Gradjanska participacija i politicko komuniciranje – stvar volje ili potrebe (original) (raw)
Related papers
Politicko komuniciranje kao cinilac participacije gradjana u javnom politickom zivotu.pdf
Политичка ситуација у Србији као и у готово свим бившим социјалистичким земљама, препуна је дефицита демократских потенцијала али и значајних резерва грађана према неформалним и формалним облицима сопственог учешћа у управљању јавним пословима. У овим земљама, укључујући и нашу, наслеђена политичка култура не вреднује позитивно било какав вид грађаснког учшћа у одлучивању или било каквог ангажмана грађана у пословима од јавног значаја. Поменути постојећи дефицит изворно људских и демократских потенцијала, на делу је не само у политици већ у читавој социокултурној стварности која се са политиком међусобно прожима. У покушају да превладају ову ситуацију, представници политичких власти потражили су савезника, довољно јаког али и слабог како би га могли инструментализовати и (и)користити у сврхе творења и формирања мишљења које се суштински не разликује од њиховог. Пронашли су га у виду гласног и јаког, и, што је најважије, оног који утиче на грађане формирајући им мишљење – медији – који представљају техничке канале дисеминације информација, али не само то, већ и канале стабилизовања политичке власти. Кључне речи: политичко комуницирање, партиципација, грађани, медији, политичари.
Menadžeri za odnose s javnošću i politički funkcioneri - istinski vladari u komunikacionom procesu
Rad problematizuje pitanje ekonomskih i političkih uticaja na novinare i medijske institucije i postavlja tezu da su menadžeri za odnose s javnošću i politički funkcioneri oni koji najčešće vladaju komunikacionim procesom. Preispituje se uloga i odgovornost medijskih radnika koji su najizloženiji ekonomskim i političkim pritiscima i uticajima, odnosno svih onih koji koriste medije za sopstvene interese. U radu se obrazlažu neki od članova Etičkog kodeksa novinara Srbije u vezi s istinitošću izveštavanja i nezavisnosti od pritisaka, a koji se po mišljenju autora rada često krše u svakodnevnoj novinarskoj praksi. Kako postoje mnogobrojni mehanizmi manipulacije kojima se služe agencije za odnose s javnošću koje zastupaju komercijalne klijente i grade imidž političkih partija i njihovih funkcionera, zaključujemo da su njihovi uticaji često snažniji
Journal of the Geographical Institute Jovan Cviji?, SASA, 2009
Абстракт: У раду је приказан значај укључивања грађана, како самостално, тако и у виду разних удружења у процес израде и реализације стратешких пројеката за развој локалних заједница. У том циљу, спрoведена је анкета на територији општина Прибој и Пријепоље. Резултати анкете би на најрелевантнији начини могли показати колика је заинтересованог самог становништва да учествује у развоју општине, као и заинтересованост локалних власти да их у то укључе. Кључне речи: партиципација грађана, невладине организације, стратешко планирање и пројекти, развој локалне заједнице
Najpre, šta znači građansko vaspitanje? Kada govorimo o građanima, građanskom društvu i građanskom vaspitanju, pod rečju "građanin" mislimo na status koji ima svako ko živi u demokratskoj državi. Svi mi koji živimo u Republici Kosovo građani smo Kosova. I u Ustavu Kosova, na samom početku, kaže se da je Republika Kosovo "nezavisna, suverena, demokratska, jedinstvena i neodvojiva država" , i da je naša država "država svojih državljana, te da se zasniva na poštovanju prava i sloboda svojih građana i svih lica unutar njenih granica" .
Градска политика и дискурсна теория. Политически, технократични и обикновени форми на действието
Годишник на Софийски университет. Философски факултет. Кн. Социология, 2019
Title: "Urban politics and Post-Foundational Discourse Theory. Political, technocratic and ordinary forms of action" Abstract: This paper introduces a post-foundational perspective on "urban politics" which breaks with the narrow understanding of urban politics as the occupation of city politicians, economic interests, activists and social movements. A post-foundational perspective leads to a radical democratisation of the notion: urban politics as the ongoing negotiation of urban coexistence (the living together in the city) by all. To social critique and urban studies such a move brings recognition for the ethical responsibility of all social action, including that which is often seen as non-political, i.e. the first two of three types which I distinguish: ordinary, technocratic and political forms of action. Theoretically, the paper is based on Ernesto Laclau’s Essex School of Post-Foundational Discourse Theory (PDT). In particular, I critique Glynos and Howarth’s extension of PDT, their analytical scheme of social and political logics which is unable to grapple with technocratic forms of action. The technocratic is of particular interest here because it designates action between contexts that are in asymmetric relation of power - precisely the setup that poses difficulties for PDT. ___________________ Резюме: Статията въвежда определение за градската политика, което скъсва с рестриктивните дефиниции от типа „политика е онова, което правят политиците” – и активните граждани, когато са гневни. Постфундационистко разбиране на понятието води до радикалното му демократизиране, а именно: градската политика като договаряне на градското съжителство от всички участници в него. Критическият залог на този ход е разпознаване на етическата отговорност и политическия момент в действията на всички градски дейци, включително рутинната работа на експертите, заети с градското развитие и управление (урбанисти, архитекти, юристи, икономисти, администратори и други), които възприемат себе си като решаващи чисто технически задачи въз основа на обективни методи и знания. Теоретичният принос е в критика на дискурсната теория на Ернесто Лакло и развиване на апарата й към приложни изследвания. Показана е проблематичността на разграничението на Глайнъс и Хауърт между социални и политически логики. Въвежда се анализ на „технократичното действие”. То е особено с това, че свързва контексти, който са във властово неравенство един спрямо друг, а именно тази констелация затруднява дискурсната теория на Лакло.
Ka multikulturalnom gradjanstvu
Pojam građanskog društva, kao i pojam građanstva, danas se u svojim preovlađujućim značenjima menja kroz decenije, a ne više kroz vekove. Dok je zamisao političkog društva formulisao još Aristotel, u naše vreme nastaje niz potencijalno plodnih pojmova, što nije samo posledica ubrzavanja razvoja teorijske misli o ovde razmatranoj temi, nego je i plod nasleđa jednog dužeg istorijskog razvoja koji niukoliko ne započinje, kako se to često piše, francuskom revolucijom. Naime, na jednom širem istorijskom planu, nastanak civilnog društva na Zapadu potpomoglo je i svojevremeno jačanje papske vlasti u Evropi, kao i protivljenje cezaropapističkih vladara ovom jačanju. Ljudi su istovremeno bili podanici državne i duhovne vlasti, što je bilo dobar temelj za razvijanje ideje o razlici između društva i države, a teoretičari obe sučeljene strane, papocezarizma i cezaropapizma, su kroz svoja argumentovanja i osporavanja Božje milosti kao osnove vlasti vladara i prava podanika na otpor stvorili idejne pretpostavke učenja o podeli vlasti i modernog oživljavanja stare stoičke i evanđeoske ideje o neotuđivim prirodnim, odnosno Bogom darovanim, ljudskim pravima. Ovom starom zapažanju nemačkih istoričara može se dodati ukazivanje Charlesa Taylora na specifičnosti feudalizma na Zapadu, gde podređeni nisu imali samo dužnosti, nego i prava, što su zapazili vrlo različiti pisci, od Marxa pa do pripadnika nemačke istorijske škole. Kako primećuje Ante Pažanin, do Hegela su građansko društvo i civilno društvo bili poistovećivani, u duhu Aristotelovog nasleđa, sa političkim društvom. Hegel razlikuje državu kao političku zajednicu od građanskog društva, prevazilazeći time određene razlike u shvatanjima Lockea i Montesquieua. (Pažanin, 2003) Pažanin smatra da je ovim svojim razlikovanjem Hegel izbegao opasnost svođenja civilnog društva na ekonomiju i na apsolutnu državu, odnosno da je pogrešno interpretirati Hegelovu političku filozofiju kao zalaganje za totalitarizam države. U ovakvom svom tumačenju Pažanin se oslanja na shvatanja Charlesa Taylora, ističući njegova zanimljiva istorijska i načelna razmatranja odnosa civilnog društva i države u duhu savremene komunitarističke političke filozofije. (Ibid:13) Naime, Taylor tvrdi da je civilno društvo obnovljeno kao protivpojam državi na početku XXI veka. On ističe specifičnost zapadne civilizacije upravo zbog razlike između države i organizacija civilnog društva (npr. zanatlijskih esnafa) još od srednjeg veka. S druge strane, za razliku od nekadašnjih disidenata u evropskim
TEORIJA IGARA I VEŠTINA PREGOVARANJA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI
Pregovaranje je kompleksan proces koji zahteva temeljnu pripremu i umešnost, posebno kada između zainteresovanih strana ne postoji adekvatna komunikacija. Autor ovim radom ukazuje da su u procesu pregovaranja o lokalnoj samoupravi, zastupljene strategije iz teorije igara, koje su opredeljivale sam proces pregovaranja i ishod. Imajući u vidu da proces pregovaranja i ishod zavise od pripreme i jasnog definisanja interesa i ciljeva, analiza je zasnovana na sadržajima koji su prethodili i na sam proces. Teorijski aspekt i modeli pregovaranja ukazali su na principe prema kojima se pratio i odvijao proces, a analiza efekata, usklađenost s normativnom regulativom.
Институционална употреба политичке воље у јавној политици Зоран Р. Пешић
Srpska politička misao, 2019
Сажетак Аутор полази од чињенице да је улога политичке воље као политичке појаве недовољно проучавана у јавној политици, а да је истовремено присутна у јавном дискурсу најчешће констатацијом да за конкретну јавну политику нема политичке воље. Предмет рада је политичка воља у јавној политици, а циљ да се политичка воља објасни као политичка појава и да се укаже на могуће параметре њеног присуства/одсуства и утицаја на јавну политику. У раду су коришћене дескриптивна, дедуктивна и аналитичко-синтетичка метода. Закључено је да политичка воља има важан утицај у одлучивању и спровођењу јавне политике, да је могуће проценом одређених компоненти и њихових параметара уочити њено присуство, односно њену трансформацију од воље за нешто у вољу против нечега, а да је одговорност највећа препрека самовољи. Кључне речи: воља, политичка воља, јавна политика, одлучивање, одговорност 1. УВОД Формулација проблема полази од чињенице и хипотетичког става да се претрагом на интернету налази безброј садржаја који говоре о недостатку политичке воље, односно о политичкој вољи као неопходном услову да се реши неки проблем или спроведе * Електронска адреса аутора: zoran.pesic61@gmail.com Српска политичка мисао број 1/2019. год. 26. vol. 63 стр. 241-261