Извори за изучавање раних екумениских погледа Амфилохија Радовића: Јустин Поповић [Sources for the Study of Early Ecumenical Views Amfilohije Radović: Justin Popović] (original) (raw)

2021, Akropolis: Journal of Hellenic Studies 5 (2021), 25-50

Почивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић (1938-2020) је свакако изузетна појава у историји Српске православне цркве, како по свом књижевном опусу, тако и по својој 35 година дугој архипастирској служби. У погледу екуменског деловања постоје супротстављени ставови о његовом ангажману. Са једне стране, иако су му се признавале неке заслуге за улогу коју је имао у православно-католичком дијалогу 2003. годи- не, Радовић је сматран ”анти-западњаком” и ”српским националистом”, што је по аутоматизму значило и анти-екуменистом. Са друге стране, Радовић је оптуживан од неких црквених фракција у Србији, не само да је екумениста, већ да и је и филопаписта, те да заједно са својом колегом са студија у Риму, садашњим Патријархом цариградским Вартоломејом, ради на разбијању православне саборности, и потчињавању православне цркве римском епис- копу. Овај рад стога има за циљ да испита екуменско становиште Амфилохија Радовића, ограничавајући се на период од његових постдипломских студија у Риму 1964. године, па до боравка на Светој Гори 1974. године. То је свакако формативни период за младог богослова, када он под духовним старатељством свог духовног оца Јустина Поповића и развија стој став према екуменизму. Пошто је мало његових објављених радова из тог периода,главни фокус ће бити на његовој преписци са Јустином Поповићем, која је објављена у другој свесци 23. тома Поповићевих Сабраних дела. Затим ће у центру наше пажње бити издавање књиге Православна Црква и екуменизам Јустина Поповића у Солуну 1974. године на грчком и на српском језику коју као преводилац и уредник потписује Амфилохије Радовић, уз Атанасија Јевтића. На крају ће бити протумачен Радовићев рад из 1972. године „Међуправославни богословски симпозијум, Солун, од 12-16. септембра 1972. Његов ток уз кратка размишљања“,4 у коме он поред детаљног извештаја са солунске конфернције износи по први пут и своје виђење екуменизма.