Косово и Метохија 1912–2012. Међународни тематски зборник (original) (raw)
Related papers
Српски глас о Македонији, Црној Гори, Косову и Метохији и Рашкој области 1939-1940. године
Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 3, Историја света и уметности / [уредници Божидар Зарковић, Данијела Тешић Радовановић], стр. 245-257, 2020
Аутор критички валоризује ставове интелектуалаца у листу Српски глас између 1939–1940. године о јужним деловима Краљевине Југославије у периоду политичке нестабилности настале стварањем Бановине Хрватске и непосредно пред рат. Иако су српски интелектуалци посветили највише енергије управо хрватском питању, постојало је и интересовање о јужним крајевима државе (Македонија, Црна Гора, Косово и Метохија, Рашка област), које су, иначе, сматрали делом српског политичког и етничког простора. Указивало се, притом, на свеобухватну тамошњу заосталост. Био је то аргументован одговор на хрватске перфидне и кратковиде тезе о српској хегемонији у држави, а лист је на територијално обликовање Хр- вата одговарао позивом на уобличавање ових крајева у општу српску територијалну јединицу, њихову привредну и културну еманципацију и, пре свега, ширење националне свести у условима тамошње етничке разноликости и тешког историјског наслеђа.
Радови Филозофског факултета, бр. 22 (2022), стр. 37-56, 2022
Рад указује на развој југословенске идеје на територији данашње Хрватске 1835–1918. Заснован је, превасходно, на критичкој анализи штампе хрватске провенијенције у датом периоду, тачније чланака у којима се помиње Косово. Оно се више посматра као митски (историјски) симбол јужнословенских народа него што се, пак, анализирају и тумаче историјски догађаји на том подручју кроз прошлост. То и не чуди ако имамо у виду актуелност југословенске идеје на просторима данашње Хрватске кроз XIX век и прве деценије наредног. Након 1918. Косово убрзано нестаје из видокруга хрватске штампе, која се у новим политичким околностима фокусирала на српско-хрватски сукоб, а, сходно томе, југословенска идеја није више деловала привлачно као раније.
KULTURNO I EKONOMSKO POVEZIVANJE ALBANIJE I KOSOVA I METOHIJE 1967 1971
Istorija 20. veka, 2021
APSTRAKT: Promene u položaju autonomnih pokrajina u Srbiji krajem šezdesetih godina 20. veka odrazile su se na odnose Kosova i Metohije sa Albanijom. Državni sekretarijat za inostrane poslove i Savezno izvršno veće počeli su 1967. godine da ohrabruju kulturno i ekonomsko povezivanje Kosova i Metohije sa Albanijom, objašnjavajući to strategijom za normalizaciju odnosa između Jugoslavije i Albanije. Nakon skupova u Prištini i Tirani i međusobnih poseta prosvetnih delegacija, dogovoreno je da se udžbenici iz Albanije koriste u školskom sistemu Kosova i Metohije, a kosovska preduzeća su svoju proizvodnju preusmerila na albansko tržište. Profesori Univerziteta u Tirani angažovani su u nastavi na prištinskim fakultetima. Izveštaji albanskih predavača iz Prištine omogućili su partijskom vrhu Albanije širok spektar informacija o situaciji u Jugoslaviji. Rad se primarno zasniva na neobjavljenoj arhivskoj građi Centralnog državnog arhiva Albanije u Tirani, uz korišćenje dokumenata iz srpskih arhiva kao i objavljenih istorijskih izvora i literature.
Ми и други кроз визуру Косова и Метохије. Тематски зборник научних радова. Књига 3. Историја и етнологија, 2024
Породица Чистов – коју су чинили супружници др Владимир Сергејевич (1889–1957) и бабица Александра Алексејевна (1885–1965), односно деца Олег Владимирович (1911–1983) и Јелена Владимировна (1921–2006) – провела је у Истоку 12 година. У периоду од октобра 1928. до јесени 1940. године чланови ове белоемигрантске породице оставили су видног трага у низу области – од унапређења здравствене службе и здравствене културе на том подручју, преко хуманитарног рада у оквиру Црвеног крста и изградње Народног/Соколског дома, до развоја спорта и културног живота подгорске вароши. Током живота у Истоку породица Чистов успела је да се интегрише у живот ове метохијске вароши и да пружи несразмерно велики и разноврстан допринос њеном „процвату“ током тридесетих. Рад је написан на основу архивских докумената, мемоарских сведочанстава, релевантне историографске и друге литературе, периодике, као и сведочења потомака породице Чистов.
Nacionalna politika Komunističke partije Jugoslavije na Kosovu i Metohiji 1937-1941
Istorija 20. veka, 2014
Usled sve snažnijeg uticaja Komunističke internacionale (KI, Kominterna) na prilike u Komunističkoj partiji Jugoslavije (KPJ) početkom 20-ih godina prošlog veka, jugoslovenski komunisti započeli su reviziju svojih stavova. Najpre je činu stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca decembra 1918. oduzet progresivni karakter, iako je ujedinjenje "po prvi put tih triju jugoslovenskih nacija, koje su se ranije nalazile pocepane pod jarmom austro-ugarskog imperijalizma", značilo "stvaranje objektivnih uslova za proces formiranja jedne nacije iz triju srodnih nacija". 1 Iznad svega, utemeljeno je mišljenje da je formiranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca jedan od rezultata Prvog svetskog rata, odnosno Pariske mirovne konferencije. Počev od Treće zemaljske konferencije KPJ, održane januara 1924, u retorici jugoslovenskih komunista prevagu je odnelo stanovište u korist svrgavanja "velikosrpske buržoazije" i borbe "za obezbeđenje svakog naroda 2 Isto, 65, 69. 3 U međuratnom periodu u dokumentima Komunističke partije Jugoslavije i Komunističke internacionale termini "Arnauti", "Arbanasi", "Šiptari", "Albanci" predstavljaju sinonime. Ipak, nije uvek jasno šta se u retorici KPJ podrazumeva pod odrednicom "albansko područje" ili "albanske zemlje" izvan granica albanske države. Drugim rečima, nejasno je da li se time želelo naglasiti da određene oblasti pripadaju šiptarskom (arnautskom, albanskom) stanovništvu po prirodnom ili istorijskom pravu. U ovom radu prednost je data izvorima. Stoga prikladnim smatramo termine "Šiptari" i "Arnauti", odnosno "šiptarsko stanovništvo" i "šiptarska nacionalna manjina", koji su u prvoj polovini 20. veka najčešće upotrebljavani u dokumentima partijske provenijencije. U daljem tekstu termin "Albanci" rezervisan je za stanovnike albanske države, dok je albansko stanovništvo u okolnim zemljama -u Jugoslaviji i Grčkoj -određeno kao šiptarska ili arnautska nacionalna manjina.
Дневник Тадије Костића 1915. године : од Ниша до Прокупља [Електронски извор]
Наука и студенти [Електронски извор] : тематски зборник радова са скупа СТУДКОН 4 одржаног 10. новембра 2018 / [уреднице Љиљана Скробић, Стефан Здравковић], стр. 259-271, 2023
Дневник Тадије Костића, писан 1915. године, употпуњава познату историографску представу о страдањима српског народа, посебно цркве, након војног пораза исте године. Ауторов рукопис, који је на појединим местима врло нечитак, био је најпре растумачен, а затим је критички анализиран опис избегличког пута групе од Ниша до Прокупља. Коначно, изворни текст приложен је у целини, како би се на највернији начин сачувало сведочанство о личној и колективној драми ових страдалника.
Косовска Митровица, новембра 1915. године
Филозофски факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Косовска Митровица, новембра 1915. године САЖЕТАК. Рад представља покушај описа општих прилика у Косовској Митровици и околини током новембра 1915. године, са посебним освртом на повлачење српског државног врха, војске и избеглица. Уобличен је на начин да се у оквиру јасно омеђене хронолошко-тематске целине опишу најважнији догађаји који су се одиграли у овом крају. Написан је на основу доступних извора и релеватне литературе.