Аспиоти - обновљено лице иконе (2017) (original) (raw)
Related papers
Bozanska lica Sapfine partenofilije
Трагом Милоша Н. Ђурића, ка испитивању конкретног и апстрактног у сапфијском представљању божанстава љубави* Ап стракт: Исцрп но, ис тан ча но и саст ва ра лач ко ту ма че ње Сап фи не ерото гра фије којим је Ми лош Н. Ђу рић об да рио срп ску кул ту ру у не ве ли кој, али дра го це ној сту дији "Сап фо и ети ка ње не пар те но фи лије", чији се уви ди прели вају у чла нaк о ео л ској пес ни ки њи у "Ис то рији хе лен ске књи жев нос ти", као и у ни зу на по ме на и ко мен та ра уз пре во де хе лен ских ли ри ча ра, пред став ља ми са о но по ла зиш те овог при ло га. Рад сле ди пут ка ап стракт ном, идејном и ми са о ном, којим се Ђу рић, сле дећи ан тич ке по е то ло ге, осо би то Мак си ма из Ти ра, кре ће кроз Сап фи не пое зију, пре поз на вају ћи иза ње не ду бо ке емо тивнос ти готово подјед на ко ду бо ку кон тем пла тив ност. Кључ не ре чи: еро то ло гија, по е ти ка, ин тер тек сту ал ност, хер ме не у ти ка, Хо мер, Хе си од, Сапфо, Ми лош Н. Ђу рић (1892-1967) УВОД На вредности Милоша Н. Ђурића као проучаваоца Сапфине еротологије 1 желим да укажем не тиме што бих подвргла егзегези његове драгоцене огледе, већ тиме што бих их искористила као чврст темељ, као поуздан основ новим тумачењима. Угаони каменови тога темеља, сре дишње тачке тога основа, по мом мишљењу, јесу појмови кало ка га тије и 38 * Рад је на стао у ок ви ра пројек та Ми нис тар ства за прос ве ту и на у ку Ре пу блике Ср бије бр. 178029 "Књиженство, тео рија и ис то рија књи жев нос ти на срп ском јези ку до 1915." 1 Ђурићевом бав ље њу Сап фи ном пое зијом не пос ред но прет хо ди ди сер та ција Ани це Са вић-Ре бац, Прет пла тон ска еро то ло гија, на коју се он у нап. 11 свог огле
Куюмджиев, А., 2022
Институт за изследване на изкуствата, Българска академия на науките Абстракт: В статията се представя продукцията на зографа Йоан от Ахтопол, работил по Южното Черноморие в края на XVIII и началото на XIX в. Споменат от А. Василиев, който посочва няколко негови подписани икони от църквата "Св. Троица" в Царево, впоследствие зографът е почти забравен дори от изследователите, които публикуват негови произведения, без да го разпознаят. Затова целта на текста е да въведе в научно обращение творчеството му и да го направи разпознаваем за историците на изкуството. Същевременно иконите му се разглеждат на фона на съвременната му продукция от региона, за да се определи ролята му в художествените процеси, доколкото това е възможно на този етап от проучването. На базата на значително количество непознати до този момент негови произведения са направени някои предположения за творческата му биография и кръга от селища, в които работи.
Новый образ прп. Антония Великого
Article, 2015
Патрин В.Г. Новый образ прп. Антония Великого // Мир Православия: сб. ст. Вып. 9 / сост.: Н.Д. Барабанов, О.А. Горбань. Волгоград : Изд-во ВолГУ, 2015. С. 3-20. Несколько последних десятилетий в научной литературе активно обсуждается тема авторства «Писем» Антония Великого . В то же время основное напряжение в данном вопросе связано не столько с аутентичностью Писем, сколько с последствиями, которые логически из этого вытекают. Если Антоний автор данных писем, то традиционное представление (сложившееся во многом на основании «Жития Антония» написанного свт. Афанасием Великим) как о самом Антонии, так и о раннем египетском монашестве в целом, оказывается не совсем верным, т.к. автор «Писем» предстает отнюдь не «монахом-простецом», но демонстрирует определенный интеллектуальный уровень и принадлежность к оригенизму . В данной статье мы коснемся вопроса соответствий и различий между Антонием из «Жития» и автором «Писем», чтобы показать, что различия, которые имеются между ними, не являются опровержением подлинности «Писем». Предметами, к которым будет обращено основное внимание в данной статье, являются вопросы образованности прп. Антония и его оригенизм.
Християнство и култура 1 (148), 2020
Името Юния се среща в един-единствен стих от целия Нов завет-Рим. 16:7 ἀσπάσασθε Ἀνδρόνικον καὶ Ἰουνίαν τοὺς συγγενεῖς μου καὶ συναιχμαλώτους μου, οἵτινές εἰσιν ἐπίσημοι ἐν τοῖς ἀποστόλοις, οἳ καὶ πρὸ ἐμοῦ γέγονεν ἐν Χριστῷ. Поздравете Андроник и Юний/Юния, моите сродници и някога заедно с мене зат-ворници, които между апостолите се считат за бележити и които още преди мене бяха в Христа (РИ, с мои адаптации). Трудно е да повярваме, че този наглед простичък и измамно безобиден стих може да провокира сериозен спор в полето на екзегетиката и богословието. Но точно това се случва. През последните няколко десетилетия той се е превърнал в бойно поле, а прахът от сражението все още не се е слегнал.
Годишњак за српски језик, Ниш: Филозофски факултет, 2022, стр,. 7-22
У раду преиспитујемо жанровске одлике дела Кристијане Ф. са аспекта његовог доприноса модификацији одређених канонских (класичних) одлика мемоарско-аутобиографске прозе. Жанровске аспекте (лица) Кристијаниног дела посматрамо у ужем и ширем контексту, тачније кроз развојну линију њене исповести у књизи Ми деца са станице Зоо (Wir Kinder vom Bahnhof Zoo, 1979) до Мог другог живота (Mein Zweites Leben, у коауторству са Соњом Вуковић, 2013), на релацији мемоари – аутобиографија, те у ширем контексту модификације жанровског оквира класичне мемоарско-аутобиографске прозе кроз топосе документарности/сведочанства, друштвеног ангажмана, подвојене (амбивалентне) личности мемоаристе – моралног сведока, доживљаја хронотопа (града и реалног времена). У закључку рада синтетизујемо жанровске и стилске одлике Кристијаниних дела са циљем указивања на општа места савремене прозе „Кристијаниног типаˮ (сведочанстава бивших зависника). Кључне речи: мемоарско-аутобиографска проза, документарност, морални сведок, хронотоп, Кристијана Ф.
Београд–Шибеник, 2022
Поднаслов: О утицају визуелних уметности на понашање и на однос према телесности у средњем веку Цитат из књиге (из 'Закључних разматрања'): „Прекривајући сваки педаљ литургијског простора иконама сачињеним од драгоцених пигмената, драгоцених метала или драгоцених тканина, позновизантијски хришћани (данашњем читаоцу морају изгледати) као да су заиста изгубили сваку дозу прагматичности и све своје земаљско благо (утопијски?) покушавали да „подигну на небо“. Оно што је у овој студији показано, пак, сугерише да таква врста „улагања у уметност“ није служила превасходно томе да би слике постале уверљивије, јер оне су своју уверљивост већ одавно доказале. Поглед из инверзне перспективе, са оне стране иконичке симетрије – као што је то овде више пута показано – у датом се контексту наметнуо као херменеутички меродавнија могућност: управо уласком у иконичке димензије праве вредности су проглашаване и успостављане. Могућност преображаја земаљских у небеска блага, могућност преображаја земаљског у небески простор, као и (она најважнија) могућност преображаја смртног у бесмртно тело је проглашавана и тумачена „уздизањем“ онога што је материјално ка иконичким сазнајним сферама. Управо захваљујући овој парадоксалној, крајње непрагматичној – могло би се без задршке рећи и инверзној – врсти сазнајног реализма, пак, настала је уметност која и данас хришћане уздиже из сфере пролазности и инспирише на молитву. А будући успостављен кроз ову врсту симетричког иконичког преокрета, византијски иконички поредак је преточен у ликовни језик који ће постати не само много више од средства за представљање стварности, већ више и од средства за оприсутњење представљене стварности: византијска икона ће постати актером преображаја стварности. (...)“
Стела Дончева, 2016
Рецензенти: проф. д.ф.н. Марияна Цибранска-Костова доц. д-р Антоанета Гранберг Редакционна колегия: проф. д-р Веселин Панайотов (отговорен редактор), гл. ас. д-р Николай Николов, гл ас. д-р Грета Стоянова, гл. ас. д-р Анета Тихова Бележка на Ðедакционната колегия Сборникът съдържа статии, които надвишават предварително обявения обем. Това е допуснато, поради невъзможността на някои автори да изложат концепциите си в рамките на обявените 15 страници. По този повод Редакционната колегия поднася извинението си на останалите участници в сборника. Редакционната колегия не носи отговорност за допуснати фактологически и концептуални неточности в публикуваните тук статии.
Проблеми на изкуството / Problemi na izkustvoto, 2021
In this paper an icon of st Anastasia Pharmakolytria with eight life scenes (1789) is presented (fig.1-2). The icon originates from the monastery of St Anastasia on the St Anastasia island of the Black Sea Coast, but nowadays is kept in the church of Dormition of the Virgin (1869) in Burgas. The icon of st Anastasia Pharmakolytria bears the following vita scenes: 1. St Anastasia reads the letter of her teacher Chrysogonous (fig. 3). 2. St Anastasia imprisoned by the perfect’s order 3. St Anastasia in front of prefect Phloros (fig.5). 4. St Anastasia in front of emperor Diocletian (fig.6) 5. St Anastasia in front of king Poplios (fig.7). 6. St Anastasia in front of the perfect of Bethania (fig.8). 7. St Anastasia in a ship with a lot of martyrs (fig.9) 8. The martyrdom of st Anastasia in the fire (fig.10). There is also a donor’s inscription: † δέησις Τοῦ δούλου Τοῦ Θ(εο)ύ, Γεωργάκ[η …]χατ[………..] / αψπθ ὀκτωβρίου / κγ / χεῖρ δημητρίου - / προςκυνητοῦ (fig.11), which indicates that the icon was ordered by Georgakis and was painted by Dimitrios pilgrim (προσκυνητής) on 23th of October 1789. The presented icon is of great iconographical interest, because is the one of the three known vita icons of st Anastasia Pharmakolytria from the Balkans. Moreover, our research indicates that five of its life scenes are unique, which indicate that the painter of the icon, Dimitrios pilgrim, was inspired by a vita text of st Anastasia Pharmakolytria or by another lost nowadays vita icon of the saint.
Проблеми на изкуството / Problemi na izkustvoto, 2021
In the Art Gallery “Dimitar Dobrovich” in Sliven an icon of the Virgin Gorgoepikoos (Skoroposlushnica), painted in 1818, is kept. The central representation, according to its inscription and iconography, is a copy of the homonymous miracle-working icon of the Docheiariou monastery on Mount Athos. The Virgin with Christ is surrounded by six medallions with depictions of the miracles, made by the Virgin and her miraculous icon. In two of these scenes there are represented also the archangels Michael and Gabriel. In the lower part of the icon there is a depiction with the ktetors of the Docheiariou monastery - the monks Euthymios and Neophytos, as well as a dedicatory inscription of 1818, which is not wellpreserved. All the inscriptions of the icon are in Greek. To date there are no other known depictions of the miracles of the Sliven’s icon. It seems that they are related to an unpublished manuscript of the Docheiariou monastery, which was used by Nikodemus the Hagiorite in his book Synaxarion. Among the settlements, where the fame of the Virgin Gorgoepikoos was spread, Nikodemus the Hagiorite refers also to the town of Sliven. The icon is related with the metochion of the Docheiariou monastery in Sliven, established at the end of the 18th century. The mentioned in its dedicatory inscription person, named Ioannikios, is probably the same name monk of the Docheiariou monastery, who was oikonomos of the metochion at the beginning of the 19th century.