Between Myth and Reality: The Sondermeyer – Crnjanski Duel (1926) II: „Le malheur et le péril" (Serbian, 2016) (original) (raw)
Related papers
Between Myth and Reality: The Sondermeyer – Crnjanski Duel (1926) I (Serbian, 2016)
Književna istorija, 2016
Tadija Sondermeyer (Sondermajer) (1892–1967) was a French-educated aeronautical engineer of Serbian-Polish-German origin, former cavalry officer and fighter pilot of the Serbian and French air forces during the First World War. As a fighter pilot of the French Air Force fighter squadron Groupe de Combat “Les Cigognes” (SPA3) he won two victories in the Battle of the Somme. While on mission his SPAD XIII caught fire in the air, and he suffered some severe burns, which sent him to hospital for a long treatment. After the war he left the Army to start his own business in manufacturing aircraft tires and supplying the Royal Air Force with aircraft engines produced in France. Sondermajer was a founding member and vice-president of the Aero Club of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes. At the Club meeting of 22 May 1926, Sondermajer had an argument with another club member, Miloš Crnjanski (1893–1977), a well-known Serbian poet, writer and journalist. Sondermajer deemed himself insulted during the argument and challenged Crnjanski to a duel. Duels were quite common in pre-WWI Belgrade. After protracted negotiations between Sondermajer’s and Crnjanski’s seconds, who were changed three times, the duel with pistols took place in the vicinity of Vršac, near the border with Romania, on 26. September 1926. Neither of the duellers was wounded. The paper analyses the background of duelling practice, customs of Belgrade high society, and the political and business circumstances.
Svetlana Velmar-Janković's essays about Miloš Crnjanski
Norma
Svetlana Velmar-Janković wrote about Miloš Crnjanski's work in her essays on several occasions. In her essays we can notice her inconsistency, even contradictory, regarding her analysis and evaluation of Crnjanski's texts. The aim of this study is to point at this changeableness as well as at the reasons why she alerted, during the time, her approach to one of the most well-known and at the same time disputed 20. century Serbian writer.
Polja, maj-juni, br. 517-518, 2019
Фи ло зоф ски по сма тра но, стра ност би ћа, стра ност у би ћу, услов је по сто ја ња са мог би ћа и ње го во га ми шље ња. Ка да је реч о на сло ву књи ге Ми ла Лом па ра ко ја је не дав но по не ла На гра ду "Ме ша Се ли мо вић", Ми лош Цр њан ски це ло ви то је об у хва ћен и сим бо-лич ки озна чен јед ним по себ ним осе ћа њем, чи ја се ду хов на би о гра фи ја из ла же у на ред-них два де сет шест по гла вља ове уз бу дљи ве, от кри ва лач ке и жан ров ски по ли ва лент не књи ге. У слу ча ју Цр њан ског, уз на гла ше ну фи гу ру стран ца, стра ност се по и ма као осе ћа ње има нент но ис ку ству ње го вих књи жев них ју на ка, али и са мо га ау то ра. У вре-мен ски раз ли чи тим, па ра диг ма тич ним и су прот ста вље ним дру штве ним, иде о ло шким, кул тур ним, по ли тич ким, по е тич ким и лич ним кон тек сти ма, Ми ло Лом пар про пи ту је ин ди ви ду ал ну и на ци о нал ну ег зи стен ци јал ну стра ност Цр њан ског. А она је трај но обе-ле жи ла ње го во ме сто у срп ској кул ту ри по сле Ве ли ког ра та (ам би ва лент на кри тич ка ре цеп ци ја), пре ко ме ђу рат ног пе ри о да (по ле ми ка и су коб са "Срп ском књи жев ном за-дру гом", "Но ли том" и Кр ле жом) до пи шче вог по врат ка у Ти то ву со ци ја ли стич ку Ју го сла-ви ју и пост ју го сло вен ске исто риј ске си ту а ци је. Увод но и за вр шно по гла вље од ли ку је го то во ро ма неск на на пе тост услед де таљ не Лом па ро ве усред сре ђе но сти на пси хо е мо-ци о нал на свој ства Ми ло ша Цр њан ског пред крај жи во та. За ни мљи ва је у том сми слу и из ја ва Ми ло ша Цр њан ског о ста ту су књи жев не кри ти ке и ре цеп ци је ње го вог још увек про ка же ног књи жев ног де ла, у јед ном но вин ском раз го во ру 1973, по до ла ску у зе мљу: "Кли ка и ли те рар них гру па, увек је би ло и би ће. То су не из бе жне не при јат но сти за на та. Ме ђу тим, код нас је у по след ње вре ме по рас тао углед књи жев них сту ди ја, есте та, со-ци о ло га, иде о ло га, у ли те ра ту ри. О ме ни, на при мер, има сту ди ја (Н. Ми ло ше ви ћа, Кон-стан ти но ви ћа, Џа џи ћа и дру гих, да не спо ми њем мно га име на) што је са свим но во у на шој књи жев но сти. Че га, до не дав на, ни је би ло. Осим то га, у на шој омла ди ни има чак и пре те ра не љу ба ви, за по е зи ју, че га, осим код Ру са, ниг де не ма" (Цр њан ски 1999 II : 565). Не ка дру га по гла вља пак раз ли чи те ду жи не и те ма ти ке, пи са на су као мо ра ли стич-ко-фи ло зоф ски огле ди, по е тич ко-хер ме не у тич ке рас пра ве, па жљи ве ана ли зе до ку-мен тар не и књи жев но у мет нич ке гра ђе (пре пи ска, есе ји, по ли тич ки тек сто ви, по е зи ја, при по вет ке, пу то пи си, ро ма ни), као и сво је вр сне лир ске епи зо де. А у цен тру ра зно-вр сних на ра ти ва ове не сва ки да шње књи ге сја ји пла ви круг, и у ње му зве зда, ју нак ове сту ди је, Ми лош Цр њан ски. И ње го ва тај на, ко ја и по сле овог из у зет ног ду хов ног прег-ну ћа оста је још увек нео д го нет ну та и по ма ло ми стич на.
Живојин Андрејић - О СРПСКОМ КНЕЗУ СТРОИМИРУ И ЊЕГОВОМ ЗЛАТНОМ ПЕЧАТЊАКУ
ЈЕФИМИЈА 17, Трстеник 2007, стр. 149-174.
У раду се долази до потпунијих сазнања ко је Строимир, власник златног жига, који је постао однедавно познат нашој и светској науци, пореклу и статусу власника, рангу и титули, периоду настанка ћирилице на нашим просторима, времену у коме је настао печатњак и могућем месту налаза као и историји Србије IX-X века и њеним актерима из династијe Властимировића.
ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ (Beograd), 2018
Dragan Pavlovic: Reviews between Facts and the Context https://www.inisbgd.co.rs/publikacije2.html https://www.ceeol.com/search/journal-detail?id=670 Abstract: The problems of scientific misconduct, plagiarism of some doctorates in Europe and Serbia and of the evaluation of the scientific work are analyzed and some solutions are proposed. Indeed, the evaluation of scientific text is often linked not only to the facts but predominantly to the context, i.e. implied theoretical presuppositions about beliefs and truths, whereas the meanings of the empirical evidence are less relevant. In opposition to this, we insist on the strategy of piecemeal social engineering, i.e. importance of simple, small improvements of the single facts and suggest that those may offer more stabile social and scientific advances. Keywords: publishing, science, reviews, context, plagiarism In the first part of this paper we describe the way some scientific text is prepared and published and try to describe a complex way of editing а scientific journal. The problem of scientific misconduct (Metalurgia International), and of the evaluation of the scientific work is mentioned and some solutions are proposed. In the case of the recent scandal over plagiarism of some doctorates in Europe and Serbia, these concepts are presented here and criticized and other, more correct concepts, presented. The evaluation of scientific text is often linked to some theoretical reflection about truth, beliefs, and meanings of the empirical evidence and the way of presenting and evaluating their cognitive values. There are, it is argued, such contexts which, most importantly, are mutually exclusive and incompatible. In addition to such context, it appears that truth and falsehood are losing their independent meaning. Some global context can be accepted or rejected and therefore declared to be true or false, but certain entities that are inherent to these contexts are taken to be epistemically irrelevant and are over determined by the normative definitions of the context to which they belong, irrespective of their isolated meanings and character. In opposition to this, we insisted on the strategy of piecemeal social engineering of Karl Popper. One of the most important applications of this approach is through individual entities, i.e. it is maintained that their cognitive value can be viewed to great extent in isolation from the context.
Tragedija u podtekstu drame "Knez Pavle" Slobodana Selenića
Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 2023
Рад „Трагедија као подтекст драме Кнез Павле Слободана Селенића” истражује подтекст жанра трагедије у Селенићевој драми. Анализирана је функција поетичких одлика трагедије и епилога драме, који представља цитат из Софоклове трагедије Трахињанке. Уз то, Селенићева драма је контекстуализована са Софокловом, а личност кнеза Павла доведена у корелацију са Хамлетом, Креонтом и Хилом. Основна теза комада је да народ и држава немају будућност, уколико нису изграђени на темељима сопствених вредности и уколико су принуђени да живе у заједници са непријатељима.
The Balkan wars: 1912–1913 (Serbian: 2013)
To understand the Balkan wars (1912–1913), besides political and military history, cultural history has to be taken into account. The goal of politics of both Kingdom of Serbia and Kingdom of Montenegro was to liberate Serbs from Ottoman rule and to unite into one independent and sovereign state. It is necessary to consider the worldview of the age, the previous history at the single moment of freeing Kosovo – common paradigm of all diverse parts of the Serbian nation in the Balkans. The text infers basic political, cultural and historical conclusions on the Balkan wars and their importance for Serbs nowadays. Key words: Balkan wars, Serbia, Montenegro, cultural history, political and cultural heritage