Марко Аврамовић МИЛИШИЋЕВ (ПЕСНИЧКИ) OPUS POSTHUMUS (original) (raw)

Библид 0350-6428, Год. 51 бр. 168 (2019), стр. 71-94. / оригинални научни рад УДК 821.163.41.09-1 Милишић М. Апстракт: У студији се анализирају песничке књиге Милана Ми-лишића, објављене након његове смрти. Акценат се ставља на његове песничке рукописе намењене одраслој публици које је сам Милишић још за живота уобличио: Треперење (Загреб 1994, Београд 1997) и Фле-ке (Загреб 2001). Иако овим књигама песник није наменио да буду зав-ршна компонента његовог песничког опуса, у њима се сабирају неке од његових главних тема и поступака, и пребива један број Милишићевих понајбољих и најуспелијих песама. Милан Милишић се и у овим тек-стовима бавио суптилним сензацијама и осетима, као и свакодневним искуством, према коме је неретко критичан. Збирка Треперење се сагле-дава као књига која у много чему заокружује Милишићев пређашњи песнички опус, док Флеке откривају неке нове могућности које је овај песник испробавао у својој позној поезији. Кључне речи: постхумне књиге, поезија, завршне књиге, импреси-онизам, критичка поезија, свакодневица Када се опус Дубровчанина Милана Милишића данас, више од четврт века након његове трагичне и насилне смрти, сагледа у це-лини, једна чињеница нужно излази у први план. У питању је нео-бично велики број његових књига објављених постхумно. Барем у српској средини тешко је сетити се неког другог песника који је за собом оставио тако богату заоставштину. Са овим Милишићевим случајем могао би се једино упоредити Александар Ристовић, чија су такође бројна дела публикована након смрти. На ову "чињеницу да је постхумно објављени корпус његових дјела знатно опсежнији од онога што га је сам, за живота, објелода-нио" (Мароевић 2011: 7) указао је, између осталих, и Тонко Марое-вић, нудећи, као дугогодишњи пријатељ и сведок настанка Мили-шићевог књижевног дела, и објашњење за овај феномен: Наиме, Милан је био тако скрупулозан и захтјеван писац да је на ру-копису дуго и суставно радио (чак га је Данило Киш грдио да новим вер-зијама квари инспиративну језгру), не сматрајући га брзо довршивим и готово никад довршеним, тако да се у његовој оставштини нашло грађе за пет-шест сасвим нових књига (Мароевић 2011: 7). 1 Текст је настао у оквиру рада на пројекту Смена поетичких парадигми у српској књи-жевности: национални и европски контекст (178016), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја.