Velimir Mladenović, Maroko Tahara Bena Želuna (original) (raw)

Tomislav Jovanovic Krcmarica Teofana

У овом раду говори се о приповеци посвећеној трагичном крају цара Нићифора Фоке, кога је убио Јован цимиски, а помогла му у томе царица Теофана. Историјске чињенице имају о том догађају своју верзију збивања, а приповетка у великој мери мења њихов смисао, будући да у њој постоје фолклорни наноси обогаћени легендарним призвуком казивања. Најупечатљивији је Теофанин лик, која је била кћи крчмарице. Приповетка је написана на грчком језику крајем XII -почетком XIII века и преведена је на словенски. Сачуване су две варијанте, дужа и краћа. Српски преписи познају обе варијанте. Њихов текст приређен је уз праћење осталих преписа. Кључне речи: цар Фока, Теофана, убиство, српски преписи, издање текста. Византијски цар Нићифор II Фока владао је од 963. до 969. године. Његову владавину окончао је насилно Јован цимискије и наследио га на престолу погубљењем, за које се сматра да је потпомогнуто Фокином супругом Теофаном 1 . Овај догађај описан је у грчким летописним и историографским делима Лава ђакона, Михаила Псела, Јована Скилице и Јована Зонаре. На књижевном пољу појавила се повест крајем XII -почетком * tomjovan1@gmail.com 1 П: Сырку, Византiйская повÇсть объ убiенiи императора Никифора Фоки въ стариномъ болгарскомъ пересказÇ, Санктпетербургъ 1883; И. ђурић, Породица Фока, Зборник радова Византолошког института, XVII, Београд 1976, 189-296; Б. Крсмановић, Д. Џелебџић, Јован Цимискије и Нићифор II Фока: позадина и мотиви једног убиства с предумишљајем, Зборник радова Византолошког института, XLVII, 2010, 83-120.

Радмило Пекић -- Дубровачки антунин Галеацо Бруњоли из Мантове

У историјској науци је опште познато да је средњовјековни Дубровник био насељен бројним странцима, првенствено Италијанима који су били различитог професионалног занимања. Многи од њих су долазили на позив Владе и дјеловали као општински плаћеници у договореном временском интервалу, уз тачно прецизирани новчани износ. Међутим, било је и оних који су у самосталној режији у Дубровнику обављали јавне и приватне послове. Један од њих био је истакнути Италијан из Мантове Галеацо Бруњоли, који је предмет овога рада. На темељу литературе и необјављених дубровачких извора у раду је приказана пословна дјелатност и породичне прилике Галеаца Бруњолија из Мантове, од краја 20-их година када је доселио његов отац, па до Галеацове смрти, осамдесетих година XV вијека.

Младен Владојевић, властелин [“Mladen Vladojević”, nobleman]; Момчило, деспот, севастократор, обласни господар [“Momčilo”, despotes, sebastokrator, baron]; Мркша Жарковић, великаш, српски господар Валоне и Канине [“Mrkša Žarković”, baron, Serbian landlord of Avlona and Kanina]

Српски биографски речник VII, Мл-Пан / Serbian Biographical Dictionary, vol. VII, Ml-Pan [Novi Sad, Matica srpska], 2018

Kučevo i Železnik u svetlu osmanskih deftera

Istorijski časopis , 2002

The article deals with correcting long-standing misconceptions in historiography about the position of the medieval land of ​​Kučevo. Starting from the data on the settlements of the Ottoman nahiye Kučevo from 1476/77, it is shown that medieval Kučevo was not located in the area of ​​today's municipality of the same name, i.e. in the middle or upper course of the river Pek, but between Belgrade, the rivers Danube, Velika Morava and Jasenica and Mount Kosmaj. It is pointed out that the data on the medieval mine Železnik refer to the mining center on Mount Kosmaj, and that this lead and silver mine is identical with the Ottoman mine of the same name known from the sources of the second half of the 15th and 16th centuries. Data on mining production in the Avala-Kosmaj basin (Rudišta and Železnik mines) provided by Hungarian, Dubrovnik, Ottoman and Serbian sources from that period were also discussed in detail.

Турски јунаци у пјесмама Тешана Подруговића и Филипа Вишњића

Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 2021

ТУРСКИ ЈУНАЦИ У ПЈЕСМАМА ТЕШАНА ПОДРУГОВИЋА И ФИЛИПА ВИШЊИЋА У пјесничко-пјевачком корпусу два најзначајнија и најбоља Вукова пјевача присутна је широка лепеза турских јунака. Највећи број њих су, заправо, босански или херцеговачки муслимани што увелико условљава однос пјевача према њима. Компаративном студијом заснованом на имаголошком истраживању покушаћемо кроз начин именовања турских јунака протумачити став наших пјевача о Другом. У овом раду покушаћемо детектовати заједничке ставове о тим ликовима проистекле из личног животног искуства оба пјевача са муслиманским становништвом.

Mladen Đuričić - Tuđina u jeziku (Vida Ognjenović: „Maj nejm iz Mitar“)

Teatron – časopis za pozorišnu umetnost, 2019

Tuđina u jeziku: Vida Ognjenović – Maj nejm iz Mitar, u: Teatron – časopis za pozorišnu umetnost. Broj 186–187. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 2019, 102–107. U radu se analizira funkcija jezika i prostora u drami „Maj nejm iz Mitar“ Vide Ognjenović, čiji junaci, putnici broda Dante koji plovi na relaciji Kotor-Njujork, ostaju zarobljeni u neizvesnosti, na pola puta između zavičaja i tuđine. Kao najvažniji deo prtljaga za put na kojem „velika tuga bije od tuđine“, poneli su raskupusani priručnik za srpskog radenika u Americi, koji će im pomoći da nauče engleski jezik. Tim jezikom, koji se mora naučiti, nagoveštava se neizvesna tuđina, a sporazumevanje se, što je brod bliži tuđem, neprijateljskom svetu, sve intenzivnije vrši na „onostranom jeziku“. Odsustvo naslovnog junaka drame tumačimo kao odsustvo zavičaja i sigurnosti, dok to što Mitar umire kao tuđi čovek tumačimo u ključu graničnog prostora drame, odnosno onih značenja koja tradicionalna kultura pridaje moru i prostoru granice uopšte.

Transkulturalni itinereri arhitekta Milana Zlokovića

Arhitektura i urbanizam, 2011

"TRANSCULTURAL ITINERARIES OF ARCHITECT MILAN ZLOKOVIĆ: A CONTRIBUTION TO RESEARCH OF HISTORY AND THEORY OF MODERN ARCHITECTURE IN SERBIA The paper looks in more detail into the biography of one of the most prominent modern architects in Serbia, Milan Zloković (1898, Trieste – 1965, Belgrade), by focusing on the multicultural contexts of his childhood, youth and education as possible sources of his particular creative disposition and habit of mind. The argument is centred on exploring the course of the architect’s interests, impressions, and studies, as they changed over the years in the complex historical conditions of the opening decades of the twentieth century. The paper argues that experiences from this period formed what is termed as the identity of multiple geographies, which guided much of Zloković’s predilection in his later architectural work, and provided a transcultural frame of reference and breadth to his research. Traced back and analysed against the biographical facts and events, are excerpts from his later articles and scholarly papers, most notably the ones where he provides references to architectural history of, inter alia, Byzantine architecture in Macedonia, medieval Serbian architecture, Italian Baroque, or traditional architecture of Boka Kotorska. The aim of the research is to contribute to a broader understanding of the complex cultural basis and polyvalent discourse of Serbian modernism, in the foundation of which Milan Zloković had a decisive role. "