Biography of Rastko Vasić / Biografija Rastka Vasića (original) (raw)
Related papers
Стеван Алексић (1876-1923)/Stevan Aleksic (1876 -1923)
Stevan Aleksić 1876-1923., 2008
Stevan Aleksić: Painter on the Borderline The extensive and diverse opus of the painter Stevan Aleksić (1876–1923) belongs to the most significant and most provocative phenomena in the Serbian painting at the beginning of the 20th Century. Aleksić's work – highly regarded and appreciated, but also criticized by his contemporaries - has been interpreted from many different standpoints. Since his life and work were related to the border-line area of the Austrian-Hungarian Monarchy - without much contact with Belgrade, in which the main trends of modern Serbian art were formed at the beginning of the 20th Century – he has often been proclaimed an epigone, marginal artist and an artist of an anachronistic expression. Only when viewed from the aspect of the painting poetics found in the Munich School and in the context of central European painting - in relation to the artistic trends of the region in which he lived and created, as well as to the historical circumstances during his creative life – it is possible to assess Aleksić's opus in a different, more positive light.
Prilog biografiji profesora Beogradskog univerziteta Nikole Vulića
Tokovi istorije, 2019
Прилог биографији професора Београдског универзитета Николе Вулића* Апстракт: Српска историографија је крајем 19. и у првој половини 20. века изнедрила један број историчара ерудитског образовања, међу којима се својим научним опусом издваја академик и професор Београдског универзитета Никола Вулић (1872-1945), који заслужено заузима значајно место у развитку домаће и стране историографије. У више од 550 радова на српском и већем броју страних језика, бавио се разним проблемима историје античког света, највећим делом римске историје. Научна вредност бројних његових расправа је велика и зато оне и данас представљају полазну тачку у истраживању појединих проблема.
PRILOZI ZA BIOGRAFIJU VOJISLAVA MIŠIĆA; CONTRIBUTIONS TO THE BIOGRAPHY OF VOJISLAV MIŠIĆ
Istorija 20. veka, 2019
In a marriage of Živojin Mišić and Lujza Mišić three sons and three daughters were born. The youngest son, Vojislav, was born on July 1, 1902 in the City of Valjevo. In the interwar period, Aleksandar implemented his knowledge, as engineer of horticulture, on the property situated in Aleksandrovo (Macedonia) and was politically active (the President of the Municipality of Petrovac and Bunardžik). After Bulgarian occupation started, in June 1941, occupation authorities dislodged him to Belgrade. Opposite to his brother Aleksandar, who was one of leading figures in the Movement of Ravna Gora, Vojislav became a member of a competing, Communist Movement, and a commander of one of Kolubara Brigade units. Vojislav was deceived by his brother Aleksandar that their sister died under accidental circumstances and sent to Struganik, where he stayed until the start of German offensive in December. He came back to Belgrade in December and voluntary gave up to the Department of Special Police. He was interrogated on December 23, 1941, and his statement witnesses that he kept as secret intentions of his partisan combatant, so his brothers work and leading man of the Movement of Ravna Gora. After the interrogation he was sent to Gestapo and imprisoned in Banjica concentration camp on January 26, 1942. After the intervention of his mother Lujza, who complained to the Military Commander of Serbia, Paul Bader, he was released from the Camp on April 2, 1942. Until the end of the occupation he lived peacefully in Belgrade. He was one of the witnesses in a Communist regime trial against General Dragoljub Mihailović in 1946. He shortly worked as an agricultural advisor, but in 1948, he was arrested under accusation of being a sympathizer of the Soviet Union and sent to Goli otok camp, where he spent three years imprisoned. After release he worked in the City Department for Green Infrastructure in Belgrade. He died in July 29, 1974 in Belgrade. These previously unpublished archival documents which is going to be published in this work, represent an important contribution to a complex family history of great Serbian army leader
Borović-Dimić, J., Dimić, B. (2009) Vasa Popovic, ratni fotograf i inzenjer vrnjacki
1 МУЗЕЈ -ЗаМак кУлтУрЕ кУлтУрни цЕнтар врњаЧкЕ бањЕ васа поповиЋ ратни фотограф и инЖЕњЕр врњаЧки иЗдаваЧ: ЗаМак кУлтУрЕ кУлтУрни цЕнтар врњаЧкЕ бањЕ За иЗдаваЧа: Јелена боровић димић аУтор тЕкста: Јелена боровић-димић аУтор концЕпта и иЗлоЖбЕ: Јелена боровић-димић и благоје димић УрЕдник каталога Јелена боровић-димић тЕХниЧко УрЕЂЕњЕ и диЗаЈн каталога: благоје димић припрЕМа и ШтаМпа: интерклима-графика, врњачка бања тираЖ: 500 врњачка бања, 2009 CURRICULUM VITAE 5
Tokovi istorije, 2021
Стеван Иванић је био српски лекар и руководилац здравствене службе у Краљевини Југославији. У младости социјалиста, од 1934. се прикључио покрету Збор и заступао десничарске идеолошке ставове. Био је комесар социјалне политике и народног здравља 1941, а после рата је отишао у емиграцију, где је и преминуо 1948. године. Комунистичке власти су га осудиле као злочинца и издајника. Иванићева биографија је до сада представљана само у кратким енциклопедијским одредницама. Овај рад је покушај да се она употпуни подацима из доступне архивске грађе, периодике и литературе и тако омогући јасније сагледавање његовог стручног и идеолошко-политичког деловања и ставова.
Prilozi za biografiju Vojislava Mišića
Istorija 20. veka, 2019
Živojin Mišić je u braku sa Lujzom Mišić (rođena 1865. u Beogradu kao Lujza Krüchner, u porodici inženjera Fridriha Krüchnera, Švajcarca nemačkog porekla) imao tri sina i tri ćerke (Eleonora, Olga i Anđelija). Najstariji sin Radovan (1887), mobilisan je neposredno pred Drugi svetski rat u činu rezervnog potpukovnika u Vojnu akademiju jugoslovenske vojske. Tamo je preuzeo vođenje jednog odeljenja pitomaca. Zarobljen je u rejonu Foče i prebačen do Beograda. Iako je 23. aprila dobio otpusnicu, shodno naredbi Vrhovne komande o raspuštanju pitomačkih sastava, svojevoljno se našao u zarobljeničkoj koloni koja je otišla iz Srbije. Prošao je kroz sedam oficirskih zarobljeničkih logora u Austriji i Nemačkoj. Nije se vratio u Srbiju i preminuo je 26. jula 1945. u Nirnbergu, pred sam polazak za Jugoslaviju pošto je rat već bio završen. Njegovi posmrtni ostaci preneseni su 1968. i sahranjeni u porodičnu grobnicu na Novom groblju.