ОДНОС РЕЛИГИЈЕ И ФАШИЗМА У САВРЕМЕНОЈ ИСТОРИОГРАФИЈИ (original) (raw)

САКРАЛНА ГЕОГРАФИЈА ПРАВОСЛАВЉA И РЕЛИГИОЗНИ ТУРИЗАМ

Сажетак: У уводном делу рада сажето је приказан предмет проучавања сакралне географије. Ова научна дисциплина, као грана културне географије, заслужује већу пажњу услед развоја културног туризма и заштите културног наслеђа у условима глобализације. Циљ рада је да систематизује и изложи карактеристике сакралних објеката и традиционална места ходочашћа у православном хришћанству. Аутор се нада да ће рад привући пажњу интелектуалних кругова географа и деловати подстицајно на географе истраживаче, да посвете већу пажњу овој актуелној и значајној проблематици.

ДВА СВЕТСКА РАТА И ЊИХОВО НАСЛЕЂЕ У САВРЕМЕНОЈ ЗАПАДНОЈ ИСТОРИОГРАФИЈИ

VI Glasnik Beograd, 2015

АПСТРАКТ: Циљ овог чланка јесте да обједини најзначајније школе мишљења и водеће погледе у савременој европској и америчкој историографији као заједничко сећање на два светска рата и њихов утицај на светску историју XX века. Најзначајнија питања која су предмет оштрих расправа о оба светска рата односе се на порекло и узроке, циљеве и стратегије, националне интересе и понашање ратних коали-ција, алтернативне исходе и дугорочне утицаје преко после-ратног међународног система. Такође су разјашњене и глав-не разлике између војне и цивилне историографије. Кључне речи: савремене западне историографске школе, Први и Други светски рат, послератни међународни систем.

НЕОПЕЛАГИЈАНИЗАМ И КРИТИКА СЕЛФИЗМА У САВРЕМЕНОЈ ХУМАНИСТИЧКОЈ ПСИХОТЕРАПИЈИ

Master , 2017

Selfism propagates goodness in men. Evil does not exist, and human kind has an inborn feeling for good, on which we all equalize ourselves. We attribute unlimited, often unrealistic powers to ones ‘self’. Regarding, that we all must be entertained by goodness in us, and with what we really want, in our lives, there is no room for adaptation. Selfism, in its core, represents an image of societies needs, considering that we live in, so called, New age, which represents a new mentality of religious or spiritual character, that some attribute to the name of New Gnosticism. Confrontation with awareness of non-being (especially in the form of death) and with strong neurotic emotions which it spurs, we are trying to clear up from a Christian standpoint. Choice of Adam, by itself, points out that he had a problem of lack of existence, a non-being. Consequence of sin, as a miss – Death, is not introduced in an already created world, in which, before, it did not exist, but rather that death is identical to staying in categories of created world. Death that existed before sin as something potential, manifests itself as an experience category after sinning.

КЛАСИЧНО НАСЛЕЂЕ САВРЕМЕНОГ ФЕНОМЕНА: ВЕБЕРОВО СХВАТАЊЕ ДРУШТВЕНЕ СТРАТИФИКАЦИЈЕ И ПРЕКАРИЈАТ

Kultura polisa, 2018

Сажетак: Рад представља теоријску генезу формулисања концепта прекаријата првенствено кроз призму наслеђа Макса Вебера. Како је прекаријат нов феномен у друштвеним наукама који домаћој научној и стручној јавности није довољно познат, основни мотив ауторки је да представе најважније теоријске и емпиријске постулате социолошког проучавања прекаријата. Као почетну тачку анализе новог концепта узето је Веберово синтетичко схватање класа и на тај начин добијена је холистичка перспектива о теоријском синкретизму који лежи у темељима схватања прекаријата. Ова анализа представља критички приказ, како на савремену литературу, тако и на грађу која се односи на историју идеја и на тај начин добијен је оригинални екскурс о прекаријату који не почиње (као што је то случај са већином других анализа) у овом веку, већ теоријске корене и подстицаје проналази у радовима немачког социолошког класика. Кључне речи: друштвена стратификација, глобализација, историја социолошких теорија, класе, Макс Вебер, прекаријат, прекарност

РЕЛИГИЯ В СОВРЕМЕННОМ АЗЕРБАЙДЖАНЕ ПЕРИОДА НЕЗАВИСИМОСТИ

Россия и мусульманский мир, 2013

В научной работе рассматривается религиозная ситуация Азербайджана, особенно изменения, произошедшие после распада СССР. В исследовании проанализировано современное состояние религиозной ситуации в стране и получены результаты. Кроме того, особое значение придается религиозно-государственным отношениям. По структуре работа состоит из 2 частей. В первой части анализируется религиозная ситуация в Азербайджане, история религиозно-государственных отношений сегодня и перспективы на будущее. Во 2-й части раскрыты результаты социологических опросов о религиозной ситуации. Социологический опрос был проведен автором в Баку, Гяндже, Загатале и Лянкяране. Целью научной работы является исследование соотношения религиозных сект в Азербайджане и отношения населения к религиозно-государственным вопросам. Выбранный метод: Описательный, аналитический, социологический опрос. Научной новизна состоит в определении религиозной ситуации посредством социологического исследования религиозной ситуации последних лет.

РЕЛИГИОЗНАЯ СИТУАЦИЯ В СОВРЕМЕННОМ КАЗАХСТАНЕ (опыт социологической реконструкции)

РЕЛИГИОЗНАЯ СИТУАЦИЯ В СОВРЕМЕННОМ КАЗАХСТАНЕ (опыт социологической реконструкции), 2023

В статье на основе данных государственной статистики, массовых и экспертных опросов анализируется специфика религиозной ситуации в современном Казахстане. Исследуются предпосылки, условия и факторы меняющихся статуса и функций религии в период «религиозного ренессанса», совпадающего с кризисом мировоззренческой идентичности. Определены контурные характеристики религиозной самоидентификации населения, зафиксированы предпочтения мировоззренческой нормативности (светской, религиозной, их конгломерата). Выявлена неоднозначность восприятия государственных идеологем в отношении религии в общественном дискурсе (массовом и специализированном). Установлена противоречивость восприятия и оценки положительных и негативных религиозных трансформаций в проекции на личность, общество, государство. Представлены амбивалентные экспертные оценки состояния и перспектив религиозного процесса. Интерпретируется область рисков утратной мировоззренческой идентичности и разбалансирования соотношения светского/религиозного.

РУССКАЯ РЕЛИГИОЗНАЯ ФИЛОСОФИЯ МЕЖДУ ВОСТОКОМ И ЗАПАДОМ

Оригинальная русская мысль сформировалась в результате влияния двух великих традиций — восточной (византийской) и западной. Позволительно утверждать, что нет ни одной философской школы или течения, которые не сказались бы на ее облике. Существует множество исследований, анализирующих влияние на русскую мысль западной философской культуры (немецкой, французской, английской и др.). В свою очередь рус-ская религиозная философия Серебряного века также оказала существенное влияние на многих западных мыслителей, а наблюдаемое (начиная с ХХ в.) возрождение святоотеческого стиля философствования в виде неопатристического синтеза давно перестало быть типично «восточным» явлением. Во всяком случае учение св. Григория Паламы, которое в течение многих веков воспринималось по меньшей мере как экзотическое, а большей частью как еретическое, в настоящее время вызывает серьезный интерес у мно-гих западных специалистов. Неизбежно возникает ряд вопросов: существует ли противо-речие между Западом и Востоком в русской религиозной мысли? Находилась ли русская философия в «плену» западного рационализма, как утверждал прот. Георгий Флоровский, призывая вернуться к греческой патристике? Насколько актуальной может быть западная мысль для русской философии и русская мысль для западного мира? В данной статье мы проанализируем, в частности, некоторые моменты учения о Софии, которые возникли на пересечении западной и восточной культур и которые разрабатывались не только русской, но и европейской философско-богословской мыслью ХХ в.

РЕЛИГИЯ В ИСТОРИИ НАРОДОВ ЮЖНОЙ СИБИРИ И ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ ЧАСТЬ II: ЭПОХА СРЕДНЕВЕКОВЬЯ

Хрестоматия содержит систематизированное соединение фрагментов из статей и монографий ученых, занимающихся изучением религиозного фактора в истории народов Южной Сибири и Центральной Азии в эпоху Средневековья. Для закрепления знаний предусмотрены специальные задания. Знакомство с содержанием хрестоматии позволит заложить основы для самостоятельной исследовательской деятельности в области изучения этноконфессиональной истории. Издание рассчитано на студентов, обучающихся по направлениям «Религиоведение», «История», «Культурология», а также на тех, кто интересуется историей духовной культуры средневековых народов.