Кривица је ове земље“. Елементи традиције и фатума у трагедији Bodas de Sangre и филму La Novia (original) (raw)
Related papers
Фолклористика 2/2, 2017
У раду се испитује корпус анегдота забележених током теренских истраживања обављених крајем 2012. и почетком 2013. године с Мирољубом Савићем из села Рибаре код Крушевца. У уводном сегменту биће осветљене најважније особености контекста комуникације, а потом ће пажња бити усмерена на разматрање наративних и жанровских карактеристика самих анегдота. Грађа представља важно сведочанство о једном времену и менталитету, па ће прикупљене анегдоте бити сагледане и као драгоцен извор за реконструкцију слике сеоске свакодневице у Србији педесетих и шездесетих година двадесетог века.
Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 2021
This paper is an attempt, based on many years of following the International Festival of Ethnological Film, organized by the Ethnographic Museum in Belgrade, to provide insight into the way in which it has so far fulfilled its purpose, while at the same time experiencing tumultuous, occasionally even tragic events and processes. The main question concerns the way in which “interesting times” have left their mark on and shaped the world of human experience of people who have lived through them, thus also film production and festival practice. The phrase “interesting times” is used in the sense in which it was used by Eric Hobsbawm, who used it as a label for “the most extraordinary and terrible century in human history”. Two elements are of prime importance in the paper – the assumption that “interesting times” can exist simultaneously with, and can cause or heighten emotional and creative tension, and also the fact that the limited possibilities that the resulting states of mind and initiatives can be fulfilled through the usual channels, such as political ones, can lead to attempts to satisfy them through art or cultural forms. Film production and festival activities can, under certain circumstances, offer alternative channels for expressing moods and content that arise or are enhanced during “interesting times”. On the one hand, the framework for analysis will provide reflections on the nature and the possible social roles of film festivals, including festivals of documentary and ethnographic films. Essentially, it will be necessary to consider the questions of the types of experiences provided by the Festival to its participants and attendees, the cinematic experiences it offers, and the specific aims and ideologies advocated as part of it. On the other hand, relying on valuable testimony in the form of the Festival Catalogue, words and images which testify to the achievements of the Festival will be identified. At the very beginning, in the turbulent times when political orders were overthrown, along with legal and ethical frameworks, it seemed that the Festival had managed to be conceptually ahead of its time. It was a dream come true and a model for many, a place where “miracles” happened. After a number of years, its long history temporarily weakened the Festival’s creative potential. The times became somewhat less interesting, slightly dull even, and the Festival followed suit. And yet through all the changes, the Festival has not ceased to be a place where people meet and learn; a place where images inspire thoughts, and thoughts seek visual means of expression; a place where, by meeting Others, we learn something about ourselves as well, but also a place where by seeking to find a way to represent ourselves, we enrich Others.
Oснове јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и World music сцена
СРПСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ Зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30–31. X 2020), 2021
Јеврејска традиција се испољава кроз различите музичке форме, што је предмет проучавања етномузикологије, али је истовремено и везана за поље којим се бави етнологија, будући да се односи на културу и њено преношење. У том смислу, овај рад се бави како световним тако и духовним формама јеврејске сефардске музике у Босни и Херцеговини. Од доласка Јевреја Сефарда на овај простор у ужем, односно Балканског полуострва у ширем смислу, крајем XV и почетком XVI века, музика њихове заједнице је обликована под утицајем музика Других, али и обратно. Локално поднебље, градски облици, оријентална мелодика, арапско-шпанско-јеврејски облици, као и култура живљења, само су неки од утицаја у традиционалној (народној) музици сефардских Јевреја на поменутом простору. Кроз анализу наведених облика и стваралаштва Флори Јагоде, групе Ладино и других извођача новијег датума, сматрамо да се може успоставити нит која показује континуитет музичких форми које су нашле своје место и на савременој World Music сцени.
Грађанска и фолклорна здравица у Банату / Civic and folklore toast in Banat
Acta pannonica 5, 45–83., 2023
This article, from the methodological point of view, belongs to the diachronic sociolinguistics and diachronic pragmatics. The fi rst part of the article deals with the tradition of civil toasting among the Serbs in Banat with a focus on political aspects: several toasters were prosecuted on charges of high treason in the Austro-Hungarian Monarchy. In the second part, the article deals with Serbian civil toasts and toasts of Serbian Orthodox church dignitaries in the Romanian Banat in the period between the two wars. Data from the end of the 19th and the beginning of the 20th century press, as well as contemporary ethnographic material, were used as sources. 1
U radu su dati svi, poznati, antički izvori o kruševačkom kraju i iz kruševačkog kraja.
Stylistic folklore features of Serbian realistic story
Prilozi za knji?evnost i jezik, istoriju i folklor, 2005
којему је на почетку тај језик.-2 Десет година касније, Стојан Новаковић већ прецизира разлику између "народног језика-и "књижевног народног језика-, који је "нашим филолозима лебдео пред очима као идеал чистог народног или народнога књижевног језика, а који се... у свим појединостима, онакав какав је, нигде не говори у народу, макар да опет у њему нема ни једна појединост која се у народу не би говорила.-У наставку студије Новаковић закључује: "Тиме су и Срби дошли до новога народног књижевног језика, који је управо рећи једино потпуно доследном правилношћу различит од народног говoрног језика.-3 Паралелно са овим лингвистичким запажањима, до новог схватања језичких диференцијација дошло је и унутар реалистичке критике. Са централне позиције у филолошки оријентисаној критици, питање језика и стила све се више повлачило на периферију књижевнокритичких интересовања, уступајући место анализама садржаја и тенденције. Ипак, иако оријентисани на другачији приступ књижевном тексту, програмски реалисти су већ 70-их година 19. века указали на извесну језичку јаловост, нефункционалност романтичарских имитација фолклорног стила. Упоређујући књижевне текстове са научним студијама, Светозар Марковић и Пера Тодоровић истовремено су скретали пажњу на један други тип књижевних стилизација. Објективност, прецизност, недвосмисленост, као одлике научног стила, постале су добар параван за прикривање примарне естетске функције текста и истицање тенденције.