A new moral sentimentalism (original) (raw)
Related papers
The perils of moral enhancement
Filozofija i drustvo, 2012 23(2):104-110
Opasnosti od moralnog poboljšanja ljudi * Apstrakt: Ideja biotehnološkog poboljšanja ljudi u nemedicinske svrhe nije jednoznačna. To naročito otkriva jaz kakav može nastati između "kognitivnog" i takozvanog "moralnog" poboljšanja. Pokazuje se da, suprotno namerama pobornika te ideje, davanje prednosti moralnom u odnosu na kognitivno poboljšanje u suštini predstavlja samo novi oblik podrivanja ljudske slobode.
Moral aspects of compatibilism
Философский журнал, 2022
Статья подготовлена при поддержке НИУ ВШЭ, проект «Натурализация этики: естественнонаучные подходы к свободе воли и моральной ответственности».
Moral culture and social tension
Vestnik of Saint Petersburg University. Philosophy and Conflict Studies
The article analyzes the influence of the moral culture of the Russian population on social tension. Moral culture is considered as a system of interpersonal attitudes that characterize the ability of members of a social community to maintain relationships of mutual trust, mutual respect and mutual assistance. The empirical basis of the study is the data of the AllRussian surveys conducted by the Institute for Comparative Social Research (CESSI) within the framework of the Russian Social Research under the European Social Research Program in 2006 and 2018. As indicators of moral culture are used variables that reflect the cautious or trusting attitude of respondents to most people; an assessment of the self-serving or honest attitude of most people to respondents; an assessment by respondents of the ratio of people focused on caring only for themselves or helping others. Variables that reflect negative assessments by respondents of the state of economic, social, political etc., as w...
HAU: Journal of Ethnographic Theory, 2020
The anthropology of morality continues to be met with resistance. Opposition rests on the perception that one cannot study morals without moralizing or advocating which makes it both epistemologically and professionally questionable. This blinkered view of the objectives of moral anthropology ignores the differences in approaches which need to be considered if epistemic integrity is the real issue. Since most criticisms are aimed at Didier Fassin and Nancy Scheper-Hughes, I argue that the issue is political and that this singling out of their work raises its own set of questions regarding professional ethics. With reference to my own work and others who focus on embodied moralities, I show that neither moralizing nor advocating are an inevitable consequence of this approach and that the study of morals has genuine ethnographic value.
Categorical Moral Requirements
Kantian journal
This paper defends the doctrine that moral requirements are categorical in nature. My point of departure is John McDowell’s 1978 essay, “Are Moral Requirements Hypothetical Imperatives?”, in which McDowell argues, against Philippa Foot, that moral reasons are not conditional upon agents’ desires and are, in a certain sense, inescapable. After expounding McDowell’s view, exploring his idea that moral requirements “silence” other considerations and discussing its particularist ethos, I address an objection that moral reasons, as McDowell conceives them, are fundamentally incomplete in ways only a full-bloodedly Kantian appeal to pure practical reason can remedy. I conclude that the objection fails: ordinary moral reasons do not stand in need of a grounding in Reason. There is no prospect of deriving them from a supreme principle of morality or other canons of rationality. Ordinary reasons are sufficient in themselves, though their significance can be elucidated and illuminated by vari...
Философия науки, 3(90), С. 18-37, , 2021
«(…) Всякий интерес в конце концов есть практический и даже интерес спекулятивного разума обусловлен и приобретает полный смысл только в практическим применении» Кант И. Критика практического разума [1, с. 189] «Практика-критерий истины» Эпистемические интернализм, когерентизм, релятивизм, скептицизм и фундаментализм имеют неприемлемые практические и политические потенциальные следствия. Поэтому их следует рассматривать как ложные эпистемологические теории. Эти теории основываются на ложных предпосылках философии модерна. Все они в том или ином виде что-то абсолютизируют, т.е. деконтекстуализируют. Экстерналистская эпистемология сначала-знания избавлена от этих недостатков. Контекстуальный реализм-метафизика эпистемологии сначала-знания. Ключевые слова: интернализм; когерентизм; релятивизм; скептицизм; фундаментализм; морально нагруженные случаи; экстернализм; сначала-знание-эпистемология; контекстуальный реализм I.E. Pris EPISTEMOLOGY AND MORAL Epistemic internalism, coherentism, relativism, skepticism, coherentism, and fundamentalism have unacceptable practical and political potential consequences. Therefore, they should be treated as false epistemological theories. These theories are based on false premises of modern philosophy. They all absolutize, i.e. decontextualize, something in one form or another. The externalist knowledge-first epistemology is free of these shortcomings. Contextual realism is the metaphysics of knowledge-first epistemology.
The Phenomenon of Ordinary Sadism
Moscow University Psychology Bulletin
Background. Currently, foreign researchers are actively developing the notion of “ordinary sadism”, and a new concept of ‘everyday sadism’ is being developed. The study of the proposed subclinical form of sadism makes a significant contribution to the study of “dark” personality traits united in the concept of the Dark Triad, as well as related phenomena such as aggression, antisocial behavior, cruelty, etc. The active development of tools for measuring sadistic traits makes it possible to study both the external manifestations of sadism and its fundamental mechanisms. Objective. The review of the modern Russian and foreign studies in the field of everyday sadism and its link with some relevant phenomena. Design. An analysis of current research on modern ideas about the new formalization of the phenomenon of sadism and an overview of the main English-language tools for measuring sadistic traits. Results. The phenomenon of sadism has been in the focus of attention of researchers for ...
Risk society and amoral morality
Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 2017
Савремени свет, свет модерности јесте свет промена. Промене су брзе и многобројне да људи стичу утисак да су заробљени у мноштву догађаја које не могу разумети у потпуности и који су ван њихове контроле. Уместо друштва као система, говоримо о друштву као мрежи различитих односа појединаца и друштвених група. Уместо друштва као складног простора у коме борави човек и развија своје потенцијале и потребе, говоримо о друштву као претећој сили која руши све пред собом као "Молох" (Гиденс), о "друштву ризика" (Бек) у коме наука производи у подједнакој мери услове за благостање, али и ризик и уништење; говоримо о друштву "симулације" (Бодријар), чиме значајан део савремене цивилизације поставља на ноге лажи и превара. Уместо друштва као заједнице, говоримо о нестанку друштва (Попер). У овом раду настојимо да полазећи од Урлиха Бека и његове теорије о ризичном друштву у којем се налази савремени свет укажемо да тај пут којим је западна цивилизација кренула, а који се као обавезан образац намеће остатку света води и увео је свет у аморални морализам (Љубинко Милосављевић). Идеологија прогреса ирационална без јасне визије, општеприхваћеног циља и јасно дефинисане вредности којој се стреми гура нас да скачемо у неизвесну будућност са пуно ризика који нас вуче у све већи индивидуализам. Тако долазимо до уверења да смо без заједничких вредности, тј. колективних вредности изгубљени у овом свету ризика. Без наде и љубави, а оне исходе из вере, нема међусобног поверења, солидарности и осећаја за заједничке вредности; нестаје друштво, како уосталом најављује и Карл Попер у Отвореном друштву.
Simulation of moral values in the postmodern era (rus.)
Церковь, как богочеловеческий организм, установленный Господом Иисусом Христом, во все времена главной свой задачей видела спасение людей и попечение об их духовном здоровье. По завету Спасителя, данного ученикам перед Вознесением (Мф.28:19), это призвание всегда было неразрывно сопряжено с проповедью в мире евангельских заповедей. Однако человечество на протяжении всей своей истории в разной форме и степени проявляло противление Закону Божьему, своевольно уклоняясь «на страну далече». Современность не является исключением. Поэтому как ранее, так и сейчас Церковь обязана осмыслить и дать оценку сложившейся ситуации в обществе, чтобы впоследствии найти подходящее лекарство духовным недугам.