Prvi balkanski rat u memoarima turskih vojjskovodja (original) (raw)
Related papers
Четници у Првом балканском рату 1912. године
Апстракт: Рад се бави учешћем четничких одреда непосредно пре Првог балканског рата 1912. године, и током њега, у општем контексту напора српске дипломатије и војске да се ослободи српски народ Старе Србије од турске власти. У жижу интересовања стављена је улога четничких одреда у остварењу ратног плана српске Врховне команде и њихов допринос брзом продирању српских трупа и пацификацији поседнутих области. Рад је написан на основу литературе, објављених мемоарских и документарних извора, штампе и архивске грађе. Учешће четничких јединица у Првом балканском рату одговарајуће је приказано у српској историјографији. Њихова кооперација са трупама редовне српске војске обезбедила им је заступљеност у делима која се баве историјом Балканског рата у знатно већој мери него што је то случај са четничком акцијом пре самог рата. Активност четничких одреда у Рашкој и Полимљу обрађена је у делима Вукомна Шлипуровића и Војислава Суботића, док су деловања одреда војводе Војина Поповића Вука описана у два рада Владимира Илића. Сећања учесника четничких одреда такође су објављивана током балканских ратова и након њих. Будући да борбена делатност четничких одреда на Косову и Метохији, као и неборачке активности четника на том простору, до сада нису биле предмет стручне анализе, том сегменту четничког учешћа у Балканском рату у овом раду се посвећује нарочита пажња.
VITEŠTVO SRPSKOG I AUSTRO-UGARSKOG VOJNIKA U PRVOM SVETSKOM RATU
I pored injenice da je obuhvatao veliki prostor, da je odneo milione ljudskih žrtava, uništio velika materijalna dobra i da je po strahotama bio nezabeležena pojava u dotadašnjoj istoriji, u Prvom svetskom ratu, za razliku od onog koji e poeti dvadeset pet godina kasnije, nisu zabeleženi tako veliki zloini nad civilnim stanovništvom. Imajui u vidu da fašistika ideologija još nije ovladala velikim evropskim državama, tako nešto i nije bilo mogue. Ipak, na balkanskom ratištu, vojska jedne velike nacije, koja je sebe smatrala centrom i rasadnikom kulture i umetnosti ponašala se suprotno ele-mentarnim pravilima ratovanja. Dok se s druge strane, vojska, malog, selja-kog, balkanskog naroda iskazala viteškim vrlinama u boju ali i prema pobe-enom neprijatelju. Autor e pokušati da otkrije razloge razliitog delovanja dve suprotstavljene vojske.
Balkanski ratovi u srpskoj istoriografiji / The Balkan Wars in Serbian Historiography
Humanizacija univerziteta, 2013
The Balkan Wars that took place in 1912/1913, with their all complexity, take an important place in the national as well as the general history of the “extended” 19th century. Their relevance reflects not only in the fact that they are regarded as some of the most popular wars in the recent history of Serbian people (considering the fnal liberation of the Old Serbia from slavery that lasted for many centuries), but also in the fact that they were a unique introduction to the future conflict that was of the world’s proportion. Nevertheless, the opinion which prevails is that the domestic historiography still hasn’t paid enough attention to these wars to the extent they inspire and deserve. The impression of the inadequate interest for the Balkan Wars in Serbian historiography surely originates from the certain discontinuity in their analysis that is conditioned by sociopolitical circumstances from the century behind us, as a result of which there was a negative reflection on the regular development of this topic. Considering this circumstance, there is an obligation in front of the domestic historical science (where this topic becomes more and more popular in recent times) that these events are to be reconstructed in all segments and without any external influence as complete as possible on the basis of the results of the researches that have already been carried out. This seems to be extremely necessary considering all present and very dangerous attempts of the revision of these historical events. Neither of the sides that participated in the Balkan Wars was satisfed by their outcome to the extent they expected them to be. Many unanswered questions in this sensitive geopolitical area are the reason due to which its closure by various manipulations in this sense would be an invaluable scientifc beneft of the contemporary Serbian historiography.
2015
Аутор у свом чланку указује на чињеницу да је поводом стогодишњице избијања Првог светског рата порастао интерес историчара за истраживање докумената приватне провенијенције. Међу њима су најзначајнији дневници и мемоари. У чланку се указује на неколико примера необјављених ратних дневника и мемоара из Мађарске. Аутор закључује да истраживање личних погледа може знатно приближити тај период историје јавности данашњице. Путем личних доживљаја појављује се људско доживљавање рата, што поред конвенционалних приступа истраживања војне и политичке историје омогућава и нове могућности сазнања о светском рату.
Top, vojnik i sećanje. Prvi svetski rat i Srbija 1914-2009
Ова књига представља измењену и допуњену докторску дисертацију под називом "Први светски рат и Србија. Техницизација ратовања и култура сећања 1914-2009", одбрањену на Филозофском факултету у Београду 7. децембра 2011. пред комисијом коју су чинили професори др Милан Ристовић и др Дубравка Стојановић, као и др Олга Манојловић-Пинтар и др Миле Бјелајац. Захваљујем се члановима комисије на свим запажањима, критикама и смерницама. Настојао сам да током дораде своје тезе све недостатке отклоним, а да сачувам оно што је било како треба. Посебно се захваљујем др Стојановић на идеји за наслов ове књиге. Захваљујем се директору Института за савремену историју проф. др Момчилу Павловићу на пуном поверењу које ми је указао током израде књиге. Рукописа свакако не би ни било без стручне и пријатељске помоћи др Косте Николића, др Мире Радојевић и др Милана Терзића. Посебно место имају инспиративни разговори са др Предрагом Ј. Марковићем на тему повезаности Срба и технике кроз историју. Професор Мирослав Јовановић одиграо је важну улогу у настанку овог рада када ме је подстакао да теми приступим синтетички и на најамбициознији начин. Колеге Бранка Косановић и Младен Ацковић заслужили су све похвале због исказаног стрпљења приликом припреме ове књиге за штампу.
Kosovo i Metohija 1912-2012, 2012
This paper pays close attention to the Battle of Merdare, in view of the First Balkan War centennial celebration. After a long battle on the Serbo-Turkish border in the mid-October of 1912, the Serbian III Army led by General Božidar Janković victoriously pressed onwards. Even with the detailed historical reconstructions of military developments regarding this particular conflict, this paper aims to approach this battle in a comprehensive and exhaustive way. In addition to the course of the battle itself, other aspects will also be considered, namely the presence of the battle in relevant histories, the reports taken from newspapers and magazines of the day and the place this battle has in Serbian tradition.
The article is devoted to the questions of captivity and transit of Turkish prisoners in World War I in Samara province (Russia). First it uses the unknown archival documents which demonstrate general rules of transportation and accommodation of Turkish prisoners in this province and others. It also contains the information about medical care and police surveillance for Turkish soldiers and officers. The article looks at the relationship between the Russian authorities and Russian Muslims and Turkish prisoners. It shows attempts by the political police to control the political mood of the prisoners and their relations with the Muslim and non-Muslim people of the Volga region. It covers some facts of moral and material support and charity to the prisoners from the local Muslim and Orthodox population. For the first time the article presents archival materials which will allow discovery of the military burial sites of Turkish soldiers and officers who died in captivity in Samara province. В статье освещаются вопросы пребывания и перемещения в Самаре и Самарской губернии турецких военнопленных периода Первой мировой войны. Впервые использованы ранее неизвестные архивные документы, на основе которых исследованы организация перевозок и размещения пленных турок, оказание пленным медицинской помощи, полицейское наблюдение за пленными. Особое внимание уделено отношению российских властей и российских мусульман Самарской губернии к турецким военнопленным. Показаны попытки политической полиции контролировать политические настроения пленных и их связи с местным мусульманским населением. Приведены факты моральной поддержки и материальной помощи пленным со стороны местного мусульманского и православного населения. Также представлен фактический материал, позволяющий определить места захоронений турецких солдат и офицеров, умерших в плену, на территории Самарской губернии.
Турска артиљерија у Бањој Луци (1806–1878)/Turkish Artillery in Banjaluka (1806–1878) [M51]
Војно–историјски гласник 1/2020, Институт за стратегијска истраживања, Београд , 2020
Расправом се указује на егзистирање турске артиљерије током XIX века у Бањалуци, најистуренијем утврђењу у најзападнијој провинцији Турског царства–Босанском ејалету. Значај бањалучке артиљерије је знатно опао после турске војне експанзије на запад од XVI до XVIII века. Свако настојање око новог уздизања њене моћи од средине XIX века, без обзира на рудне потенцијале којима је бањалучка регија располагала, није било задовољавајуће.