Etički izazovi Kjerkegorove hrišćanske etike_ Univerzitet Patra_Valentina Čizmar (original) (raw)
Related papers
Razmatranje religijske tolerancije u savremenoj srpskoj filozofskoj i društvenoj misli
Uni ver zi tet u No vom Sa du, Aso ci ja ci ja cen ta ra za in ter di sci pli nar ne i mul ti di sci pli nar ne stu di je i is tra ži va nja, Sa že tak: Na kon ras pa da SFRJ i u sve tlu no vih dru štve nih okol no sti, re li gij ske za jed ni ce ima ju nov dru štve ni sta tus i no vu dru štve nu ulo gu; one su iza šle iz pri vat ne i na šle svo je me sto u jav noj sfe ri. U kon tek stu de se ku la ri za ci je dru štve nog ži vo ta, re li gij ska to le ran ci ja ima ve ći zna čaj, ka ko za sa me re li gij ske za jed ni ce, ta ko i za dru ge dru štve ne ak te re i dru štvo u ce li ni. Ima ju ći to u vi du, cilj ovog ra da je da ana li zi ra te o rij ska sta no vi šta i od re đe nja poj ma re li gij ske to le ran ci je u ra do vi ma do ma ćih auto ra ka ko fi lo zo fa i pred stav ni ka dru štve nih na u ka, ta ko i te o lo ga. Osim ana li ze uti ca ja dru štve nog kon tek sta, ana li zi ra će se te za o re la ci ji iz me đu mo no te i zma i ne to le ran ci je, a u raz ma tra nje će se uze ti i dok tri nar ni aspekt, od no sno sa dr žaj sve tih spi sa. Po sve ti će se pa žnja i to me ko su mo gu ći su bjek ti re li gij ske to le ran ci je, uka za ti na pro blem pa ter na li zma u go vo ru o re li gi ji i re li gij skom, te is ta ći va žnost me đu sob nog uva ža va nja i po što va nja iz me đu ak te ra u di ja lo škoj ko mu ni ka ci ji. U ve zi sa pri sut nim sta vo vi ma o ne mo guć no sti to le ran ci je iz me đu raz li či tih kon fe si ja, od no sno re li gi ja, bu du ći da na raz li čit na čin gle da ju na put čo ve ko vog spa se nja, pod vu ći će se raz li ka iz me đu vred no va nja sa zna nja i vred no va nja ak te ra – po je di na ca, za jed ni ca i dru štve nih gru pa. SLOBODAN VASIĆ
Odgovornost u hrišćanskoj filosofiji Bogoljuba Šijakovića
Philosophоs – Philotheos – Philoponоs, 2021
Zusammenfassung: Verantwortung ist eins der wichtigeren Themen der europäischen Philosophie, das nach dem Ersten und vor allem nach dem Zweiten Weltkrieg entstand, als es die Notwendigkeit gab, eine neue, nachhaltige ethische Ordnung herzustellen. Verantwortung ist auch einer der fundamentalen Begriffe in den philosophischen Recherchen unseres bekannten Denkers christlicher Provenienz ‒ Bogoljub Šijaković (1955). Der Autor dieses Beitrags hat sich entschieden, sich gerade mit Šijakovićs Bestimmungen dieses Begriffs zu befassen, weil diese in bisherigen Erörterungen seines philosophischen Werks nicht behandelt wurden. Er vertritt die Ansicht, dass Sijakovics christliche Philosophie der Verantwortung eine kreative Synthese von Levinas‘ fundamentaler Ethik und dem zeitgenössischen orthodoxen Personalismus ist. Schlüsselwörter: Bogoljub Šijaković, Verantwortung, Emmanuel Levinas, fundamentale Ethik, theologischer Personalismus
Seminarski rad, etika, Individua u svetu objektivnog duha Gerge Nadj 020038-13.docx
Svaka etička teorija mora biti zasnovana na ljudsku egzistenciju : šta je dobro za čoveka, šta odgovara čoveku, koji način života mu najviše odgovara? U ovom smislu svaka etička teorija je teorija samoaktualizacije, jer ne traži ništa drugo, nego da se nađe specifično ljudsko dobro koja služi osnovu teorije. Prema Hegelu osnovna greška ovih teorija je jednostranost, dok on sam želi da napiše jedan kompleksni opis ljudske prirode sjedinjavanjem i kombinovanjem različitih ljudskih priroda u sistematizovanom sistemu. Jedinstveno u njegovom pristupu je istorijsko posmatranje ljudske prirode i pojedinačne karakteristike. Istoričnost tako postaće zapravo proces koja rezultira znanje o ljudskoj prirodi i postaće znanje o sebi. Sama koncepcija, koja identifikuje najrazvijeni stepen ljudske prirode sa samosvešću mnogo duguje velikim predcima, Kantu i Fichteu. Prema Kantu samosvest nije samo mentalni fenome, kao kod Dekarta, ali nije ni kazualni vezanost pasivnog posmatranja, kao u tradiciji Locka i Huma bilo. Po Kantu samosvest je aktivna kombinacija sinteze i stvorenja. Kant je smatrao da je svest aktivna i zbog toga logičnim putem dolazi da volje iz samosvesti i identifikuje sa praktičnim razumom. Rezultat ove koncepcije da Kant i nemački idealisti smatraju individualni indentitet kao racionalnu konstrukciju, nešto što je stvoreno zahvajuljući individui. Ovo označava naš zadatak, da postanemo sami po sebi.
Od zvezdanog neba do moralnog zakona, DODATAK za 2. izdanje (serbian version)
Od zvezdanog neba do moralnog zakona, 2025
Ovo je dodatak za drugo izdanje knjige "Od zvezdanog neba do moralnog zakona". The Starry Heaven and The Moral Law (My metaphysics, ethics and aesthetics) https://www.amazon.com/dp/B09235XVGM https://www.amazon.co.uk/dp/B09235XVGM https://nouveautes-editeurs.bnf.fr/annonces.html?id\_declaration=10000000598879&titre\_livre=Les\_cieux\_%C3%A9toil%C3%A9s\_et\_la\_loi\_morale
Srpska Pravoslavna Crkva: izazovi i iskušenja kroz istoriju, zbornik radova, 2023
Завршетком Првог светског рата и стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Српска Православна Црква (СПЦ) изгубила је положај државне Цркве какав је уживала у Краљевини Србији. У новој југословенској држави све вере су биле равноправне. СПЦ је подржавала прву југословенску државу, у којој су Срби и њихова Црква били уједињени у једну територијалну целину. Односи између СПЦ и југословенске краљевине били су обележени сталним покушајима државе да Цркви наметне своју доминацију. Већ у првим годинама СПЦ ће се наћи на удару аграрне реформе у којој ће остати без великог дела земљишног поседа, што ће је економски ослабити. Догађаји попут избора патријарха обновљене Пећке патријаршије и његова хиротонија протекли су у сенци настојања краља Александра I Карађорђевића да преко владе, односно њеног Министарства вера, путем законске регулативе контролише СПЦ. У контексту ових настојања треба посматрати усвајање различитих закона и уредби који су се тицали СПЦ. У периоду између два светска рата било је много несугласица између црквених и државних органа, при чему је СПЦ отворено показивала своје незадовољство због тешкоћа које су свештеници имали при вршењу дужности, због равнодушности државе према питањима значајним за Цркву или несметаног деловања непријатеља Цркве. Врхунац неразумевања и лоших односа СПЦ и државе достигнут је приликом кризе која је избила са покушајем потписивања Конкордата 1937. године. Кроз рад намеравамо да укажемо на више спорних тачака у односима између СПЦ и југословенске краљевине за које је заједничко то што су их пратили изазови и искушења, при чему су међусобни односи били далеко од хармоничних.