Contribution to the study of Nikolaj Petrovic Krasnov's Belgrade work (1922-1939) (original) (raw)
Related papers
Prilog procavanju beogradskog opusa N.P. Krasnova
Сажетак: Обележавајући архитектонске токове академског историзма Краљевине СХС/Југославије у периоду између два светска рата, Николај Петрович Краснов, академик архитектуре Петроградске академије наука, утиснуо је својом делатношћу препознатљив траг у формирање урбанистичког растера Београда. Завређујући својом свестраном уметничком продукцијом и плодним градитељским доприносима широко интересовање руских и српских историчара архитектуре, почев од деведесетих година прошлог века, Николај Краснов представља најчешћу тему изучавања архитектонске заоставштине руских емиграната на просторима бивше југословенске државе. Међутим, и поред значајних истраживачких помака, београдски опус Николаја Краснова релативно се споро изучава. Овај рад писан је с циљем обогаћивања историографског корпуса посвећеног београдској делатности истакнутог и цењеног руског градитеља, указујући на шест пројеката из Красновљевог престоничког опуса недовољно анализираних у досадашњој литератури -три нереализована идејна решења и три резиденцијално-пословна објекта, подигнута за приватне наручиоце.
Nasledje, 2021
The building of the State Archives (1925-1928) in Belgrade is one of the most significant achievements of the famous Russian architect Nikolay Petrovich Krasnov, whose late period works were primarily realized in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (from 1929 the Kingdom of Yugoslavia). In order to fully understand and recognize the multiple layers of significance of this important state building, alongside the design process (from the initial idea, through construction, to final materialization), it is necessary to shed light on its role within the interwar architecture of Belgrade, while also paying attention to the ideological-political and cultural connotations of this important public building.
A contribution to the study of architect Vladislav Vladisavljević's interwar period opus in Belgrade
Nasledje, 2021
The subject of the research presented in this paper is the Belgrade opus of the architect Vladislav D. Vladisavljević (1905-1961), predominantly realized during the 1930s. Given the insufficient attention paid to this topic in previous historiography, the main focus of this paper is that of providing a systematic description and stylistic analysis of individual buildings, which both provides a basis upon which the necessary explication and valorization of the same can be made, and creates a clearer and more complete picture of the positioning of Vladislav Vladisavljević within the domestic architectural scene of the time. Although the methodological framework adopted involves a synthesis of biographical and historiographical approaches, the study largely relies on available material stored in the Historical Archives of Belgrade and the architect's personal archives in the Architecture and Urbanism Collection of the Belgrade City Museum. The ultimate goal of the paper is to contr...
Abstract: The purpose of this review of the life and work of a figure that is little known in Serbia, the Russian-born architect Nikolai Vasilyevich Vasilyev – who produced a small but important output during his short residence in Belgrade in 1921–23 – is to elucidate his activity in Serbia and to point to his role on the international architecture scene. By drawing attention to Vasilyev’s hitherto marginalised Belgrade period, the paper points to the need for further historiographical interpretation of his work and its inclusion in the study of interwar architecture in Serbia. Keywords: Nikolai Vasilyevich Vasilyev, Russian émigrés, ‘Northern Modern’ movement, St. Petersburg, Chicago, Belgrade period, international competitions, architect
The works of Aleksandar Petrov and the reception of his opus, with a special reference about Poland
Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Pristini, 2015
и реце,ција ње!овo! књижевно! ела с ,осе ним освр ом на Пољску 2 САЖЕТАК. Рад је посвећен стваралаштву Александра Петрова и рецепцији његовог стваралаштва у земљи и иностранству. Први део представља приказ Петровљевог књижевног и научног дела и његове рецепције у Србији и свету, а други-приказ Петровљеве поезије и прозе и њене рецепције у Пољској. Предмет анализе другог дела чине следећа дела: поезија објављена у јануарском броју часописа Стваралаштво (Twórczość) 1987 г., збирке поезије Злато у ватри (Złoto w ogniu-Gold in fire) из 2005. г. и Александрија с Итаком на уму (Aleksandria z Itaką w pamięci) из 2013. г. као и одломак из романа Турски Беч (2000) под називом Поново октобар (Znów październik), објављен у бр. 1-3 лођског часописа Посуда културе (Tygiel kultury) 2007. г.
Beogradski opus arhitekte Milutina Jovanovica 1930 1941
Arhitektura i Urbanizam 57, 2023
Милутин Јовановић припада генерацији архитеката који су значајно допринели урбаном и архитектонском развоју Београда између два светска рата. Међутим, пошто је изостала адекватна валоризација његовог стваралаштва, комплетан списак остварења и основни биографски подаци били су потпуно непознати. Реконструкцијом опуса архитекте Јовановића, дошло се до хронолошки систематизованих података о његовом кретању у архитектонској струци. Свој професионални ангажман започео је као асистент на архитектонском одсеку београдског Техничког факултета, да би се касније посветио приватној пракси. Током целокупног међуратног периода, Јовановић је реализовао више десетина стамбених објеката и један хотел, а такође је био посвећен и другим пројектантским задацима. Био је ангажован од стране имућних представника грађанске класе – трговаца, чиновника, лекара, предузимача и многих других, за које је пројектовао претежно репрезентативне стамбене вишеспратнице широм централног градског језгра. У складу са дешавањима на архитектонској сцени тог доба, поштујући захтеве наручилаца, своја остварења је реализовао у два доминантна стилска правца – академизму и модернизму. Нарочито је значајно откриће грађевина пројектованих у духу модернизма, јер се дуго сматрало да је главно стилско опрељење архитекте Јовановића академизам. С обзиром на недостатак личне заоставштине и целовитих историографских извора, истраживање је било базирано на проучавању фонда Техничке дирекције Града Београда похрањеног у Историјском архиву Београда. Отуд овај рад представља први монографски осврт на живот и дело архитекте Милутина Јовановића.