Ненад Макуљевић УНУТРАШЊОСТ КАТОЛИКОНА МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА У НОВОМ ВЕКУ 1 (original) (raw)
Related papers
Жељко Милановић ПОСТДЕМОКРАТИЈА КАКИСТОКРАТИЈЕ И КЊИЖЕВНСОТ 1
Овај текст настаје два месеца пред изборе (републичке, покрајинске и локалне), у атмосфери рекламне кампање која ће окупирати нашу свакодневицу снажним ако не и узнемирујућим интензитетом. Када овај текст буде доступан читаоцима, политичка кампања ће бити на свом врхунцу који ће желети да очува до самог дана избора. А онда ће бити настављено стање пре избора – перпетуирање медијског праћења активности политичара неће ни бити прекинуто. И тако до следећих избора, када ће рекламне кампање почети да се интензивирају... Из перспективе и политичара и бирача, демократија је агон рекламних порука, филмских представа којима се обећава боља будућност наспрам ружне прошлости у којој смо боравили јер смо погрешно изабрали па је тако и сва одговорност делегирана нама, борба за већу " медијску видљивост " и " медијску покривеност " , трибални скупови на којима се види колико нас има више од наших противника – једном речју, демократија, одржавана од политичара захваљујући контроли процеса који над њом имају, свој хипертрофирани живот оглашава током два месеца изборне кампање, у време када " нова економија нуди и неки облик сурогата демократске партиципације кроз конзумеризам односно потрошачки суверенитет ". 2 У време трајања мандата, изабрани представници власти претварају се у противнике оних који су их изабрали: еуфемизми какви су штедња, рационализација, реформа јавног сектора, стабилност курса, директне стране инвестиције, социјална давања, подстицајна средства... не само да добијају снажније значење већ се претварају у своју супротност – уштеђено се расипнички троши, рационализација постаје отпуштање оних који се налазе ван круга непотизма или клијентилизма, реформа јавног сектора се претвара у бирократску сеобу овлашћења, национална валута у најбољем случају мање пропада али у сваком случају не добија на значају, страно и директно у ноћним интервенцијама типографа постају домаће и закулисно, давања постају условљена принудним радом, 1 Рад је урађен у оквиру пројекта Аспекти идентитета и њихово обликовање у српској књижевности (178005) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ И ШТАМПАНА КЊИГА МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА
Сарадња библиотека са библиотекама традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији , 2020
Хиландар је станиште најстарије српске библиотеке. Осим рукописног, свакако најважнијег дела фонда, Хиландар поседује и велике збирке штампаних књига од 17. века до данашњег дана, подељених у две основне целине. Од седамдесетих година 20. века Народна библиотека Србије с прекидима ради на њиховој обради. Резултат је неколико објављених штампаних каталога новијег дела тих збирки, док се тренутно наставља рад на обради старијег дела. Текст представља рекапитулацију досадашњег рада и предвиђање перспектива будућег, како би хиландарска збирка у целини била каталогизована, а тиме постала и доступна јавности.
2017
"HANDWRITTEN DICTIONARY OF FOREIGN TERMS OF THE PRINCE’S CHANCELLERY 1815–1839 BY PROFESSOR VELIMIR MIHAJLOVIĆ AS A TESTIMONY TO A CERTAIN AGE AND ITS LANGUAGE" "The Dictionary of Foreign Terms of the Prince’s Chancellery 1815–1839" by Professor Velimir Mihajlović from the University of Novi Sad is a manuscript containing over 4,000 words excerpted from documents from the Chancery of Prince Miloš Obrenović. During their lexical studies, Professor Mihajlović and his collaborators published two dictionaries of the 18th and 19th century lexis. The third dictionary remained a manuscript. Within the framework of the research project of Matica srpska Linguistic data for the Dictionary of Foreign Terms of the Prince’s Chancellery (with etymological notes), the dictionary was digitalised, supplemented with lexical and theoretical material and, in collaboration with Professor Mato Pižurica, prepared for publication. The lexical material shows the structure of lexical borrowings in administrative terminology related to new state institutions and the sources of these borrowings in general.
Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, 2018
У раду се приступа имаголошкој (де)конструкцији слике Другог у Турској хроници Константина Михаиловића. Слика о Турчину као Другом доводи се у везу са колективном и ауторском имагинацијом, те дискурзивним праксама којима је приповедач (не)свесно изложен. Испитују се садржина и функције слике Другог, механизми њене конструкције. На фону другости анализира се и успостављена слика о „нашем” колективу. Сучељавањем различитих приповедних и истраживачких перспектива проматрана и проматрајућа култура описују се једна кроз другу, разматра се могућност спознаје суштинске другости и промишља идеолошка условљеност и усмереност Константиновог наратива.
КУРЈАК МЕЂУ ОВЦАМА, ВАРЛААМ КАЛАБРИЈСКИ У ДЕЛУ ГАВРИЛА СТЕФАНОВИЋА ВЕНЦЛОВИЋА
I gigli nel campo,Studi in onore di Ljiljana Banjanin, a cura di Giulia Baselica,Persida Lazarević Di Giacomo, Olja Perišić. Slavica, Collana di studi slavi fondata da Giovanna Brogi Bercoff e Mario Enrietti, 533-546, 2023
A WOLF AMONG SHEEP: BARLAAM OF CALABRIA IN GAVRIL VENCLOVIC’S WORK In this paper, we have analyzed the translation of the great Serbian hieromonk, orator and translator, Gavril Stefanović Venclović of a Barlaаm of Calabria’s Treatise on papal primacy addressed to “blessed Francesco” (first half of the XIV century). Venclović’s translation “On the Primacy of the Pope” (O nacalstve pape), found in his manuscript book Razglagolnik (1734), is compared with the Russian church Slavonic model, the translation found in one of the first printed South Russian books, O edinnoi istinnoi pravoslavnoi vere from 1588. The paper underlines the importance of this polemic in the history of Serbian polemical thought of the XVIIIth century, reveals its Russian church Slavonic model and points again to the great importance of Gavril Stefanovic Venclovic in the Serbian culture. Keywords: Barlaam of Calabria, Vasilij Surozsky, Gavril Stefanović Venclović, papal primacy, anti-Latin discussions, Byzantium, Constantinople, Rome
МОГУЋНОСТИ ПРОУЧАВАЊА ДЈЕЛА СВЕТИСЛАВА МАНДИЋА У НАСТАВИ КЊИЖЕВНОСТИ
Philologia Mediana , 2021
У раду се бавимо истраживањем оправданости увођења дјела Свети-слава Мандића у обавезни наставни програм предмета Српски језик и књи-жевност у гимназијама и средњим стручним школама. Оправданост његовог наставног проучавања поткрепљујемо разматрајући: књижевну вриједност дјела Светислава Мандића; могућност изучавања поезије у контексту Ман-дићевог живота и стваралаштва у домену сликарске умјетности, те његовог теоријског бављења историјом српске умјетности; могућност корелације са садржајима других предмета, укључујући и предмете који се баве изучавањем природних наука; компаративно тумачење дјела Светислава Мандића у кон-тексту савремене српске књижевности/поезије. Циљ рада је да освијетлимо разлоге зашто поезија Светислава Мандића треба да се нађе у школским про-грамима и понудимо могуће наставне приступе.