Krivična Neodgovornost Dece – Zločin Bez Kazne I Moguća Rešenja (original) (raw)
Related papers
ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ - ОСВРТ НА САВРЕМЕНE ИЗАЗОВЕ И НЕДОСТАТКЕ -
ЗБОРНИК РАДОВА "Противрјечја савременог права", 2021
Одговорност у праву посебан је правни институт до чијег настанка долази повредом неког туђег права, односно правног добра које је заштићено важећим (унутар) државним нормама. Опште правно начело подразумијева да свако противправно дјело повлачи и одговорност по праву и дужности учиниоца да исправи (репарира) насталу штету. Међутим, ситуација у међународноправном поретку значајно је другачија. С обзиром на његову природу, конститутивне елементе, начин примјене и важења међународноправних норми, те субјекте међународног права, међународноправна одговорност посједује низ ограничења, али и много шири спектар условљености. Одговорност држава и других субјеката, посебно у савременим околностима и процесима, представља једно од најважнијих питања међународног права. Такође, у овом раду посебна пажња је посвећена ограничењима међународних судских институција, али и недостацима у примјени и извршењу санкција у међународном праву, односно непостојању институционализоване санкције уопште. У овом раду аутор се на првом мјесту бави аспектима одговорности државе у међународном праву, а консеквентно и питањима у вези са општим одређењем међународне одговорности појединца и међународних организација. Свакако, у раду су обрађена поједина питања у вези са кривичном одговорношћу, политичком, односно политичко-правном одговорношћу држава као и грађанском одговорношћу држава у међународном праву
Demou katalyseos apologia Lisijin politicki pamflet protiv kolektivne krivice
Сажетак: У раду се анализира Лисијина беседа сачувана у његовом корпусу под бројем 25. Схваћена je као политички памфлет у ком Лисија на конкретом случају докимасије изражава протест против колективне кривице и указује на недостатке и злоупотребе демократских институција. Аутор рада је даје у првом српском преводу.
2023
Стаття присвячена вивченню проблеми кримінально-правової кваліфікації злісного ухилення батьків від утримання непрацездатних дітей. Піддано аналізу склади кримінальних правопорушень, передбачених ст.ст. 164, 166 КК України. Звертається увага про подібність їх безпосередніх об’єктів та кола потерпілих. Робиться висновок, що утримання неповнолітніх дітей є складовою обов’язку догляду за ними, а ст.ст. 164 і 166 КК співвідносяться між собою як загальна і спеціальна норми. Вивчено обвинувальні вироки за ст. 166 КК, які містить Єдиний державний реєстр судових рішень за період з 2010 по 2023 рік (688 вироків). Наведено випадки помилкової кваліфікації злісного невиконання батьками обов’язку утримання неповнолітніх дітей, а також догляду за ними, як ідеальної сукупності за ч.1 ст. 164, ст. 166 КК України. Звертається увага на відсутність судової практики засудження батьків за злісне ухилення від утримання неповнолітніх дітей за ч.1 ст. 164 КК України, що пов’язується із відсутністю жодних конкретних критеріїв ознак злісності. У результаті аналізу доктрини кримінального права і правозастосовчої практики запропоновано виключити із ч.1 ст. 164 КК таку форму діяння як «злісне ухилення батьків від утримання неповнолітніх дітей». Аргументується, що залежно від психічного ставлення винного до наслідків, ухилення батьків від утримання неповнолітніх дітей необхідно кваліфікувати як домашнє насильство (ст. 126-1 КК) або невиконання обов’язків по догляду за дитиною (ст. 166 КК). Ключові слова: невиконання обов’язків по догляду за дитиною, утримання, домашнє насильство, кримінальні правопорушення проти виборчих, трудових та інших особистих прав і свобод людини і громадянина.
Načelo krivice i odgovornost saučesnika
Godišnjak Pravnog fakulteta, 2013
У раду се разматрају домети начела кривице у односу на одговорност саучесника. Са аспекта тог начела, преиспитују се и посебна правила о одговорности саучесника. Иако саучесништво под-разумева одређене специфичности, начело кривице и овде мора да дође до пуног изражаја. Сваки учесник одговара за сопствени допринос у границама своје кривице. Данас скоро општеприхваћена теорија (огра-ничене) акцесорности саучесништва не води, сама по себи, одсту-пањима од начела кривице. То што је постојање саучесништва и њихова одговорност условљена постојањем дела извршиоца у коме су и они учествовали, не значи да они одговарају за туђе дело. Реч је о томе да сам појам саучесништва подразумева да је извршено противправно дело које је у закону предвиђено као кривично дело. Да ли ће саучесници одговарати за свој допринос таквом делу, зависи од њихове кривице. Она одређује границе њихове одговорности. Правило о томе да је кривица учесника непреносива код ограничене акцесорности потврђује да је она индивидуална. Може да одговара само онај учесник код кога она постоји и то само у односу на оно дело које је њоме обухваћено. Ограничена акцесорност омогућуje да одговарају учесници који су предузели радњу саучесништва поступајући са умишљајем (код саизвршилаштва и из нехата) и онда када је извршилац остварио само објективне елементе кривичног дела, тј. који није нужно поступао са кривицом. Домети ограничене акцесорности у српском кривичном праву су много шири него у оним кривичноправним системима у којима умишљај није обухваћен Зоран Стојановић, zorans@ius.bg.ac.rs.
ZLOUPOTREBA POLOŽAJA ODGOVORNOG LICA-DE LEGE LATA ET DE LEGE FERENDA
Prestup i kazna: de lege lata et de lege ferenda, (Kron, L. ur.), Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd-Palić , 237-247, ISBN 978-86-83287-78-9, 2014
Nastojanje da se kontinuiranim reformama krivičnog prava uhvati korak sa intenzivnim i neprekidnim društvenim promenama, proces je koji se nikada ne može oceniti potpuno dovršenim. Svojinska transformacija i prelazak sa planske na tržišnu privredu u Republici Srbiji nužno iziskuju adekvatnu krivičnopravnu zaštitu. Jedan od pokušaja njenog uspostavljanja predstavljaju i izmene Krivičnog zakonika putem uvođenja krivičnog dela Zloupotreba položaja odgovornog lica. Kroz analizu odredbe člana 234. Krivičnog zakonika i njene implementacije, u radu su sagledani obim i dometi otklanjanja nedostataka koji su uzrokovali pomenute zakonske izmene iz 2012. godine, a u svetlu aktuelnih aktivnosti na reviziji Glave XXII Krivičnog zakonika.
Posebni deo, 2022
Zoran Stojanović Krivično pravo Posebni deo 22. izmenjeno i dopunjeno izdanje Novi Sad, 2022
Apastrakt: Jasno je da blanketna krivična dela nisu ništa 'novo' i to kako za teoriju krivičnog prava, tako i za krivično zakonodavstvo i pravosudnu praksu. Iako, vrlo retko i kod malog broja teoretičara iz krivično -pravne oblasti, ova dela, ipak, povremeno pobude i '' probude '' bar malu pažnju. Autor ovog teksta smatra da je jedan od njih. Blanketna krivična dela su, inače, vrlo specifična krvična dela i dela koja nisu zanemarljivog značaja ali se, bez obzira na to, radi o krivičnim delima o kojima je neopravdano vrlo malo i oskudno pisano. Najčešće uzgredno, uz neku drugu temu , mada je aktuelnost ove problematike evidentna budući da su blanketna krična dela zauzimala, a i danas zauzimaju, značajan udeo u ukupnoj strukturi kriminaliteta u našoj zemlji. Autor
ЗАМЕНА ТЕЗА -КАО АСИМЕТРИЈА ОДГОВОРНОСТИ
"Од клевете до ломаче: Асиметрија одговорности или замена теза у инкриминацији српског књижевног наслеђа. Поводом књиге Оклеветана књижевност. Идеолошки аспекти у критичком сагледавању српске књижевности и културе крајем 20. и почетком 21. века, Бориса Булатовића", Београд 2018, стр. 295-307., 2018
Поводом Оклеветана књижевност. Идеолошки аспекти у критичком сагледавању српске књижевности и културе крајем 20. и почетком 21. века, Бориса Булатовића "Мека моћ" (soft power) је највећа, ако не једина разлика, између садашње и предходних тиранија.