Stroene na zgradi (original) (raw)
Related papers
Nova galaksija, 2022
„Eristička dijalektika ili umeće kako da se uvek bude u pravu objašnjeno u 38 trikova“ je nedovršen rukopis nađen u zaostavštini nemačkog filozofa Artura Šopenhauera (1788−1860). Pod „erističkom dijalektikom“ on podrazumeva vođenje rasprave (spora, polemike), tako da se, svesno ili nesvesno, služeći nekim tipičnim trikovima, osigura prednost i uvek bude u pravu, bez obzira na istinu. Prividni i lažni argumenti se upotrebljavaju u svakojakoj ljudskoj praksi, u porodičnim i komšijskim raspravama, u poslovnom, naučnom i političkom životu, bilo da je rasprava usmena (u kući ili na sastancima, za govornicom, u medijima...), ili pismena (u štampanim novinarskim ili naučnim člancima, ili na društvenim mrežama) Ti nekorektni postupci su uvek radi postizanja nekog cilja – da se pobedi protivnik, da se ostvari povoljan utisak kod gledaoca i čitaoca, ili postigne neka druga korist. Istina nije cilj, već samo pobeda nad protivnikom. U ovom članku prikazujemo neke trikove koje je Šopenhauer opisao, ali i neke druge. Opisali smo ih na primerima iz sveta polimera, ali i iz drugih oblasti naučnog i svakodnevnog života.
Kriza, strajkovi i protesti gradjana
Рад се бави глобалном кризом, радничким штрајковима и протестима грађана у свету у периоду 2010-2014. година, тј. током ширења и продубљивања кризе. На почетку је кратак осврт на различита схватања суштине, димензија, актера и најважнијих последица кризе. Указује се на вишедимензионалност светске кризе и потребу да се она интердисциплинарно истражује. Централни део текста представља социолошка анализа реформи радног законодавства, тржишта рада, пензионог система и социјалне политике. За сваку од тих области наводе се најважнији резултати истраживања узрока, динамике, учесника и последица радничких штрајкова и грађанских протеста. Полазна теза је да неолиберални модел глобализације највише штити интересе крупног светског капитала. Они су главни узроци светске кризе, а средњи и доњи слојеви и класе највише трпе њене последице. То се доказује анализом штрајкова и протеста грађана, односом послодаваца, државе и јавности према њима. На крају, аутор закључује да су штрајкови и протести грађана мање ефикасни на крају него што су били на почетку посматраног периода.
ИСТРАЖИВАЊЕ КАМЕНИХ СТРУКТУРА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ БОЈНИК, Владимир Стевановић, Владимир Стојановић
Лесковачки зборник , 2019
Апстракт: Археолошки подаци о налазиштима на територији Лесковачке котлине варијају, када су у питању поједине области у односу на друге. Темељна истраженост установљених и добро познатих локалитета налазе се насупрот слабо истраженим подручјима у којима се дефинитвно налази потенцијал за откривање нових локалитета. Једно од тих подручја је управо и територија општине Бојник. Пратећи писане изворе и резултате теренских истраживања старијих од 100 година, археолози Народног музеја у Лесковцу обилазе локалитете који су тешко приступачни и сада већ изнова непознати. Потрага за одређеним бројем камених структура на којима су видљиви остаци људске активности може дефинитивно оповргнути или потврдити постојање раније установљених мегалитских споменика на територији Лесковачке котлине.
ГРАЂА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ВОЈВОДИНЕ XXVII, 2014
На основу сачуваних планова и натписа локалне штампе, у раду се анализира зачетак и развој иницијативе за изградњу нове градске куће у Великом Бечкереку која се јавила крајем XIX века. И поред значајног економског развоја који је град доживљавао у то време, повољних друштвено-историјских околности и великог грађевинског ентузијазма, ова идеја није реализована, за разлику од других оновремених грађевинских подухвата. Посебна пажња у раду посвећена је животу и стваралаштву двојице мађарских архитеката – Иштвана Киша и Адолфа Ланга – чија су имена била везана за овај пројекат. Нова градска кућа није подигнута услед недостатка консензуса градских челника и осталих друштвених фактора који су учествовали у одлучивању. Стара градска кућа опстала је до шездесетих година прошлог века, када је, према одредбама Урбанистичког плана из 1958, уступила место згради „Водоторња“.
Gradska klanica arhitekte sekeljia u zrenjaninu
građa za proucavanje spomenika kulture vojvodine, 2014
Градска кланица у Зрењанину је и данас, иако не служи у првобитне сврхе, једно је од најзначајнијих остварења у оквиру издвојене архитектонско-урбанистичке групе коју сачињавају индустријски комплекси који, за овај град ране и успешне индустријализације, имају посебан значај. Аутор комплекса је архитекта Секељи Ласло. Овај плодни архитекта који је за Будимпешту везан школовањем а за Темишвар потоњим животом и радом, октобра месеца 1909. године је стигао у Велики Бечкерек да се упозна са локацијом и основним захтевима око будућег пројекта Градске кланице. Oбзиром да је Секељи у више градова са великим успехом сазидао објекте ове намене, одустало се од расписивања конкурса те је архитекти овај посао директно поверен. Објекти комплекса изграђени су 1913. године. Овај кратки монографски прилог је, осим анализе архитектуре самог комплекса, и покушај да се расветле околности око изградње, као и да се изнесу нашој стручној јавности досада непознати подаци о личности аутора и његовом архитектонском ангажовању.
2016
ДО- друга одељења ЕСБЛ- бета-лактамазе проширеног спектра ЈИЛ- јединице интензивног лечења МБЛ- метало бета-лактамазе МИК – минимална инхибиторна концен-трација Р- резистенција, отпорност С- сензитивност, осетљивост САЖЕТАК
Стрели на времето и исторически класове на еквивалентност, 2023
На първо място, от християнска гледна точка историята изобщо е "не нещо друго, а подлежащата на разказване последица от трансисторическия факт на грехопадението-т.е. защото нейната "изходна сцена", това е намирането на човека не в мястото му и не в целта му, а нейният дълбинен мотив-това е "онтологическият императив" за алтернатива на тази ситуация". 1