Kulturnoto nasledstvo od kocani i kocansko (original) (raw)

Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu, Uredio Ivan Kovačević

1. IVAN KOVAČEVIĆ, Jugoslovensko kulturno nasleđe – od jugoslovenske ideje do jugonostalgije. 2. MIRA RADOJEVIĆ, Jugoslovenska ideja kao deo jugoslovenskog kulturnog nasleđa. 3. LJILJANA GAVRILOVIĆ, Nepostojeće nasleđe zemlje koje nema. 4.MARIJA KRSTIĆ, Pokret nesvrstanih kao jugoslovensko nasleđe. 5. LJUBICA MILOSAVLJEVIĆ. Stvaranje društvenog sloja penzionera – prilozi o kulturnom nasleđu jedne zemlje u penziji. 6. MILOŠ MILENKOVIĆ, Jugoslovenski multikulturalizam?Preliminarna razmatranja. 7. NENAD RADIĆ, Jedan muzejski predmet kao metafora jugoslovenskog kulturnog nasleđa. 8. VESELINKA KASTRATOVIĆ RISTIĆ, Kontinuitet u diskontinuitetu: telesne vežbe, sletovi, štafetne palice. 9. GORDANA GORUNOVIĆ, Sećanja na Omladinske radne akcije kao element jugoslovenskog nasleđa: iz perspektive učesnika i aktiviste. 10. NATAŠA SIMEUNOVIĆ BAJIĆ, Medijsko (re)konstruisanje jugoslovenskog kulturnog nasleđa i kolektivnog pamćenja: slučaj "Dana mladosti". 11. EMILIJA MIJIĆ, Nasleđe kao savremeni pop-kulturni sadržaj: industrijalizacija i reprezentacija SFRJ.

EDICIJA KULTURNO NASLEDSTVO EDITION CULTURAL HERITAGE

Margarit Zograf

ЗАКЛУЧОК 69 CONCLUSION 75 К А Т А Л О Г МАНАСТИР ТРЕСКАВЕЦ 82 ЦРКВА СВЕТИ ДИМИТРИЈА, СЕЛО ОРЕОВЕЦ, ПРИЛЕП 1 8 1 ЦРКВА СВЕТИ НИКОЛА, СЕЛО КРСТЕЦ, ПРИЛЕП 2 0 9 ЦРКВА СВЕТИ КУЗМАН И ДАМЈАН, СЕЛО ПЛЕТВАР, ПРИЛЕП 2 2 1 ЦРКВА СВЕТИ ДИМИТРИЈА, СЕЛО ВАРОШ, ПРИЛЕП 2 2 8 КОЛЕКЦИЈА НА ИКОНИ ВО ПРИЛЕП 2 3 0 ЦРКВА СВЕТИ ДИМИТРИЈА, БИТОЛА 2 3 5 АЛБАНИЈА И СВЕТА ГОРА 2 7 3 БИБЛИОГРАФИЈА 2 9 5

Поговор уредника. Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији

Бошковић, VII. Извештаји = Ђ. Бошковић, VII. Извештаји о проучавању споменика, Годишњак СКА 37 (1928) 209-218. Бошковић, Археолошка истраживања = Ђ. Бошковић, Археолошка истраживања Новог Брда, у: Велика археолошка налазишта у Србији, ур. Д. Вученов, Београд 1974, 99-117. Бошковић, Архитектонски извештаји 1 = Ђ. Бошковић, Архитектонски извештаји 1. Осигуравање Пећке патријаршије, ГСНД 11 (1932) 212-215. Бошковић, Белешке = Ђ. Бошковић, Белешке са путовања, Старинар 7 (1932) 88-129. Бошковић, Значај споменика = Ђ. Бошковић, Значај споменика наше старе архитектуре, Уметнички преглед 3 (де цембар, 1937) 67-71. Бошковић, Извештај = Ђ. Бошковић, Извештај и кратке белешке са путовања. В. Јужна Србија. I. Околина Косовске Митровице, Старинар 6 (1931) 140-189. Бошковић, Комисија = Ђ. Бошковић, Комисија за чување старих споменика, Југословенски историски часопис 5/1-2 (1939) 366-371. Бошковић, Осигуравање = Ђ. Бошковић, Осигуравање пећске патриаршије, СКГ 34/6 (16. новембар 1931) 438-442. Бошковић, О сликаној декорацији = Ђ. Бошковић, О сликаној декорацији на фасадама Пећке патријаршије, Старинар 18 (1967) 91-102. Бошковић, Осигуравање и ресторација = Ђ. Бошковић, Осигуравање и ресторација цркве манастира Св. Патријаршије у Пећи, Старинар 8-9 (1933-1934) 90-165. Бошковић, Правне одредбе = Ђ. Бошковић, Споменици прошлости и њихово обезбеђивање I. Правне одредбе и организација, СКГ 38/5 (1. март 1933) 373-380. Бошковић, Прва сопствена искуства = Ђ. Бошковић, Прва сопствена искуства, проблеми перспективе, у: Сећања конзерватора, ур. Р. Станић, Београд 1982, 15-27. Бошковић, Пред радом = Ђ. Бошковић, Пред радом на осигуравању Бањске, Старинар 13 (1938) 214-229. Бошковић, Проблем = Ђ. Бошковић, Проблем српске средњовековне архитектуре. Питање нартекса и ексонартекса. Скица за једно истраживање, СКГ 42/1 (1. мај 1934) 47-52. Бошковић, Рад на ресторисању (1931) = Ђ. Бошковић, Рад на рестаурисању, консервирању и проучавању средњевековних споменика, Годишњак СКА 39 (1931) 217-237. Бошковић, Рад на ресторисању (1932) = Ђ. Бошковић, Рад на ресторисању, консервирању и проучавању средњевековних споменика, Годишњак СКА 40 (1932) 255-261. Бошковић, Рушевине Св. Николе = Ђ. Бошковић, Рушевине Св. Николе у комплексу грађевина манастира Св. Арханђела код Призрена, ГСНД 11 (1932) 231-233. Jovanović (V.), Über den frühmittelalterlichen Schmuck = V. Jovanović, Über den frühmittelalterlichen Schmuck von Čečan auf Kosovo, Balcanoslavica 5 (1976) 123-145. Jovanović, Vuksanović, Matičane = V. Jovanović, Lj. Vuksanović, Matičane, nècropole sud-slave de Xeet XIe siècle, Inventaria archaeologica, fascicule 25, Priština 1981.

Кочани и Кочанско во XIV век врз основа на историските извори (според даровните грамоти од XIV век)

Списание на Државниот архив на Република Северна Македонија Редакциски одбор / Editorial Board

Using 14th century historic sources, primarily the gift certificates from this period presented to the churches and monasteries, we will try to reconstruct the history of Kochani and Kochansko in the 14th century. The data about the history of Kochani and its region in the 14th century is collected from the written historical sources, that is, from the documents issued by the Serbian rulers and nobles to monasteries. Apart from written sources, data about life in this area, although fairly modest, is collected from material – archeological sources. It is important to mention that the toponyms, that is, the names of the places that have been preserved in Kochani and its region, are also very useful, and thanks to them we come to certain knowledge related to the history of this area. In this text we will analyze the documents in which we found data about the town Kochani, but also about the villages around Kochani, that are mentioned in the 14th century sources. The material sources and toponyms are just as helpful as the written ones, as they help us to gain greater knowledge about Kochani and its region.

Jugoslovensko kulturno nasleđe – od jugoslovenske ideje do jugonostalgije

Generisanje jugoslovenskog kulturnog nasleđa je imalo tri faze i to: fazu jugoslovenske ideje (do 1918.godine), fazu jugoslovenske države (1918-1992) i fazu jugonostalgije (od 1992. godine). U prvom periodu generativni faktor je bila politička ideja, a nosioci politički aktivisti i privrženici te ideje, u drugom periodu je to prvenstveno država zajedno sa složenim paradržavnim aparatom, a u poslednjem su, uz političku ideju, prisutna i individualna stanja i sećanja koja stvaraju nove fenomene koji, iako bazično nostalgični, predstavljaju stvaranje "novog" jugoslovenskog nasleđa. Jugoslovensko kulturno nasle􀃿e u peirodu 1945-1992 predstavljaju kulturni proizvodi u visokoj, popularnoj ili "narodnoj" kulturi proistekli iz glavnih obeležja države i ideologije koja je tom državom vladala, kao što je ključni idejni trougao izgrađivan tokom 1950-ih godina: samoupravljanje, nesvrstanost i opštenarodna odbrana, praćen prozvodima i atributima same države, idejom bratstva-jedinstva, shvatanjem radni􀃾ke klase kao subjekta jugoslovenske (i svetske) revolucije, vladavinom komunističke partije (KPJ, SKJ), kultom Josipa Broza i kultom partizanskog rata (NOB). Ključne reči: Jugoslovensko kulturno nasleđe, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, Savezna Republika Jugoslavija, jugoslovenska ideja, jugonostalgija