"O ograničenjima i kolektivnom ostvarivanju autorskog prava i srodnih prava", Pravo i privreda, br. 7-9/2012, str. 294-316. (original) (raw)
Related papers
2010
Посредници, како Интернет провајдери тако и пружаоци хостинг услуга, имају кључну улогу у саопштавању ауторских дела на Интернету. У већини упоредноправних система посредници неће одговарати за повреду ауторског и сродних права на Интернету под условом да у њој нису активно учествовали. Ипак, последњих година примећује се значајна промена у режиму одговорности посредника: права Француске и Републике Кореје, на пример, намећу посредницима обавезе чињења, док се према корисницима Интернета који повреде ауторско или сродна права примењује тзв. правило троструког удара. Аутор анализира промене у режиму одговорности посредника како на нивоу националних ауторскоправних прописа и судске праксе, тако и на међународном нивоу где се тренутно преговара о закључењу споразума о борби против пиратерије.
Svrsishodnost kolektivnog ostvarivanja autorskog prava u informacionom društvu
Doktorska disertacija, 2022
Kolektivno ostvarivanje autorskog prava je vitalni deo korpusa modernih autorskopravnih sistema. Bez njega se ostvarivanje, pa i postojanje autorskog prava teško može zamisliti. Uprkos tome, u poslednje dve decenije sve se više postavlja pitanje njegove svrsishodnosti u današnjem dobu informacionog društva. Predmet istraživanja je upravo podrobnija analiza određenih aspekata interakcije sistema kolektivnog ostvarivanja autorskog prava i novih prilika u informacionom društvu. Analizom se želi postići dvostruki cilj: teorijski i praktični. Teorijski cilj je da se odgovori na sledeća dva pitanja: I Da li je i pod kojim uslovima sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog prava svrsishodan u savremenom dobu informacionog društva? II Koji su mogući svrsishodni pravci daljeg razvoja sistema kolektivnog ostvarivanja autorskog prava u informacionom društvu? Praktični cilj je da se pokaže kako dobijeni teorijski nalazi mogu da se iskoriste u kreiranju i planiranju nacionalne politike razvoja sistema kolektivnog ostvarivanja autorskog prava u informacionom društvu, i to na primeru Srbije. Odgovori na dva teorijska pitanja i rešenje za praktični zadatak se, pri tome, traže kroz prizmu konstrukcije društvenog konteksta, koja je posebno determinisana za potrebe istraživanja, tako da je čine spoljašnji sloj – četiri grupe društvenih faktora (tehnološki, ekonomski, kulturološko-vrednosni i politički) i unutrašnji sloj – autorsko pravo. Sprovedeno istraživanje je dalo naredne odgovore. Kolektivno ostvarivanje autorskog prava je i dalje svrsishodno u informacionom društvu, budući da još uvek postoji dovoljna društvena potreba za njegovim tradicionalnim ulogama i ono te svoje uloge može delotvorno da izvršava. Ipak, kako bi ostalo svrsishodno na duži rok, kolektivno ostvarivanje autorskog prava mora da se razvija, da se reformiše. Mogući svrsishodni pravci daljeg razvoja sistema kolektivnog ostvarivanja autorskog prava razlikuju se među državama zbog razlika koje postoje u njihovim lokalnim društvenim kontekstima. Oni se kreću od privremenog insistiranja na tradicionalnom ustrojstvu, preko umerene reforme (kao najuniverzalnije opcije), do fundamentalne reforme kolektivnog sistema. Na osnovu tih teorijskih nalaza, naposletku su pružene i smernice za planiranje politike daljeg razvoja sistema kolektivnog ostvarivanja autorskog prava u Srbiji.
Pravo i privreda , 2020
Предмет рада је анализа ауторскоправних и сродноправних аспе-ката стварања ауторских дјела и предмета заштите који настају коришћењем одломака туђих ауторских дјела. Савремена технологија омогућила је различите облике комбиновања и модификације дијелова туђих дјела у различитим областима стваралаштва. Данашња попу-ларна култура обилује новим појавним облицима изражавања креативно-сти, који се добрим дијелом заснивају на коришћењу постојећег садржаја. У раду су анализирана поједина питања из пресуде Суда правде Европске уније у случају Pelham, у коме је предмет спора било коришћење веома кратког одломка туђе композиције. Пресудом су прецизирани услови под којима постоји повреда искључивог овлашћења произвођача фоногра-ма на умножавање фонограма и поједини облици ограничења ауторског и сродних права. Такође, пресуда се бави утицајем слободе изражавања на обликовање ограничења ауторског и сродних права. * Електронска адреса аутора: svjetlana.ivanovic@pravni.ues.rs.ba.
Годишњак Правног факултета у Источном Сарајеву, 2010
Право покајања је до усвајања новог Закона о ауторском и сродним правима у Босни и Херцеговини било дефинисано као право повлачења ауторског дјела из промета и ускраћивање даљег коришћења дјела у било којој форми ако аутор за то има озбиљне моралне разлоге. Према систематици закона, ово право сврставано је у личноправна овлашћења аутора или ауторска морална права. У једном дијелу теорије, али и у законодавству неких земаља, ово право се посматра као институт ауторског уговорног права, тачније као начин раскида уговора због промијењених схватања аутора. Ако послије закључења ауторског уговора којим се уступају овлашћења на одређене облике искоришћавања ауторског дјела, аутор закључи да би даље коришћење дјела могло да нанесе штету његовом личном и стваралачком угледу, може једностраном изјавом воље раскинути уговор. У новом Закону о ауторском и сродним правима у Босни и Херцеговини прихваћен је овај други концепт. У раду, је изложен покушај објашњења правне природе права покајања, са становишта позитивног права, али и са освртом на раније рјешење. С обзиром на то да право покајања представља начин фаворизације аутора у односу на корисника дјела, предочени су и услови примјене овог института. Прецизирање услова под којима се може примијенити право покајања служи спречавању злоупотребе овог права од стране аутора.
Mogući uticaj veštačke inteligencije na kolektivno ostvarivanje autorskog prava
Veštačka inteligencija : izazovi u poslovnom pravu (ur. Dušan V. Popović), 2024
Predstojeći rad izučava interakciju veštačke inteligencije sa sistemom kolektivnog ostvarivanja autorskog prava u nameri da pokuša da projektuje moguće ishode te interakcije. Tom zadatku se pristupa na sledeći način. Prvo, projektuju se tri hipotetička scenarija mogućeg uticaja veštačke inteligencije na sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog prava (dva pozitivna i jedan negativni). Potom, ispituju se uslovi i verovatnoća za ostvarivanje svakog od datih scenarija. Sprovedena analiza pokazuje da uticaj veštačke inteligencije na sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog prava može da bude divergentan. Veštačka inteligencija može da bude izvor kako novih prilika (za unapređenje i proširivanje polja delovanja), tako i novih problema za sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog prava. Da li će se stvari na relaciji veštačka inteligencija i sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog prava razvijati u pozitivnom ili negativnom pravcu, zavisiće ponajviše od organizacija za kolektivno ostvarivanje prava (kao centralnih subjekata tog sistema) i njihove spremnosti da se nose s prilikama i izazovima koje donosi veštačka inteligencija.
Годишњак Правног факултета у Источном Сарајеву, 2012
Субјективно ауторско право је јединствено право које садржи личноправна и имовинскоправна овлашћења аутора јер се њиме штите лични и имовински интереси аутора поводом његовог дјела. Као и већина права интелектуалне својине, ауторско право је временски ограничено и траје 70 година послије смрти аутора. Питање правне судбине аутор-ског права послије смрти аутора једно је од занимљивијих питања у правној теорији и пракси. Ауторско право као цјелина је насљедиво у Босни и Херцеговини, иако је непреносиво за живота аутора. Међутим, постојање личноправне и имовинскоправне компоненте ауторског права утиче на обим и садржину овлашћења која стичу насљедници. У за-конодавству Босне и Херцеговине ограничен је круг законских насљед-ника који могу насљеђивати ауторско право. Уколико нема насљедника изричито предвиђених законом, ауторско право насљеђује држава. Циљ рада је да се укаже на специфичности насљеђивања ауторског права у Босни и Херцеговини. Кључне ријечи: Субјективно ауторско право; Трајање ауторског права; Насљеђивање; Личноправна и имовинскоправна овла-шћења.
Наука без граница 3: Образовање без граница, међународни тематски зборник, 2018
Студије баштине представљају интердисциплинарно поље истраживања у чијем се фокусу налазе различите појаве као носиоци сведочанствености. Термин сведочанственост (у музејском контексту музеалност) употребљава се у науци о баштини да би се означило основно својство предмета баштине – његова способност да „памти“ реалност из које је потекао и у којој је живео и да о њој сведочи у реалности у којој се сада налази. У раду се испитује сврховитост оваквог одређења сведочанствености у контексту сагледавања и тумачења уметничких дела као предмета баштине, и дискутује о томе да ли би уметничка дела требало третирати као специфичан тип сведочанстава у домену студија баштине. Имајући у виду и основне постулате теорије фикционалних светова, полази се од претпоставке да уметничка дела као производи креативне људске делатности, поред тога што „памте“ постојећу реалност и сведоче о бројним контекстима сопственог настанка и рецепције у историјској стварности, успостављају и сопствене, мање или више комплексне реалности. Будући да, фигуративно говорећи, егзистирају у лиминалном простору на размеђи постојећег и могућих светова, уметничка дела представљају особен изазов за херитолошка истраживања и намећу потребу за проширењем актуелне дефиниције сведочанствености. Кључне речи: сведочанственост, уметничко дело, наука о баштини, теорија фикционалних светова, интерпретација. Мина Д. Лукић, „Прилог проучавању уметничких дела у студијама баштине”, у: Мирјана Лончар-Вујновић и др. (ур.), Наука без граница 3: Образовање без граница, међународни тематски зборник, Косовска Митровица 2018, 87–101.
Law Review of Kyiv University of Law, 1970
У статті розглянуто сучасний стан правового регулювання та управління авторським правом і суміжними правами в Україні. Приділено увагу питанню змін і доповнень до законодавства у сфері авторського права та суміжних прав у комплексі з розглядом перетворень у системі управління вказаними правами. Вивчено наявні в юридичній думці теоретичні підходи до деяких положень Закону України «Про авторське право і суміжні права». Розглянуто підходи до реформування системи колективного управління правами суб’єктів авторського права і суміжних прав. Висвітлено процес удосконалення вітчизняного законодавства в царині охорони авторського права та суміжних прав. Досліджено функціонування законодавчої бази України, спрямованої на захист авторського права і суміжних прав. Розглянуто законодавчі положення, які спричиняють у юридичній думці дискусію стосовно необхідності їхнього удосконалення. Здійснено спробу обґрунтування необхідності впровадження прогресивних європейських правових стандартів у сфері а...