Нови Сад између српских либерала и Угарске владе од 1867. до 1869. године (original) (raw)

2021, Митолошки зборник 44

У раду су на основу објављене и необјављене грађе Министарства унутрашњих дела Угарске анализирани поступци српских предводника и угарске владе приликом прве рестаурације новосадског градског магистрата после Аустро-угарске нагодбе из 1867.године. Државно преуређење Хабзбуршке монархије либерализовало је политички живот и у Угарској, те су предводници немађарских народа иступили с политичким програмом који је подразумевао не само грађанска, већ и колективна политичка права за немађарске народе. Насупрот њима, мађарска политичка елита остала је одлучно на становишту једне политичке нације, стога је тежила да и у муниципалним самоуправама обезбеди превагу мађарског елемента. Водећа улога српског грађанства у јавним пословима Новог Сада заснивала се, како на историјској традицији тако и на српској већини у општем становништву. Приликом градске рестаурације 22. маја 1867. српско грађанство однело је превагу, јер су из редова несрпских предводника попуњена свега два магистратска звања. Ипак, угарска влада није прихватила за њу неповољан расплет догађаја. Убиство кнеза Михаила, владара Србије, 10. јуна 1868. пружило је згодан повод да се компромитује Светозар Милетић, новосадски градоначелник и првак српске националне либералне политичке струје. Комесарска управа уведена у Новом Саду крајем јуна 1868. извршила је снажан притисак на српско грађанство, услед којег су 27. и 28. априла 1869. на поновљеној градској рестаурацији на највиша звања изабрани угледни Срби, присталице странке Ференца Деака, док су нижа звања, барем привремено, поново припала лицима из Милетићевог окружења. Иако угарска влада није у потпуности постигла свој циљ, морала је привремено да се задовољи постигнутим резултатима, јер је месна мађарска и немачка интелигенција била претерано малобројна и неискусна у јавним пословима. This paper analyses the actions of Serbian leaders during the first election of the Novi Sad city magistrate after the Austro-Hungarian Compromise of 1867. It is based on the published and unpublished documents of the Ministry of Internal Affairs of Hungary. Serbian citizens sought to preserve their former influence in the city's representative and executive bodies, while the Hungarian government encouraged the local Magyar population to oppose the Serb majority in cooperation with the German Catholic population. Therefore, the leaders of the non-Serb population, based on the agreement of the Roman Catholic and Orthodox Christian believers from the 18. century, demanded half of the executive and representative positions. However, on May 22, 1867, Serbian influence prevailed, because only two officials were elected from the ranks of the non-Serb population. The election of Svetozar Miletic as mayor, as well as other supporters of the United Serbian Youth for other official positions, immediately attracted the attention of Bela Wenkheim, the Minister of the Interior. An open conflict between Wenkheim and the Novi Sad authorities occurred in the autumn of 1867 because of the exclusive use of the Serbian language in the official minutes of the magistrates. Although the decree of the Ministry regarding the use of the Hungarian language was implemented in February 1868, Wenkheim remained determined to remove Miletić's influence from Novi Sad, but also from other Serbian regions in Hungary. Therefore, on March 4, he addressed Antal Pál, the first deputy comes of Bács-Bodrog County, notifying him that he will be soon appointed as the government commissioner in the investigation against the Novi Sad city magistrate. Although Wenkheim gave up his idea at first, a favourable opportunity to compromise Miletic's personality arose due to the murder of Prince Mihailo, ruler of Serbia. Nándor Aszt, judge of the Court of Appeals in Pest, has been appointed as royal commissioner. Despite the absence of witnesses against Miletic, Aszt's administration in Novi Sad lasted nine months. During the mentioned period, the use of the Serbian tricolour was banned, political demonstrations in Miletić's favour were prevented, the parallel use of the Serbian and Hungarian languages was introduced in the city assembly and magistrate, while at the end of November 1868 the election of city officials of May 22, 1867, was annulled. On April 27 and 28, 1869, during the repeated election of the magistrate and the representative body, the Serbian population once again prevailed, and the Serbian character of the local authorities was even strengthened, but in addition to Serbian liberals, prominent Serbs from the governing Deák Party were also elected.