„Прилог познавању цркве Светог Николе у Приштини“, Косовско-Метохијски зборник 5, САНУ, 2013, 213-234. (original) (raw)
Related papers
Грађа за проучавање споменика културе Војводине, 2020
Прилог представља трећи и завршни део кратког историјата изградње и опремања данашње зрењанинске катедрале посвећене светом Јану Непомуку. Овај процес започет је средином шездесетих година XIX века, а трајао је практично до краја Првог светског рата. У претходна два броја Грађе за проучавање споменика културе Војводине дат је уводни део о развоју католичке верске заједнице у Великом Бечкереку (данашњем Зрењанину), осврт на изградњу и судбину богомоља католичке провенијенције у овом граду, те историјат градње цркве св. Јана Непомука од околности које су довеле до иницијативе за њено подизање, преко тешкоћа које су пратиле њену изградњу, па све до полагања камена-темељца и њеног свечаног освећења у јесен 1868. године. Финални део рада обрађује вишедеценијски процес прикупљања црквеног мобилијара, предмета за богослужење и др. прилога, као у биографију мало познатог архитекте Франца Ксавијера Брандајса, према чијим је замислима ова црква и подигнута. Двестота годишњица његовог рођења (1818–2018), као и 150. годишњица завршетка градње зрењанинске катедрале (1868–2018) били су повод за настанак историјата који овим прилогом бива заокружен.
Манастир Нимник се налази југоисточно од села Курјаче (општина Велико Градиште), на 3 км удаљености од пута, у храстовој шуми. Према предању цркву је сaзидaо војводa Богосaв након 1376. године, када је област припадала кнезу Лазару. Нимник се први пут помиње у османским дефтерим из прве половине XVI века. У свом извештају из 1733. године Максим Ратковић даје опис врло старе цркве, зидане каменом, са сводом од камена, неокречене и покривене шиндром. Имао је иконостас на коме су се по изузетној лепоти и старости издвајале царске двери и две престоне иконе, за које каже да их нема ни у једном другом манастиру. Нимник је у значајној мери обновљен 1821. године. Тада је црква обновљена, али са дрвеним сводом и подом од опеке. Испред цркве је 1841. године подигнута звонара, а северозападно од цркве је изграђен конак у коме је 1851 – 1853. године радила једна од првих школа у крају. Зграда је имала трем и три просторије, од којих су две биле учионице. Храм је накнадно више пута обнављан, између осталог и 1891. године. Данашњи иконостас је са краја XIX века и рад је Милисава Марковића. Нимник је од 1938. до 1951. године био званично женски манастир. Данас је мушки манастир.