ПОЛИФУНКЦИОНАЛНОСТ КЊИЖЕВНОГ ТЕКСТА У НАСТАВИ СТРАНОГ ЈЕЗИКА (original) (raw)
Related papers
ХУМАНИСТИЧКИ ПРИСТУП У НАСТАВИ СТРАНОГ ЈЕЗИКА (ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ НАСТАВНИКА)
САЖЕТАК. У образовању се дуго поклањала пажња скоро искључиво стицању но-вих сазнања и развијању радних навика ученика. Колико год да су обе наведене области битне, инсистирањем само на њима неће се развија-ти вештине које ће ученицима бити потребне касније у животу нити ће се развијати позитивни ставови и емпатија. Формирање друштвено прихватљивих ставова и развијање емпатије су изузетно важни уколи-ко један од циљева образовања јесте оспособити ученике да постану од-говорни чланови друштва. За разлику од традиционалног приступа образовању, хуманистички приступ наглашава важност унутрашњег света ученика; њихова размишљања, осећања и емоције стављају се у први план развоја. Овај рад се бави наставом страних језика и заступа став да хумани-стички приступ у настави дајe боље резултате. Приказани су резултати квалитативног партиципативног истраживања које се бавило ставови-ма наставника како би се установило у којој мери наставници имају свест о важности примене хуманистичког приступа, као и колико при-ступ наставника у раду утиче на квалитет интеракција наставник–уче-ник и ученик–ученик. Резултати истраживања указују на то да употре-ба хуманистичког приступа у настави помаже да се код ученика разви-ју емотивно позитивни ставови, утиче на стварање добрих односа у гру-пи и подстиче ученике да развијају језичку компетенцију.
РЕКЛАМНИ СПОТ КAО АУТЕНТИЧНИ ДОКУМЕНТ У НАСТАВИ СТРАНОГ ЈЕЗИКА
LE SPOT PUBLICITAIRE EN TANT QUE DOCUMENT AUTHENTIQUE EN CLASSE DE LANGUE ÉTRANGÈRE Résumé Cet article porte sur l’utilisation des spots publicitaires en classe de langue étrangère. À travers l’analyse d’une vingtaine de spots publicitaires français et espagnols, nous montrons les possibilités de leur exploitation en classe de langue. Plus précisément, nous définissons leur apport au développement de la compétence (inter)culturelle mais aussi à celui de la réception, production et interaction langagières. Les publicités françaises recourent le plus souvent aux images stéréotypées représentant le luxe et l’élégance, tandis que les publicités espagnoles sont plus proches de la vie des gens ordinaires et présentent souvent leur vie quotidienne. Un des motifs fréquents de ces dernières est le football, ce qui s’explique par le fait que c’est un aspect incontournable de la culture espagnole. Nous avons également remarqué que, d’un côté, dans les publicités espagnoles, le support verbal de l’image est plus important que dans les publicités françaises ; ainsi elles peuvent plus contribuer au développement de la compréhension orale. D’un autre côté, les publicités françaises sont beaucoup plus pauvres du point de vue du lexique car c’est la musique, les images qui sont mises au premier plan. Pour ce qui est de la production et de l’interaction langagières, ce qui est commun pour les spots publicitaires français et espagnols, c’est le fait qu’ils peuvent contribuer de manière égale à la pratique de ces compétences. Motsclés: spot publicitaire, interculturalité, compétences langagières, français, serbe.
АНАЛИЗА ГРЕШАКА СЛОВАЧКИХ МАТЕРЊИХ ГОВОРНИКА НА ПОЧЕТНОМ НИВОУ УЧЕЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА КАО СТРАНОГ.pdf
Предмет нашег рада представљају потешкоће и погрешке словачких студената на почетном нивоу усвајања српског језика као страног којима приступамо с циљем утврђивања грешака изазваних интерференцијом матерњег (словачког) језика. Грешке настале негативним трансфером из матерњег језика посматрамо као неопходне етапе у учењу страног језика, те бележењем таквих грешака тежимо ка унапређивању наставе српског језика као страног. Користили смо контрастивни приступ како бисмо издвојили грешке различитих граматичких нивоа које су се репетитивно јављале у грађи.
Teme, 2011
Резиме Циљ овог рада јесте да се укаже на богатство хиспанске кинематографи-је, које се може применити у настави шпанског језика као страног. За филм се не може рећи да је априори дидактички материјал, јер му то није примарни циљ, али се управо ту крије његова вредност: то је оно што га разликује од осталих, искључиво едукативних средстава, јер дидактички материјал добија ново рухо, постаје интересантнији, а самим тим делује и мотивационо на ученика. Када је реч о шпанском као страном језику, полазимо од претпоставке да је пред настав-ником вишеструки изазов да на доследан и подстицајан начин представи богат друштвени и културни миље шпанског говорног подручја. Мишљења смо да хиспанска кинематографија, као део њеног културног наслеђа, може бити један од извора путем ког би се интегрисало увежбавање комуникативних вештина, као и приближавање шпанске културе у настави. Кључне речи: процес учења страног језика, хиспански филм, социолингвистичка компетенција, (интер)културна компетенција maricic.sanja@gmail.com Рад је урађен у оквиру пројекта МНТР бр. 178002, Језици и културе у времену и простору.
ПРИДЕВСКИ СУПСТАНТИВИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА
СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ V, 2023
The subject of the paper is a proposal for the implementation of a teaching unit on named adjectives (adjectival nouns) in the teaching of Serbian as a foreign language, especially on conversational exercises at a higher level of language mastery. The examples would be directed towards a particular type of naming, which is the substantiveization of adjectives as dependent parts of noun phrases of the type: razredni starešina – razredni; hemijska olovka – hemijska ect. The paper aims to explain the morphological and pragmatic status of these units in the Serbian language and to suggest types of exercises by which these units could be more easily recognized and adopted by students to improve their communicative competence at higher levels of language learning.
Науковий вісник ДДПУ імені Івана Франка. Серія: Філологічні науки (мовознавство), 2020
Дрогобицький державний педагогічний університет імені Івана Франка У статті розглянуто явище лексичного повтору на прикладі поетичної збірки Ліни Костенко «Мадонна Перехресть». Зокрема досліджено структуру, форми вираження повтору, з'ясовано його синтаксичну роль, стилістичну функцію тощо. Простежено, як трактують це явище літературознавчі і мовознавчі джерела. Описано специфіку функціонування у межах повтору таких стилістичних фігур, як полісиндетон, анафора, епіфора, градація, ампліфікація та ін. Доведено, що серед стилістичних домінант найважливіше місце належить градації. Досліджено, що певний стилістичний ефект і граматичну цілісність тексту забезпечують контактні та дистантні повтори. При цьому контактні повтори позначені більшою частотністю вживання і вирізняються підсилювально-експресивною функцією, а дистантні сприймаються в когнітивній площині, оскільки творять концептуальну іпостась образу. З'ясовано, що лексичні повтори забезпечують відповідну інтонацію і глибину звучання поезії. На основі віршів аналізованої збірки виокремлено прості та складні повтори. Перші з них підкреслюють експресивносмислові відтінки поетичного тексту, інші-репрезентують підрядний зв'язок і забезпечують цілісність художнього дискурсу. Простежено, що серед простих синтаксичних конструкцій найчастіше повторюються граматичні основи і односкладні речення зі зміною останнього компонента. Серед складних синтаксичних конструкцій виокремлено підрядні обставинні часу, з'ясувальні та сурядні з єднальним сполучником. Звернуто також увагу на лексичні повтори, що мають різну частиномовну приналежність. З'ясовано, що прикметникові та дієслівні повтори, на відміну від іменникових, відзначаються фрагментарністю вживання. Доведено, що в багатьох випадках інтенсивність лексичного повтору підсилена графічним оформленням поетичного рядка. З'ясовано, що лексичні повтори в поезії Ліни Костенко підкреслюють експресивно-смислові відтінки тексту, виконують особливу функцію динамізації мовлення, передають ритмічну інтонацію, а також виступають лінгвостилістичним засобом вираження авторських інтенцій, а отже, й індивідуально-авторської картини світу. Ключові слова: лексичний повтор, стилістична фігура, анафора, епіфора, анаепіфора, градація, ампліфікація, полісиндетон, індивідуально-авторська картина світу. Haliv U. B. Lexical repetition as a means of stylistic expression of a poetic text (on the materials of L. Kostenko's collection «Madonna Perekhrest»). The article considers the phenomenon of lexical repetition on the example of L. Kostenko's poetry collection «Madonna Perekhrest». In particular, the structure, forms of expressing repetition, its syntactic role, stylistic function, etc. are investigated. It is traced how literary and linguistic sources interpret this phenomenon. The specifics of functioning within the repetition of such stylistic figures as polysyndeton, anaphora, epiphora, gradation, amplification and others are described. It is proved that gradation is the most important among the stylistic dominants. It is investigated that certain stylistic effect and grammatical integrity of the text are provided by contact and distant repetitions. While contact repetitions are marked by a higher frequency of use and have an intensifying-expressive function, distant repetitions are perceived in the cognitive plane, as they create a conceptual essence of the image. It is found that lexical repetitions provide the appropriate intonation and depth of sound of the poetry. Based on the poems of the analyzed collection, the author distinguishes simple and complex repetitions. The former emphasizes the expressive and semantic nuances of the poetic text, the latter represent the subordinate connection and ensure the integrity of discourse. It is traced that among simple syntactic constructions grammatical bases and one-member sentences with change of the last component are the most often repeated. Among these syntactic constructions, the author singles out subordinate clauses of time, object clauses and coordinate clauses with the coordinating conjunction. Attention is also paid to lexical repetitions that belong to different parts of speech. It is found that adjective and verb repetitions in contrast to nouns are marked by the fragmentary use. It is proved that in many cases the intensity of the lexical repetition is enhanced by the graphic design of the poetic line. It is found that lexical repetitions in L. Kostenko's poetry emphasize expressive-semantic shades of the text, perform a special function of speech dynamization, convey rhythmic intonation and also serve as linguistic-stylistic means of expression of author's intentions and, consequently, individually author's picture of the world.
СПЕЦИФИЧНОСТИ НАСТАВЕ ДИЈАХРОНИЈЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Учење и настава, 2015
Рад се бави изучавањeм дијахроније српског језика у основној школи, у складу са специфичном природом њеног садржаја. Наглашава се значај наставе дијахроније, важност изучавања, као и проблематика извођења, о чему говори наставна пракса. Аутор детаљно анализира наставне програме, и то пре свега како се распоређује градиво из области историје српског књижевног језика по разредима, уочавајући притом недостатке актуелних наставних програма за основну школу. На самом крају рада понуђен је модел организације часа реализованог уз помоћ рачунара, како би се настава дијахроније побољшала и како би се отклонили недостаци традиционалног приступа поменутим садржајима. Аутор је осмислио и, уз помоћ презентације у програму PowerPoint, направио игру Заради џепарац, чија је суштина да се на креативан начин приступи изучавању наставне јединице Развој српског књижевног језика, на часу чији су реализатори сами ученици.
ВІДТВОРЕННЯ СТИЛІСТИЧНО МАРКОВАНОЇ ЛЕКСИКИ У ЛІТЕРАТУРІ ЖАНРУ NON-FICTION
Grail of Science
У статті подано характеристику теоретичних та методологічних засад автобіографізму у літературі жанру non-fiction, а також аналіз стилістично маркованої лексики як засобу реалізації тем спогадів в автобіографічному творі. Визначено, що автобіографія – це джерело фактів, які не завжди можна почути, чи побачити в новинах та / або на телебаченні. Завдяки автобіографії можна відчути життя тієї, чи іншої епохи, побачити всі барви, секрети та інтриги певної доби. У дослідженні з’ясовано, що автобіографічні спогади – суб’єктивна фіксація фактів минулого, оскільки автор може випустити певні моменти, чи події, але в той же час мемуари містять в собі ті факти з життя автора та, можливо, цілої епохи, які можуть бути не задокументовані в історичних джерелах і це є характерною особливістю спогадів.