфских и других трагова које пружају камени вотивини и надгробни споменици.
bstract. this paper reports on characteristics of funerary rites at frontovoye 3, which is a cemetery located one kilometer north-northwest of the village of frontovoye in the Nakhimovsky district of Sevastopol which was fully examined by a team of the Crimea salvage expedition of the Institute of Archaeology, Russian Academy of Sciences, in 2018. the area of 13,948 sq. m was excavated; 328 graves dating to the end of the 1st–4th centuries and four graves of the Bronze Age, including 305 niche graves, 12 ground vaulted graves, 7 pit graves, 1 jar burial in an amphora, 1 horse grave and 2 dog graves were investigated. the cemetery is characterized by predominance of niche graves, orientation of the deceased to the southeast, presence of a special type of cremated burials and correlation between the burial chamber and the entrance pit in ground vaulted graves. the rites identified at the site have analogies in a number of sites located in the Southwest and Central Crimea; however, the combination of the types of burial rite and their percentage ratio at frontovoye is quite distinctive.
Реликты традиций скифского времени в погребальных обрядах тувинцев
Реликты традиций скифского времени в погребальных обрядах тувинцев // Новые исследования Тувы. - №1. - С. 131-147., 2021
Целью статьи является определение генезиса тех погребальных обрядов тувинцев, которые совпадают с описанием аналогичных традиций у древних скифов. Для сравнительного анализа впервые привлечены этнографические и археологические материалы с территорий не только близлежащих, но и значительно удаленных от Тувы. Удалось установить, что погребальный обряд курганов скифского времени в Туве (Аржан-1 и Аржан-2) и на Алтае во многом похож на описанные Геродотом похороны у скифов, но не идентичен им. В средние века у тюркоязычных кочевников Центральной Азии, включая земли Тувы, продолжали бытовать «скифские» похоронные обряды. Даже в погребальных ритуалах тувинцев XVII–XX вв., хорошо изученных этнографами, продолжали сохраняться реликты древних традиций. Древними элементами в традиционной похоронной церемонии тувинцев, уходящими своими корнями в доскифскую и скифскую эпохи, можно назвать: ритуальное оплакивание умершего; доставка покойного на деревянных санях или верхом на лошади; захоронение умершего в скорченном положении на боку; под голову покойнику клали подушку; обсыпание умершего зернами проса; деревянные конструкции внутри могилы; захоронение коня; сооружение кургана из камней; изготовление манекена или каменной стелы для изображения погребённого; после похорон поминальная трапеза и ритуальное очищение, и т. п. Вполне возможно, что к тувинцам эти традиции могли попасть от скифов через посредство древних хуннских и тюркских племен. Делается вывод, что с древнейших времен территория Тувы входила в ареал формирования общей идеологии кочевников Евразии, связанной с погребальным культом. Именно консервативность кочевого образа жизни способствовала тому, что многие древние погребальные традиции смогли сохраниться у тувинцев вплоть до конца ХХ в.
КСИА. 2023. 271. С. 103-118., 2023
The paper analyzes the current state of knowledge on cremation graves in the southwestern and southern Crimea dating to the first half of the first millennium AD. The paper reports on the discussion concerning the issues of the origin, ethnic interpretation and chronology of the cremation rite in the studied regions. It reviews two partially opposite concepts relating to the origin of this rite. The first concept is based on the migration theory according to which cremations did not appear until the middle of the third century and are linked to migrants such as Germanic (Slavic as some researchers believe) populations. The second concept states that cremation graves are characteristic of the local population which was influenced by the Roman tradition from Chersoneses. The paper also provides an overview of the latest discoveries of cremation graves in the southwestern and southern Crimea. It emphasizes that the new data can provide an opportunity to clarify our knowledge on when and how this rite appeared in the region. The data obtained in recent years bring up an issue of a need to have a new typology of cremation graves, clarify the dates and the cultural and historical context of each type of such graves.
Roman necropolis research, in addition to providing valuable data on Roman funerary practices, also reveals significant new insights into various socio-cultural phenomena that have defined Roman society, such as demographics, social differences, or attitudes. between different age and gender groups. In this context, one of the most interesting aspects is the study of the funeral treatment of the deceased children from the youngest age group, i.e. children up to the first year of life, which reveals the attitude of the Roman community towards this age group. The reason for such a deeper examination of the burial practice of the infant lies in the relevant opinion based on numerous texts from Roman literary sources which emphasize the marginal role of newborns in Roman society, and thus the need to limit or exclude the degree of grief, that is, the funeral honor to be received by the deceased of this age group as non-permanent members of Roman society. Such views of Roman authors, driven by certain philosophical-moral principles and expressed from the position of the ruling class with whom they shared a similar worldview, greatly influenced today’s understanding of the funeral treatment of the youngest members of Roman society, often interpreted as indifferent or without sufficient care in performing the funeral rite.
Les sépultures à l’inhumation dans la culture de Przeworsk à la période préromaine et au début de la période des influences romaines - un heritage celtique? Dans la culture de Przeworsk l’incinération constitue un rite funéraire dominant. Pourtant, les tombes à l’inhumation, en très faible quantité, y sont présentes aussi bien à la période préromaine qu’à la période des influences romaines. Les enterrements les plus anciens ont été souvent considérés comme un élément hérité de la culture de La Tène. Bien qu’il y ait des arguments pour la genèse celtique des enterrements dans la culture de Przeworsk à la période préromaine, l’article présente un point de vue différent. Les deux questions méritent ici l’attention. Premièrement, le l’hiatus chronologique qui s’étale entre les dernières tombes celtiques à l’inhumation, datant en Pologne à la au stade LT B2 et les sépultures de la culture de Przeworsk, qui proviennent de la phase A2 de la période préromaine, synchronisée grosso modo au stade LT D1. Ensuite, le mobilier des enterrements de la culture de Przeworsk ne contient aucun objet de la culture celtique, bien que les importations laténiennes soient relativement répandues dans les tombes à l’incinération provenant du même territoire. Il semble, que les enterrements présentent moins de traits celtiques que les crémations de cette époque.
Археозоолошка истраживања млађе праисторије на територији Србије
Bioarheologija na Balkanu. Bilans i perspektive (ur. N. Miladinović-Radmilović i S. Vitezović)/Bioarchaeology of the Balkans. Balance and perspectives (eds. N. Miladinović-Radmilović and S. Vitezović), 2013
Археозоолошка истраживања на територији Србије почињу релативно касно, крајем шесдесетих година XX века. Почеци археозоологије у нашој земљи везују се за имена страних стручњака, међутим са развојем дисциплине повећавао се број домаћих истраживача, као и опсег тема којима су се бавили. У овом раду приказан је историјат археозоолошких истраживања млађе праисторије Србије, развој дисциплине и методолошког приступа.
АРХАИКА/ ARCHAICA , 2020
This paper is dedicated to the find uncovered in a Roman well identified as a grave (G1 295) from the locality Pećine at Viminacium (Serbia). The object is made of animal bone and has a cylindrical body with a V shaped notch carved on the back end. The body continues in the form of a narrow and long pin with circular cross-section. The object was originally published as a tuning peg (key) for string instrument (lyre), however, the author concludes that it actually represents a piece of archery equipment, that is, a nock that was once implanted on the back of the arrow shaft made of reed. Based on the stratigraphy and other finds from the same layer, the bone nock from Viminacium, up to date the only such find in Serbia, is dated in the beginning of the 3rd century AD.