„Комплот" великих сила и устанци 1830–тих у Босанском ејалету/"Conspiracy" of the Great Powers and the uprisings in the Bosnian Eyalet in the 1830s [M51] (original) (raw)
Related papers
Мешовита грађа 43, 2022
Рад је посвећен Јовану Милинковићу, агенту Шабачког предела, и његовом Мемоару о деловању тајне организације Илије Гарашанина у источним и североисточним деловима Босанског ејалета (Бијељинска, Тузланска, Градачка, Маглајска, Зворничка и Бирачка нахија) у периоду од почетка 1850. до лета 1851. године. Мемоар представља до сада једино познато сведочанство непосредног учесника – агента, о раду тајне организације средином 19. века. Оригинал рукописа је похрањен у Државном архиву Србије у збирци Радослава Перовића. У раду је дата до сада најпотпунија Милинковићева биографија и критички је приређен његов Мемоар, који представља један од најзначајнијих изворa за проучавање делатности Гарашанинове тајне организације на самом почетку 50-их година 19. столећа.
Топлички зборник , 2022
Рад се бави дипломатском и конспиративном делатошћу Србије према Иси Бољетинцу, албанском главару из Косовске Митровице. Таква делатност се спроводила у циљу његовог довођења у ближи однос, који је требало да обезбеди његову неутралност, или чак и савезништво, у предстојећем сукобу са Османским царством. Иако су сарадњу са Исом Бољетинцем биле заинтересоване и Аустроугарска и Црна Гора, пред рат је његово поверење уживала Србија, покушавајући да преко свог конзулата у Приштини афирмише себе као пријатеља Албанаца. Рад је написан на основу објављене архивске грађе, литературе, мемоарске грађе и штампе. Before the First Balkan War, the activity of the Kingdom of Serbia was particularly directed towards closer cooperation with the Albanian leaders, with the aim of alliance or their neutrality in the upcoming war with the Ottoman Empire. The most important figure for Serbia in that task was Isa Boljetinac, the Albanian leader who was most active in Kosovska Mitrovica and its surroundings, but also throughout the entire area of Kosovo and Metohia. He was one of the most famous leaders among the Albanians, mostly because of his long conflict with the Ottoman authorities. Isa Boljetinac was aware that he had to cooperate with other countries in order to achieve his own goals, but he himself was mostly directed towards Serbia, mainly due to the existence of a strong Serbian community in his surroundings. The cooperation he wanted was reflected in receiving money and weapons from Serbia, which was most intensified during 1912. At first, Serbia tried to affirm him as its ally against the Ottoman Empire, but in the end, the most profitable thing for her was that she managed to separate him from the Ottoman Empire and Austro-Hungary by cooperating and supplying weapons and money to Isa Boljetinac. But still, the most important thing was that it had the effect of weakening his influence among the Albanians themselves.
Снабдијевање устаника у Босни 1875–1878./Supply of troops in 1875–1878 Bosnian Uprising [M51]
Војно–историјски гласник 1/2018, Институт за стратегијска истраживања, Београд , 2018
У раду се освјетљава такозвани позадински аспект устанка у Босни 1875–1878. Понуђен је одговор на егзистенцијална питања из устаничке свакодневнице, тј. на устаничко снабдијевање, односно одијевање и исхрану. Устаници нису били униформисани, носили су народна одјела и хранили су се као обични сељаци.
После великих успеха српске војске у Колубарској бици, француска влада доноси одлуку да као помоћ у Србију упути ескадрилу МФ-93 са 12 нових авиона типа „Фарман”. Ова ескадрила је посела ратно летелиште на Бањици са задатком да штити део фронта од Смедерева, дуж Дунава, Саве и Дрине до Лознице. Српски ескадрила се премешта у Пожаревац и покрива део фронта од Смедерева до Голупца. Средином 1915. године у Пожаревцу са радом отпочиње и прва пилотска школа, у коју стижу изабрани младићи – ваздухопловни ентузијасти из редова српске војске. Школа је радила непуних месец дана, а њени полазници су, због ратних услова у земљи, упућени на даље школовање у Француску. С аеродрома код Пожаревца пилоти Миодраг Томић и Живо- јин Станковић су од почетка маја па до краја августа 1915. године извршили укупно 19 борбених летова извиђајући распоред непријатеља у Банату, у простору између Молдаве и Баваништа. У неким од ових летова су по непријатељској живој сили избациване стрелице и бомбе, које је конструисао атиљеријски пуковник Миодраг Васић. У току повлачења српске војске преко Црне Горе и Албаније летео је само пилот Миодраг Томић. Одржавао је везу између штабова армија и Врховне команде, превозио високе официре, пошту и новац. After the great successes of the Serbian army in the Battle of Kolubara, the French government makes a decision to send the MF-93 squadron with 12 new „Farman” type planes to Serbia as aid. This squadron occupied the war airfield at Banjica with the task of protecting part of the front from Smederevo, along the Danube, Sava and Drina to Loznica. The Serbian squadron moves to Požarevac and covers part of the front from Smederevo to Golupec. In the middle of 1915, the first pilot school opened in Požarevac, where selected young men – aviation enthusiasts from the ranks of the Serbian army – arrived. The school was open for less than a month, and its students were sent to France for further education due to the war conditions in the country. From the airport near Požarevac, pilots Miodrag Tomić and Živojin Stanković made a total of 19 combat flights from the beginning of May to the end of August 1915, scouting the enemy's disposition in Banat, in the area between Moldava and Bavanište. In some of these flights, arrows and bombs were thrown at the enemy's manpower, which were constructed by artillery colonel Miodrag Vasić. During the retreat of the Serbian army through Montenegro and Albania, only pilot Miodrag Tomić flew. He maintained the connection between the headquarters of the armies and the Supreme Command, transported high-ranking officers, mail and money.
Национални интерес, 1/2022 (XVII/41), Институт за политичке студије, Београд, 2022
Томо (Јосип) Ковачевић, рођен 1820. у Босанској Посавини у католичкој породици био је припадник последње генерације босанских фрањеваца који су у младости прихватили српску националну идеју, остајући њен следбеник до краја живота. По свршетку студија католичке теологије на Пештанском Универзитету доселио се у Београд, прешао на православље, преселио се у Лозницу, а потом у Шабац и био током 1840/50–их година најповерљивије лице Илије Гарашанина, Матије Бана и Фрање Заха за конспиративни пропагандни национално–политички рад у Босанском ејалету. Као борац за српски национални интерес, скривајући се иза псеудонима Томо Радивојевић, Јосип Радивојевић, Радивоје Радивојевић, саставио је два тајна плана о ослобођењу Босанског ејалета и објавио једну књигу. Живот је окончао 1863. као казначеј београдског окружног начелништва и сахрањен уз највеће црквене и државне почасти.