Uputstvo za autore - časopis Muzeji 8 (Muzejsko društvo Srbije) (original) (raw)
Related papers
Наука без граница 3: Образовање без граница, међународни тематски зборник, 2018
Студије баштине представљају интердисциплинарно поље истраживања у чијем се фокусу налазе различите појаве као носиоци сведочанствености. Термин сведочанственост (у музејском контексту музеалност) употребљава се у науци о баштини да би се означило основно својство предмета баштине – његова способност да „памти“ реалност из које је потекао и у којој је живео и да о њој сведочи у реалности у којој се сада налази. У раду се испитује сврховитост оваквог одређења сведочанствености у контексту сагледавања и тумачења уметничких дела као предмета баштине, и дискутује о томе да ли би уметничка дела требало третирати као специфичан тип сведочанстава у домену студија баштине. Имајући у виду и основне постулате теорије фикционалних светова, полази се од претпоставке да уметничка дела као производи креативне људске делатности, поред тога што „памте“ постојећу реалност и сведоче о бројним контекстима сопственог настанка и рецепције у историјској стварности, успостављају и сопствене, мање или више комплексне реалности. Будући да, фигуративно говорећи, егзистирају у лиминалном простору на размеђи постојећег и могућих светова, уметничка дела представљају особен изазов за херитолошка истраживања и намећу потребу за проширењем актуелне дефиниције сведочанствености. Кључне речи: сведочанственост, уметничко дело, наука о баштини, теорија фикционалних светова, интерпретација. Мина Д. Лукић, „Прилог проучавању уметничких дела у студијама баштине”, у: Мирјана Лончар-Вујновић и др. (ур.), Наука без граница 3: Образовање без граница, међународни тематски зборник, Косовска Митровица 2018, 87–101.
Развој приватних музеја – колекција у Србији, Димитрије Вујадиновић... [и др.], Нови Сад: The Iwano Project Foundation; Ириг: Балканкулт фондација интерег, Нови Сад 2013, 79-92.
Roman i grad u muzičkoj umetnosti & Grad. Knjiga 3. ur. Biljana Mandić i Jelena Atanasijević, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet, 2022., 213-223. , 2022
Roman i grad u muzičkoj umetnosti & Grad. Knjiga 3. ur. Biljana Mandić i Jelena Atanasijević, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet, 2022., 213-223.
Glasnik Srpskog arheološkog društva / Journal of the Serbian Archaeological Society, 2024
Српско археолошко друштво, основано 1883. године, први је издавач научне литературе из области археологије у Србији. Друштво је 1884. године издало први број часописа Старинар, који излази и данас, и спада међу најстарије археолошке часописе у овом делу Европе. Друштво је такође током 140 година постојања покренуло или учествовало у покретању неколико часописа, од којих Гласник САД излази и данас; издавач је већег броја научних монографија и зборника радова, као и зборника радова у сажетку са скупова. У овом раду приказан је историјат издавачке делатности Српског археолошког друштва.
Guide to museums and galleries in the Republic of Srpska.pdf
, the Museum of Republic of Srpska was founded in Banja Luka, by order of Ban Svetislav-Tisa Milosavljevic (originally named Museum of Vrbas County). Painter Spiro Bocarić was appointed as its irst director. Along with the ethnological collection, during the irst decade of museum's existence-historical, archaeological and natural collection were developed and added. During the occupation and government of The Independent State of Croatia (1941-1945), the museum's director was killed, and the Museum received "purely" Croatian features, from its name (Croatian National Ethnographic Museum, and the Croatian State Museum) to complete changes to the permanent collection. 5. Department of educational-pedagogical work 6. Department of library and publishing 7. Department of General Services These seven organizational units employ a total of 41 employees, out of which ifteen are curators, three conservators-restorers, four taxidermists and a museum documentation technician. Museum has a rich fund that has a total of 106, 364 of museum objects and library fund with approximately 14,300 books. Today, the museum ofers a rich permanent exhibition, which introduces the visitors to the distant past, up to the end of World War II. Department of Archeology Department of Archaeology contains material from prehistoric period up to the middle Ages. The material and artifacts come from the excavations on multilayer sites, demonstrating Department of Natural History Special section of the permanent exhibition is a display of the Natural History Department. Department itself has ten collections arranged сталне поставке, изложба "Јасеновац, систем усташких логора смрти". Природњачки одсјек Посебну цјелину у сталној поставци чини презентација Природњачког одсјека. Сам одсјек има десет збирки распоређених Јасеновац-систем усташких логора смрти Jasenovac-The Ustasha death camps.
Archaeological epistemology is the language of archaeology as a science, encompassing links between scientific communication and knowledge production of past identities. In broader terms, the aim of this work incorporates a discussion on collective identity construction as originating from the past. As a case study is the article When We Were the Cultural Center of the World (1985) by renowned archaeologist Dragoslav Srejović. Yet, the title begs the question of “we who?” and how may the past be connected, as such, from prehistory until the modern day. Srejović utilized literary interpretive tolls to arrive at overarching conclusions of Balkan culture, specifically that of Serbia. His work aims to establish links between the Mesolithic site of Lepenski Vir, the Neolithic site of Vinča, the Vatin culture, Paleobalkan tribes, the Roman Emperor Galerius, Constantine the Great, Justinian the Great, numerous Medieval sites in Serbia and Serbia’s uprising in 19th century in a manner of metaphysical continuity, not of direct ethic origin. Furthermore, past timeframes identified as the conquest of “Others”, (Roman, Mediaeval, Ottoman …) are interpreted as a cultural decline of an authentic autochthonous culture. Based on his sheer authority, such interpretation has grown widely accepted despite his paralogization of disparate historical period as being directly pertinent in causality. Nevertheless, Srejović’s conclusions are not unique as concerns the general attitude of ethnogenesis in the region. That the discipline readily identifies the autochthonous characteristics of material culture as to reconstruct the roots of national or race-based origin is highly indicative of how archaeology serves national myth production. In the case of Serbia and the Balkans, there has grown a longstanding tradition of constructing a linkage between prehistory and contemporary societies. In this regard, Srejović is but perpetuation. The novelty of introducing a sociology of knowledge and the quest of authority in knowledge production has had its illustrative effects on archaeology proper as to better elucidate the underpinning of how conclusions of the past are reached. Clifford Geertz’s book Works and Lives: The Anthropologist as Author and Terra Pruitt’s PhD thesis Authority and the Production of Knowledge in Archaeology have brought to the fore theory and methodology for the contextualization of knowledge production in anthropology and archeology. As applied in the case of Srejović, they illustrate how his point of view has influenced a further generation of scholars and the public at large. Keywords: еpistemology, history of ideas, knowledge production, language of archaeology, authority, continuity, autochthonism, Serbia