Organizacija zanatstva u urbanim centrima srednjovekovne Srbije (original) (raw)
Related papers
Prilog proučavanju vojne uloge zanatlija u srednjovekovnoj Srbiji
Beogradski istorijski glasnik V (2014) 59-69, 2014
During the period of peace the main role of artisan was to practicing of his profession and performs certain duties, and his significance was based on his producer position. However in the event of the war, rough time or in some extraordinary circumstances craftsmen received an additional – military function, within his ruler or master army, and in the case of the defense of his own residence. Therefore the paper discusses a few issues regarding the role of the artisan in war, campaign and during the siege and defense of the city.
Мобилност занатлија на територији средњовековне Србијe
Istorijski casopis LXIX, 2020
Апстракт: Током периода средњег века, који припада дугом аграрном добу, занатство се развијало и гранало у складу са сопственим чиниоцима развоја, што је утицало и на диференцијацију и на стратификацију самих занатлија. Како би мобилност ових произвођача на територији средњовековне Србије била детаљније истражена, на податке из изворног материјала примењена је постојећа подела типова покретљивости, усклађена са датим временом. Тако је и поред скромног процента поименично познатих занатлија било могуће установити да су оне биле мобилне, као и указати на поједине типове покретљивости, било из угла друштвене географије, друштвено социјалне стратификације или померања унутар породице. Abstract: During the Middle Ages, which belong to the long agrarian age, crafts developed and branched in line with own factors of development, influencing both the differentiation and stratification of craftsmen. To examine in more detail the mobility of these producers in the territory of medieval Serbia, the existing division of mobility types, harmonised with the given time, was applied to the data from source material. Thus, despite the modest percentage of craftsmen known by name, it was possible to establish that they were mobile and highlight individual types of mobility, either from the aspect of social geography, social stratification or shifts within families.
Geneza srpskih srednjovekovnih gradova
Serbian medieval towns as a kind of urban settlement in the Middle Ages were not sufficiently researched and studied. Lack of extensive literary material impact on the scientific discipline that historical geography deals with the study of this topic is based on many results of his research on the assumptions. Naturally, the newer, deeper research influence will reach more data in the form of literature materials to medieval settlements were investigated and in other parts of Europe. This paper should reflect the basic terms that indicate the origin, development and disappearance of Serbian medieval towns in the period since the second half of the 12th century until the fall of Serbia under Turkish rule 1459.godine and highlight their impact on society of that time.
A.Fostikov, Zanatstvo srednjovekovne Srbije, Beograd 2019
Занимање, занат, уметност: терминологија и класификација Умни и ручни рад Занат као занимање: прави занатски род Занат или уметност: уметнички занати Досадашња истраживања, расположиви извори Могућности и проблеми поделе и класификације заната и занатлија ЗАНАТСТВО СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ-РАЗВОЈ, ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА, СТРАТИФИКАЦИЈА Обрада метала Ковач-Homo faber Развој, успон и диференцијација ковачког заната Улога и статус ковача Ковачница-радно место ковача и његово оруђе Трагови ковачког заната у топономастици Обрада злата Диференцијација златарског заната Улога и статус златара Место златарске радње и оруђе златара Обрада обојених метала Израда оружја Развој, успон и диференцијација оружарских заната Улога и статус оружара Обрада минерала и стена Обрада и примена камена Развој, успон и диференцијација обрађивача и градитеља каменом Градитељска струка-развој и одлике Улога и статус каменара, зидара и градитеља Место радње и оруђе Трагови занатства обраде камена у топономастици Обрада и примена глине (керамика) Развој, успон и диференцијација обрађивача глине Улога и статус глинара Место радње и оруђе Трагови занатства обраде глине у топономастици Стакларство Биљни покривач у улози материјала Развој, успон и диференцијација Улога и статус обрађивача биљне сировине Место радње и оруђе Трагови заната у вези с обрадом биљака у топономастици Обрада приноса и остатака животиња Развој, успон и диференцијација Улога и статус обрађивача животињских сировина Место радње и оруђе Трагови у топономастици Одевна струка и неки неопредељени секундарни занати Развој, успон и диференцијација Улога и статус Место радње и оруђе Трагови у топономастици ЗНАЧАЈ И ДОМЕТ ЗАНАТСКЕ ПРИВРЕДЕ Степен поделе рада Занатски производ, трговачки артикал Замирање и промене ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА SUMMARY СПИСКОВИ СКРАЋЕНИЦА Часописи Остале скраћенице БИБЛИОГРАФИЈА Извори Литература РЕГИСТАР ПОЈМОВА Александрa Фостиков 12 7 Питање је додатно закомпликовано увођењем економских сектора и базирањем превођења економске теорије на различитој употреби речи занат. Тако се мешају чак и појмови industry: service.
Drustveno raslojavanje u srpskim srednjovekovnim rudarskim gradovima
Naša prošlost, 2012
SOCIAL STRATIFICATION IN SERBIAN MEDIAEVAL MINING TOWNS Development of mediaeval mining towns, as a special type of Serbian mediaeval town settlements, began with the arrival of Saxons in Serbia. They brought the principles of town autonomy and their special mining privileges. In the settlements with Saxon order, during the 14th and 15th centuries, apparently there was a process of social stratification when the most reputable families stood out from the town population. The confirmation of establishment of a special social group of the most reputable citizens among which we can recognize city noblemen can be found in several written sources that refer to the mining centres of Rudnik, Srebrenica and Novo Brdo. They also mention boni omeni de Rudnich, zentilhomeni de Rudnich, as well as maiores and anciani in Novo Brdo. The members of the town noblemen participated in the work of city councils that reflected the town autonomy of the settlement with Saxon order. The council in Srebrenica consisted of 12 cives and there are no reliable data about their election and how long they performed their duty. However, on the basis of a verdict delivered on the 29 November 1457, it can be concluded that the Srebrenica “officials” were the same as gentry, i.e. cives. The process of establishment of the town gentry is confirmed by the archaeological material from the largest and most important Serbian mediaeval mining town of Novo Brdo. One of the most important buildings investigated so far is the cathedral church. As already as during its construction , certain families from Novo Brdo reserved the place for their tombs in it. The existence of 20 tombs built in advance undoubtedly point to a large number of endowers, apparently citizens of Novo Brdo, who, as significant holders of power in the town and a new class that was establishing itself, began the great undertaking of construction of the largest town church.
M.Koprivica, Haristikije u srednjovekovnoj Srbiji/ M.Koprivica, Charistike in Medieval Serbia
Beogradski istorijski glasnik 11, 2020
У раду је обрађена тема коришћења манастирске имовине путем уступања добара одређеним личностима. Харистикије су у Византији 11. и 12. века биле веома заступљена појава и утицале су на развој манастира. Ова појава није у већем обиму заступљена у средњовековној Србији, ипак постоје примери који показују да се манастирском имовином управљало и на овај начин. У тексту је наведено неколико примера харистикија, указано је на заједничне одлике и специфичности ове појава. Истакнут је значај познавања ове појаве за разумевање имовинских односа, ктиторских права, такође и у доказивању аутентичности појединих исправа.