MALOLJETNIČKO KRIVIČNO PRAVO U BOSNI I HERCEGOVINI SA OSVRTOM NA KRIVIČNOPRAVNI POLOŽAJ I ODGOVORNOST MALOLJETNIKA (original) (raw)
Related papers
Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci br. 2, 2015
Sažetak Imajući u vidu da u spektru maloljetničkih krivičnih sankcija kazna lišenja slobode predstavlja najstrožiju krivičnu sankciju, međunarodni dokumenti iz oblasti postupanja sa maloljetnicima u sukobu sa zakonom proklamiraju standard da se ona ima izricati samo kao krajnje sredstvo (ultima ratio) i u što kraćem trajanju. Upravo pitanja mogućeg trajanja predmetne sankcije, te obima njenog izricanja predstavljaju neka od osnovnih obilježja zakonske i sudske politike sankcioniranja maloljetnika, te čine predmet istraživanja ovog rada. Autor je analizirao kako su ova pitanja uređena u bosanskohercegovačkom i uporednom pravu, te kako su spomenuti standardi oživotvoreni u praksi. Primjenom komparativnopravne analize utvrđeno je kako postoje određeni pokazatelji da Bosna i Hercegovina spada u red zemalja koje baštine " humanu " politiku sankcioniranja maloljetnih učinitelja krivičnih djela, te da su spomenuti međunarodni standardi dosljedno prihvaćeni kako u pravu, tako i u sudskoj praksi ove zemlje. Ključne riječi: maloljetni učinitelji krivičnih djela, trajanje kazne maloljetničkog zatvora, politika kažnjavanja maloljetnika. 1. UVOD Za razliku od velikog broja uporednih zakonodavstava koja poznaju različite mogućnosti kažnjavanja maloljetnika, a koje se kreću od novčane kazne do lišenja slobode, 1 zakonodavstvo Bosne i Hercegovine poznaje samo jednu sankciju takvog tipa-kaznu maloljetničkog zatvora. To je specifična sankcija lišenja slobode maloljetnika, koja je u predmetno zakonodavstvo prvi put uvedena Novelom KZ FNRJ iz 1959. godine prilikom sveobuhvatne reforme dotadašnjeg ex-jugoslovenskog maloljetničkog krivičnog zakonodavstva. Uvođenjem ove sankcije napuštena je 1 Perić, O., Krivičnopravni položaj maloletnika, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, 1975, str. 195.
KRIVICA MALOLJETNIH LICA U ZAKONODAVSTVU BOSNE I HERCEGOVINE -NEDOSTACI I DILEME
CRIMEN, 2023
Apstrakt: Krivica maloljetnih lica u fokusu je naučnog i stručnog tematiziranja koje je naročito dobilo na regionalnoj aktuelnosti u zadnje vrijeme kroz brojne tragične događaje, odnosno krivična djela čiji su izvršioci maloljetna lica. Tragični događaji, sa maloljetnim licima kao izvršiocima najtežih krivičnih djela, zahtjevaju preispitivanje i analizu kako postojećeg stanja u području preventivnog rada, tako i postojećeg stanja u okviru propisanih legislativnih rješenja u krivičnopravnoj oblasti. U ovom radu, autori su se referisali na legislativne aspekte krivice maloljetnih lica, pri čemu je težište u radu usmjereno na koncept krivice u maloljetničkom krivičnom pravu i sagledavanje krivice sa aspekata propisanih krivičnih sankcija za maloljetnike i uslova za njihovu izricanje i starosne granice sposobnosti maloljetnih lica za snošenje krivice. Problematizirani su i određeni aspekti propisanog inkriminacijskog ponašanja maloljetnih lica i njihova kauzalna povezanost sa krivicom roditelja. U tom smislu, dat je osvrt na izazove traženja odgovarajućih rješenja de lege ferenda, kao i dileme i nedostatke koji proizilaze iz dubioznosti pojedinih propisanih odredbi koje su u neposrednoj povezanosti sa delinkvencijom maloljetnih lica.
Društveni ogledi (Sarajevo) br. 1/2015 , 2015
NOVELTIES IN THE FILD OF ALTERNATIVE MEASURES AND SANCTIONS IN JUVENILE CRIMINAL LAW IN BOSNIA AND HERZEGOVINA Abstract: In the last few years there is a process of reforming juvenile criminal law in Bosnia and Herzegovina. The main feature of this reform is reflected in the introduction of new legislative model of criminal status of juveniles, according to which the entire criminal status of juvenile perpetrators of crimes (substantive, procedural, enforcement) is being regulated by a single legislative text - Law on Protection and Treatment of Children and Juveniles in criminal Procedure. This law in almost identical form was originally adopted in the Republic of Srpska (2010), then in the Brcko District of Bosnia and Herzegovina (2011), and finally in the Federation of Bosnia and Herzegovina (2014). In this paper author critically analyzes the changes brought about by the present legislative text in the field of alternative measures and sanctions, with emphasis on restorative justice (as the modern concept of social response to crime), which encountered in some of these alternative instruments dealing with juveniles in conflict with law. Key words: juvenile criminal law, alternative measures and sanctions, restorative justice Sažetak: Unazad nekoliko godina odvija se proces reformiranja maloljetničkog krivičnog prava u Bosni i Hercegovini. Osnovna značajka ove reforme ogleda se u uvođenju novog legislativnog modela artikuliranja krivičnopravnog statusa maloljetnika, shodno kojem se cjelokupni krivičnopravni položaj maloljetnih učinitelja krivičnih djela (materijalnopravni, procesnopravni, izvršnopravni) regulira jednim legislativnim tekstom – Zakonom o zaštiti i postupanju sa djecom i maloljetnicima u krivičnom postupku. Ovaj zakon u gotovo identičnom obliku prvotno je usvojen u Republici Srpskoj (2010.), potom u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine (2011.), te na kraju i u Federaciji Bosne i Hercegovine (2014.). Autor u radu kritički analizira novine koje donosi predmetni zakonski tekst u oblasti alternativnih mjera i sankcija, sa osvrtom na elemente restorativne pravde (kao savremenog koncepta društvenog reagiranja na kriminalitet), a koji se susreću kod nekih od spomenutih alternativnih instrumenata postupanja sa maloljetnicima u sukobu sa zakonom. Ključne riječi: maloljetničko krivično pravo, alternativne mjere i sankcije, restorativna pravda
MALOLETNICI I NARKOKRIMINAL – KRIVIČNOPRAVNO REGULISANJE I AKTUELNO STANJE
Kriminalistička teorija i praksa, 8(2), 41-57, 2021
Rad se bavi specifičnom problematikom učešća maloletnika u izvršenju krivičnih dela koja se odnose na trgovinu narkoticima i njihovo korišćenje. U prvom delu rada, autori su prikazali uporedno-pravnu analizu novijih odredaba Krivičnog zakonika Republike Srbije i relevantnih odredaba krivičnih zakona zemalja regiona, sa akcentom na poseban krivičnopravni tretman maloletnika. U drugom delu rada analizirana je povezanost maloletnika i narkokriminala upotrebom deskriptivne statistike, te je posmatrano kretanje broja krivičnih dela proizvodnje, prometa i posedovanja narkotika na teritoriji Republike Srbije sa maloletnim učiniocima u desetogodišnjem periodu, a potom su izvedeni odgovarajući zaključci.
Науково-інформаційний вісник Івано-Франківського університету права імені Короля Данила Галицького: Журнал. Серія Право, 2021
Порівнюючи КК України з кримінальним законодавством країн Балтії (Литва, Латвія, Естонія), ставиться мета здійснити пошук оптимальних варіантів подальшого розвитку кримінального законодавства України в частині відповідальності за правопорушення проти моральності, ураховуючи сучасні прагнення до кардинального оновлення відповідної нормативної бази. Ключовим методом дослідження, що використовувався, є порівняльний. З його допомогою здійснювалось критичне зіставлення положень кримінального законодавства країн Балтії та України щодо підстав відповідальності за правопорушення проти моральності. Під час дослідження також використовувались такі методи наукового пізнання, як історико-правовий, системно-структурного аналізу, формально-логічний, моделювання. На підставі вивчення переваг і вад нормативної регламентації підстав відповідальності за кримінальні правопорушення (злочини та проступки) проти моральності згідно з КК країн Балтії розроблено рекомендацій щодо оптимізації та підвищення ефективності таких норм з урахуванням процесів реформування кримінального законодавства, що розпочалися в Україні. Проведене дослідження дозволило визначити низку позитивних і прогресивних законодавчих рішень, що відбивають КК країн Балтії у частині відповідальності за правопорушення проти моральності. Це дає можливість здійснити їх потенційне запозичення у процесі подальшої нормотворчої діяльності в Україні. Висновки та пропозиції, які сформульовані у статті, можуть бути використані у правотворчій діяльності для вдосконалення кримінального законодавства України щодо протидії посяганням на моральність, а так само в науково-дослідній діяльності та навчальному процесі – як підґрунтя для подальших компаративістських наукових досліджень проблем відповідальності за правопорушення проти моральності в Україні та інших країнах. *** While comparing the Criminal Code of Ukraine with the criminal legislation of Baltic States (Lithuania, Latvia, Estonia), the goal is to find the best options for further development of the criminal legislation of Ukraine on liability for offenses against morality, taking into consideration current aspirations to radically update the relevant legal framework. The comparative method is the key one for the purposes of the research. Critical comparison of the criminal law provisions of the Baltic States and Ukraine on the grounds of liability for offenses against morality has been made with reference to this method. The research also used such methods of academic cognition as: historical-legal, system-structural analysis, formal-logical, modeling. Based on the study of the advantages and disadvantages of the legal framework of the grounds of liability for criminal offenses (crimes and misdemeanors) against morality in accordance with the Criminal Codes of the Baltic States recommendations for optimizing and improving the effectiveness of such rules has been developed, while taking into consideration criminal law reform processes in Ukraine. The study has revealed a number of positive and progressive legislative decisions, reflected in the Criminal Codes of the Baltic States on liability for offenses against morality. It makes possible to carry out their potential adoption in the process of further rule-making activities in Ukraine. The conclusions and suggestions formulated in the article can be used in law-making activities to improve criminal law of Ukraine in terms of combating encroachments upon morality, as well as in research and educational process as a basis for further comparative research on liability for offenses against morality in Ukraine and other countries.
KRIVIČNO DELO DAVANJE MITA U ZAKONODAVSTVU I SUDSKOJ PRAKSI
Davanje mita je propisano kao krivično delo u svim savremenim krivičnim zakonodavstvima. U radu je prikazana inkriminacija ovog krivičnog dela u Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Posebno je analizirana i dostupna sudska praksa u vezi sa davanjem mita. Cilj rada je da se ukaže na speci čnosti davanja mita kao društveno negativne pojave i ukaže na neke moguće pravce njenog suzbijanja.
Годишњак Правног факултета у Источном Сарајеву, 2010
Право покајања је до усвајања новог Закона о ауторском и сродним правима у Босни и Херцеговини било дефинисано као право повлачења ауторског дјела из промета и ускраћивање даљег коришћења дјела у било којој форми ако аутор за то има озбиљне моралне разлоге. Према систематици закона, ово право сврставано је у личноправна овлашћења аутора или ауторска морална права. У једном дијелу теорије, али и у законодавству неких земаља, ово право се посматра као институт ауторског уговорног права, тачније као начин раскида уговора због промијењених схватања аутора. Ако послије закључења ауторског уговора којим се уступају овлашћења на одређене облике искоришћавања ауторског дјела, аутор закључи да би даље коришћење дјела могло да нанесе штету његовом личном и стваралачком угледу, може једностраном изјавом воље раскинути уговор. У новом Закону о ауторском и сродним правима у Босни и Херцеговини прихваћен је овај други концепт. У раду, је изложен покушај објашњења правне природе права покајања, са становишта позитивног права, али и са освртом на раније рјешење. С обзиром на то да право покајања представља начин фаворизације аутора у односу на корисника дјела, предочени су и услови примјене овог института. Прецизирање услова под којима се може примијенити право покајања служи спречавању злоупотребе овог права од стране аутора.
ALTERNATIVNE SANKCIJE I MJERE PREMA MALOLJETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DJELA
PRAVNE TEME VOL. 14, 2019
Ovaj rad problematizira primjenu alternativnih sankcija i alternativnih mjera prema maloljetnim učiniocima krivičnih djela. Predmet rada su alternativne sankcije i mjere i njihova primjena. Cilj rada je opisati alternativne sankcije i mjere , navesti o kojim sankcijama i mjerama se radi. U radu je korišten metod sadržaja, normativni metod. Rezultati ovog rada pokazuju da se radi o mjerama i sankcijama koje imaju izuzetno dejstvo prema maloljetnicima u smislu rehabilitacije, reintegracije, jačanju ličnosti i uticanju na sami razvoj maloljetnika, njihov odgoj, preodgoj. Zatim ,odvraćanju od činjenja krivičnih djela. Ukuzaju na posljedice takvog ponašanja u društvu. Ovaj rad može da posluži kao osnov za dalja istraživanja u pogledu restorative pravde i dr.
ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ - ОСВРТ НА САВРЕМЕНE ИЗАЗОВЕ И НЕДОСТАТКЕ -
ЗБОРНИК РАДОВА "Противрјечја савременог права", 2021
Одговорност у праву посебан је правни институт до чијег настанка долази повредом неког туђег права, односно правног добра које је заштићено важећим (унутар) државним нормама. Опште правно начело подразумијева да свако противправно дјело повлачи и одговорност по праву и дужности учиниоца да исправи (репарира) насталу штету. Међутим, ситуација у међународноправном поретку значајно је другачија. С обзиром на његову природу, конститутивне елементе, начин примјене и важења међународноправних норми, те субјекте међународног права, међународноправна одговорност посједује низ ограничења, али и много шири спектар условљености. Одговорност држава и других субјеката, посебно у савременим околностима и процесима, представља једно од најважнијих питања међународног права. Такође, у овом раду посебна пажња је посвећена ограничењима међународних судских институција, али и недостацима у примјени и извршењу санкција у међународном праву, односно непостојању институционализоване санкције уопште. У овом раду аутор се на првом мјесту бави аспектима одговорности државе у међународном праву, а консеквентно и питањима у вези са општим одређењем међународне одговорности појединца и међународних организација. Свакако, у раду су обрађена поједина питања у вези са кривичном одговорношћу, политичком, односно политичко-правном одговорношћу држава као и грађанском одговорношћу држава у међународном праву