Falusna organizacija ličnosti-"Seksualni osvetnici". (original) (raw)
Free related PDFsRelated papers
Free PDF
Karakteristike osudjenickih bandi u Republici Srbiji
Teme, 2018
Апстракт Полазећи од појма осуђеничких банди, који су дали познати пенолози Карлсон, Гарет, Флајшер, Ризон и други, аутор је нагласио да до сада предмет емпиријског истраживања нису биле банде затвореника у казненим установама Републике Србије. Стога је било неопходно провести истраживање ради утврђи-вања карактеристика осуђеничких банди у Републици Србији, при чему би до-шло до упоређивања добијених резултата са карактеристикама банди осуђеника у америчком казненом систему. Аутори су у раду анализирали структуру осу-ђеничких банди у Казнено-поправном заводу у Нишу и у Казнено-поправном за-воду за малолетнике у Ваљеву, уз навођење начина напредовања у структури банде. Основ постојања банди у затворима је бављење криминалним активно-стима. Пре него што су се бавили које су то криминалне активности осуђе-ничких банди у нишком Казнено-поправном заводу и Казнено-поправном заво-ду за малолетнике у Ваљеву, аутори су навели која кривична дела врше банде затвореника у америчким затворима, истичући да се те криминалне активности међусобно не разликују. Један од начина заштите вршења криминалних актив-ности у затворима је употреба насиља. Док се до података о насиљу међу осу-ђеничким бандама у америчким затворима може лако доћи, управа Казнено-по-правног завода у Нишу, као ни управа затвора за малотнике, не води такву еви-денцију, те је немогуће сазнати да ли је до примене одређеног насиља у казненој установи дошло као резултат поремећених односа у једној осуђеничкој банди, односно као резултат сукоба са другом осуђеничком бандом, или услед неких других околности. Међутим, и поред тога, до примене насиља од стране осуђе-ничке банде долази због кршења кодекса понашања. Комуникација осуђеничких банди мора се одвијати на дискретан начин уз отежавање сазнања пренесених порука од стране управе затвора. Стога се користе разне шифроване поруке у америчким затворима. За разлику од њих, банде осуђеника у Казнено-поправ-ном заводу у Нишу и Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву не користе шифроване поруке, говор тела за међусобну комуникацију, као ни посе-бан код. Разлог томе треба тражити у чињеници да осуђеничке банде у затвору у Нишу не представљају такву претњу која онемогућава функционисање саме ка-знене установе вршењем различитих кривичних дела, те стога нема потребе за посебном заштитом комуникације чланова колектива. Последњи део рада посве-ћен је кодексу понашања, уз навођење правила која су морају поштовати. Кључне речи: осуђеничке банде, Република Србија, казнени систем.
Free PDF
In this text we start from a general question - why is it that certain research topics and problems, like the zadruga, arouse scholarly interest in particular ways - in order to confront a more narrowly focused one - what is it, exactly, that a given social scientist communicates in her or his particular writings about the institution of the zadruga, apart from what seems to be obvious in the disciplinary sense? Speaking in Bourdieu's terms, we address the question of ce que parler veut dire in the academic contexts of family history and family typology (Bourdieu 1982). Here, though, the task is not so much the tracing of the relationship between the socially sanctioned positions of those who utter public statements and the performativity of their utterances in the social field. Rather, the accent is on the polyvalence of academic speech on the zadruga, on its possibility to speak in two, three, or more “registers”, on the ideological and political sous-entendus of such utterances, on the multiplicity of possible readings (and misreadings) of such pronouncements, and on the eventual political outcomes of such scholarly hermeneutical cycles (Shklar 2004). On the way, we intend to attack one of the central questions of the project - what exactly constitutes the conceptual, ideological and political legacies of scholarly reflections on the institution that used to be termed as the zadruga? In doing so, we are going to leave aside the problems that generally attract more scholarly attention - the many ways in which the zadruga, seen as one of the key local social institutions, was instrumentalised in the spheres of political communication and action in the region of the Balkans (Naumović 2009), topics on which the reader will find more in some of the fine texts resulting from the project (see, for example, Stojanović 2017). We are interested in probing the reasons out of which the great historian Maria Todorova believed that “any myth can be used as the 'scientific' argument for an ideology (Todorova 1989, 12),” and that the zadruga “is an ideal subject for the creation and perpetuation of a myth (Todorova 1989, 11).” This study demonstrates that academic critiques of the practice of ideologisation of scientific concepts are themselves not allways free from ideological implications. Key words: the zadruga, political ideologies, political and scientific myths, ideological and political implications of scientific theories, the politics of social sciences and the humanities.
Free PDF
Теолошки погле ди / Theological Views Година / Volume L Број / Issue 1/2017, стр. / pp. 115–148. СрпскА Православна Црква о међуетничким односима у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово у пе риоду 1981–1985. г. 1 " ... че сто за нечији поступак није одлучујуће какав је он човек, већ у каквој ситуацији се налази " (Милграм 1990, 198). Апстракт: Рад је настао на основу дневних и не дељних новина, као и на основу писања званичног часописа Српске Православне Цркве – Православља. Циљ рада је да анализирањем писања и фреквентношћу објављивања текстова о ситуацији у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово, дамо одговор на питање какав је био став црквене јавности о међуетничким односима у покрајини у периоду од великих нереда албанског становништва, па до кра ја 1985. године. Резултати су показали да су јавни став и активно деловање Српске Православне Цркве због угрожености Цркве и њених верника у САП Косово видљиви од 1982. године, да би до 1985. постајали смелији, директнији, отворенији и очигледнији. Кључне речи: Српска Православна Црква, САП Косово, Косово и Метохија, исељавање, злочини, притисак, међу етнички односи, јавност. Отворени захте ви за се це си јом по кра ји не то ком ве ли ких не ре да ал бан ског ста нов ни штва 1981. го ди не, до при не ли су про ме ни по ли ти ке Со ци ја ли стич ке Ре пу бли ке (СР) Ср би је пре ма про бле ми ма у Со ци ја ли * bo jan djo kic2005@yahoo.com. 1 Чла нак је на стао као ре зул тат ис тра жи ва ња на про јек ту " Зло чи ни на те ри то ри ји бив ше Ју го сла ви је у ХХ и ХХI ве ку " , ко је је фи нан си ра ло Ми ни стар ство кул ту ре и ин фор ми са ња Ре пу бли ке Ср би је (Го ди шњим уго во ром за фи нан си ра ње Му зе ја жр та ва ге но ци да за 2017. го ди ну), те у окви ру ис тра жи ва ња на док тор ским сту ди ја ма исто ри је Фи ло зоф ског фа кул те та Уни вер зи те та у Но вом Са ду као део ди сер та ци је ау то ра.
Free PDF
Free PDF
Free PDF
Free PDF
Free PDF
LEKSEME BRATE I ČOVEČE KAO DISKURSNI MARKERI U KOMUNIKACIJI SRPSKE OMLADINE
El presente trabajo examina los apelativos en el lenguaje juvenil serbio. El objetivo de este trabajo es analizar y presentar las posibles funciones pragmáticas de las formas brate y čoveče en la comunicación oral e informal de los jóvenes serbios. Debido a un uso cada vez mayor de estas formas masculinas dentro del acto comunicativo ente las chicas (Brate, iskulirala sam se!), nuestra hipótesis inicial es que las formas brate y čoveče pierden su tradicional función apelativa, así que prestamos especial atención a sus usos no sustantivos que se producen al experimentar un proceso de gramaticalización, es decir, un proceso de debilitación semántica (cuando Tadija le dice a Koviljka: A plazma, brate?) a favor del enriquecimiento pragmático. Obtienen algunas funciones pragmáticas como marcadores de control de contacto (llamar y captar la atención del interlocutor, etc.), luego cumplen funciones en diversos actos de habla expresando o intensificando sorpresa, admiración (Kakav car, čoveče!), asombro (Ju, na šta ličiš, čoveče?!) apoyo, impaciencia (Ajde, brate, danas!). Utilizando el método cualitativo, los ejemplos son extraídos del corpus compuesto por películas serbias filmadas durante el siglo XXI cuyos protagonistas son mayormente jóvenes serios. Palabras clave: brate, čoveče, marcador del discurso, pragmática, acto de habla, juventud, película.
Free PDF
Етнолошко-антрополошке свеске / Papers in Ethnology and Anthropology, 2015
This research is involved in constructing of gender identity in young men who live in environment that is traditionally considered as feminine (based on it's phonetic expression) ie research is dealing with football fans from Novi Sad who do not support Partizan and Red Star, the most successful serbian clubs, but Vojvodina, the most famous city club. The main focus of the paper is masculinity as the constitute of subclutural identity that is specially connected with the style and collective solidarity. It was conducted a couple of qualitative researches during the process of material collecting: analyses of the media and relevant theoretical resources, unstructured interviews, the opservation with the participation of various activities of the members of the group „Firma 1989“ and fun groups of clubs who played against Vojvodina in the reported period. The plenty of interpretations about masculine narratives in the literature, especially in the context of violence, is the proof of relevance of this problem in the world and in our society. The author argues that during the process of socialization of young men in an urban context, masculinity of fans as an exemplary model, could replace or supplement the lack of such model in the family or society, without necesarilly negative connotations.
Free PDF
