Tomislav Jovanovic Varuh (original) (raw)
Related papers
Међу новозаветним апокрифима Посланица цара Авгара Исусу Христу заузима посебно место. Његова легендарна заснованост на излечењу едеског цара Авгара од тешке болести помоћу нерукотвореног Христовог лика, отиснутог на убрусу, и речи које му је упутио као одговор у својој посланници, разастрла је ово дело по широким просторима Блиског истока, као и скоро међу свим хришћанским и нехришћанским народима. Сматра се да је најстарија верзија овог састава била сиријска. 1 Она се раширила у коптској 2 и етиопској средини, 3 као и по арапском свету. 4 Проучавања овог апокрифа јављају се у научном свету већ од средине XIX века и трају све до данас.
Tomislav Jovanovic Nikodimovo jevandjelje
У раду се gовори о скраћеној лаtинској верзији Никодимовоg је-ванђеља, која се налази у срpском рукоpису Националне библиоtеке у Бечу даtираном ХVI–ХVII веком, са сиgнаtуром Slave 76. Та целина је издвојен друgи део из целовиtе лаtинске верзије у коме се оpисује Хрисtов силазак у ад. Она је исtовремено и gлавна разлика између gрчке и лаtинске верзије овоg аpокрифа. Као tакав, овај pреpис pредсtавља засебну pојаву међу словенским pреpисима. У додаtку се доноси pриређен tексt скраћене варијанtе у pоређењу са одgоварајућим деловима pуне верзије. Тема Христовог распећа присутна је у Јеванђељу по Јовану у главама 18-20. Постоји такође и круг новозаветних апокрифа у којима се говори о Пилатовој осуди Христа на распеће са непосредним сведочењем очевида-ца који су присуствовали том догађају. Називи тих састава познати су као Никодимово јеванђеље, уз издвојену целину из овог апокрифа са засебним насловом Писмо Пилаtа Понtијскоg у Рим Тиберију, затим Јосифова pовесt и Како Марtа осуди Пилаtа. У сваком од ових дела употпуњена је шира слика догађаја који су се тицали јеврејског настојања да Пилат осуди Исуса Христа на распеће, као и збивања која су затим уследила. Сижејно најразвијенији од ових састава јесте Никодимово јеванђеље. Апокриф је настао на грчком језику можда у II веку, 1 али је вероватније да се то десило у III веку. То дело није се сачувало у првобитном облику, већ у каснијој преради из IV или V века. Ова грчка верзија означена је у литератури као краћа, за разлику од латинске која је дужа. Разлика је настала тиме што је приликом стварања латинске верзије унета обимнија епизода о Христовом силаску у ад. За тај додатни сиже искоришћена су засебна дела са мотивима силаска у ад, као што је апокрифна хомилија 1 C. Tischendorf, Evangelia apocrypha adhibitis codicibus graecis et latinis maximam partem nunc primum consultis atque ineditoru copia insignibus. Edidit Constantinus Tisch-endorf, Lipsiae, 1853.
Tomislav Jovanovic Krcmarica Teofana
У овом раду говори се о приповеци посвећеној трагичном крају цара Нићифора Фоке, кога је убио Јован цимиски, а помогла му у томе царица Теофана. Историјске чињенице имају о том догађају своју верзију збивања, а приповетка у великој мери мења њихов смисао, будући да у њој постоје фолклорни наноси обогаћени легендарним призвуком казивања. Најупечатљивији је Теофанин лик, која је била кћи крчмарице. Приповетка је написана на грчком језику крајем XII -почетком XIII века и преведена је на словенски. Сачуване су две варијанте, дужа и краћа. Српски преписи познају обе варијанте. Њихов текст приређен је уз праћење осталих преписа. Кључне речи: цар Фока, Теофана, убиство, српски преписи, издање текста. Византијски цар Нићифор II Фока владао је од 963. до 969. године. Његову владавину окончао је насилно Јован цимискије и наследио га на престолу погубљењем, за које се сматра да је потпомогнуто Фокином супругом Теофаном 1 . Овај догађај описан је у грчким летописним и историографским делима Лава ђакона, Михаила Псела, Јована Скилице и Јована Зонаре. На књижевном пољу појавила се повест крајем XII -почетком * tomjovan1@gmail.com 1 П: Сырку, Византiйская повÇсть объ убiенiи императора Никифора Фоки въ стариномъ болгарскомъ пересказÇ, Санктпетербургъ 1883; И. ђурић, Породица Фока, Зборник радова Византолошког института, XVII, Београд 1976, 189-296; Б. Крсмановић, Д. Џелебџић, Јован Цимискије и Нићифор II Фока: позадина и мотиви једног убиства с предумишљајем, Зборник радова Византолошког института, XLVII, 2010, 83-120.
Tomislav Jovanovic Molitva Bogorodici
Досадашња сазнања показала су да постоји укупно 43 српска, руска, бугарска и румунска преписа Кантакузинове Молитве Богородици, 1 што говори о њеној знатној рукописној распрострањености какву имају само ретка дела српске средњовековне књижевности. Овој Молитви посвећена је богата литература кроз коју су разматрана бројна научна питања. 2 Као полазиште за сва даља испитивања рукописно наслеђе 1 С. П. Гордеев, Новые поступления рукописей и старопечатных книг в Государственный обьединенный Владимиро�Суздальский историко�архитектурный и художественный музей�заповедник, Труды Отдела древнерусской литературы ХХХII, Академия
Апстракт. – Руски превод Хиландарског и Карејског типика налази се у Белокриницкој збирци Библиотеке Руске академије наука у Санкт Петербургу под сигнатуром 13. Зборник са овим делима потиче из XVI века и непознато је да ли је то аутограф или препис превода. Оба типика коришћена су за уређење монашког живота у староверском манастиру Белокриница. За превод Хиландарског типика послужио је неки од српских преписа који припадају посебној редакцијској групи насталој током ХIV века. У руском преводу овог типика постоји знатан слој синонимије која се везује подједнако за руску и српску језичку праксу. Иако су у питању преводи на руски језик, у оба типика задржано је обиље српских облика. У додатку се доноси текст руских превода оба типика.
Radovanovic Spasic Radovanovic
Социолошки преглед, 2019
Добривоје М. Радовановић 3 Универзитет у Београду Факултет за специјалну едукацију и рехаб илитацију Београд (Србија) АДОЛЕСЦЕНТСКЕ ВРШЊАЧКЕ ГРУПЕ И ЗЛОУПОТРЕБА ДРОГЕ Сажетак: Злоупотреба дроге је важан проблем савременог доба. Последице које она има за друштво, државу и здравље појединаца захтевају темељна и хитна науч-на истраживања свих њених аспеката. Истраживање етиологије злоупотреба дро-ге у популацији младих у Србији један је од таквих пројеката. Ово истраживање је обављено на репрезентативном узорку од 1287 ученика средњих школа у Београду, подељених у две групе: оне који злоупотребљавају дрогу и оне који немају контакт с дрогом. Циљ рада био је да се идентификују ризични фактори унутар вршњачких група који могу имати предиктивну вредност и послужити као основ за превентивне интервенције. Анализа података урађена је каноничком дискриминативном анали-зом, посебно за дечаке и девојке. Резултати истраживања су показали да код адо-лесцената постоје три облика злоупотреба дроге: 1) само коришћење, 2) коришћење и растурање и 3)само растурање дроге. Предиктори тих понашања који припадају вршњачким групама су: притисак групе да се користи дрога, опажање појединца да чланови групе користе дрогу, коришћење алкохола у групи, бављење појединих чланова групе криминалом и позитиван став чланова групе према кршењу закона. Предикторски утицаји ових варијабли разликују се зависно од облика злоупотреба дроге и од пола испитаника. Кључне речи: Злоупотреба дрога, адолесценти, вршњачки утицаји I Увод У наукама које се баве проучавањем девијантних понашања сматра се да су млади у периоду адолесценције највише изложени многоврсним факторима који повећавају 1 ivana.radovanovic@kpu.edu.rs 2
Новозаветни апокриф који говори о поштовању свете недеље осмишљен је на сасвим посебан начин. Његова суштина састоји се у томе да је посланица Исуса Христа упућена на земљу са врло оштрим порукама људима који се не држе богоугодног живота. Она представља последњу опомену читавом људском роду да се не упушта више у грехе, јер казна ће бити страшна, нарочито на земљи али и на небу. Богат је репертоар драстичних, често апокалиптичних, а понекад и гротескних претњи које се том приликом наводе. Са наглашеним реторским изгледом нижу се хиперболичне поруке које иду до проклињања оних који би и после свега посегли за неким од грехова. Постоје две основне варијанте овог апокрифа. Обе су одређене према томе где је " пала " која посланица. Једна је јерусалимска, јер је упућена у град Јерусалим, а друга римска, јер је стигла у град Рим. У оба случаја она се нашла у олтару цркве са обавезним јављањем црквеном великодостојнику у сну да се пробуди, окупи народ и прочита посланицу пред свима. По свему судећи овај апокриф био је доста преписиван и распрострањен међу многим народима како у даљој тако и ближој прошлости. Словенској рукописној традицији он је познат у близу седамдесетак преписа. 1 Научно занимање за њега покренуло се још средином XIX века, 2 да би се наставило нарочито у првим деценијама наредног столећа 3 и траје све до данас. 4 Обе варијанте Епистоле о недељи сачувале су се и у српским преписима, у којима се она јавља под називима " епистолија " или " посланије " .
Апокриф који је у литератури побуђивао изузетну научну пажњу тиче се старозаветног Еноха. 1 Иако се ова личност споми-ње доста ретко у Библији (у Књизи постања неколико пута, потом у Посланици апостола Павла Јеврејима и у Саборној посланици апостола Јуде), она је у апокрифу, најчешће званом Књига о Ено-ху, заузела средишње место. Овај апокриф припада такозваним виђењима или откровењима небеса. Приповедачки је изузетно развијен и говори о Еноховом телесном узлажењу на небо по Бо-жијем позиву како би му показао небеске тајне и потом га вратио на земљу да би их људима саопштио. Једина паралела која дубље повезује апокриф са Библијом јесте пети стих једанаесте главе По-сланице апостола Павла Јеврејима, који гласи: " Вјером Енох бјеше узнесен да не види смрти. и више се не нађе, јер га Бог узнесе, пошто прије његова узнесења бјеше му потврђено да је угодио Богу ". 2 Важност овог апокрифа огледа се нарочито у истанчаном виђењу космоса са којим се Енох срео. Својом подстицајношћу Књига о Еноху утицала је на неке хришћанске писце и послужила као мотивска подлога у настанку појединих каснијих апокрифа. Настао између ІІ века пре Христа и І века после Христа на хебрејском или арамејском језику, апокриф је сачуван у више верзија, јеврејској, грчкој, етиопској, латинској и словенској. Нај-потпунија од њих јесте етиопска и у литератури је означена као 1 Енох. Код Словена зна се за петнаестак преписа апокрифа