Transition, democratization and "personal welfare (original) (raw)

A Partisan System in Transition

2013

The two elections of May and June 2012 represented genuine political earthquakes for the Greek party system. The utter collapse of the socialists (PASOK), dramatic drops in the influence of the conservative party (ND), and the upsurge of the radical Left (Syriza), are the main features of the new party system alongside the emergence three more parties, one of them avowedly neo-Nazi. All this is taking place against the background of a glaringly delegitimized political system, indicating a profound crisis of representation.

Social costs of transition

Socioloski pregled, 2006

Најчешће помињани ризик економске и политичке трансформације у Централној и Источној европи после 1990. године био је тај да ће реформе пропасти када грађани увиде да је цена која треба да се плати за економске реформе превисока. Тврдило се да ће тзв. губитници у транзицији уништити демократију демократским средствима, одн. да ће на изборима гласати за политичке снаге које ће поново успоставити ауторитарни режим. Овај текст покушава да објасни због чега повратак у ауторитарни режим у Србији неће бити последица спровођења економских реформи. Текст је подељен у шест одељака. У одељку 1 разматра се општи контекст почетка економске трансформације у светлу дебате о избору између владе експерата и демократских процедура. Одељак 2 дефинише социалноекономски контекст Србије у коме се одвија економска трансформација. Одељци 4-5 анализирају економску политику прве две пост-милошевићевске владе. Налаз ових одељака је да је економска политика почивала на принципима са циљем да ублаже социјалне трошкове економске трансформације за губитнике у транзицији, што је спречило социјални бунт и обарање демократије демократским средствима. Одељак 6 закључује анализу применом концепта о еквилибријуму парцијалних реформи. Кључне речи: Економска трансформација, економска политика, раднички протест, јавна потрошња, тржиште рада, Закон о раду, еквилибријум парцијалних реформи.

The Welfare State as an «Effect» of Modernization

Russian Journal of Philosophical Sciences, 2018

Аннотация В статье рассматривается социальное государство как результирующий эффект успешности общества, развития его основных сфер. Социальное государство может успешно функционировать на основе модернизации общества и его институтов. Отмечается важность региональных аспектов исследования и формирования социального государства. Становление социального государства можно рассматривать как закономерный выбор развития европейской цивилизации, опирающейся на ценности гуманизма. Социальное государство выступает высшим достижением цивилизации в сфере государственного строительства. Ключевые слова: социальное государство, модернизация, революция, социальное самочувствие, цивилизация. Касавина Надежда Александровна-кандидат философских наук, доцент, старший научный сотрудник Центра изучения социокультурных изменений Института философии РАН.

Meritocracy, Post-Democracy and the Crisis of Liberal Democracy

CERN European Organization for Nuclear Research - Zenodo, 2022

Резюме: Задълбочаващата се криза на либералната демокрация провокира мнозина да търсят обяснения. Особено интригуващи са обясненията, които свързват тази криза с възхода и доминацията през последните години на меритокрацията-идеала за подреждане на обществото, който определя успеха и разпределя мястото на всеки човек в обществото според неговите собствени "заслуги"индивидуален талант и усилия. Връзката между доминацията на меритократичния идеал и кризата на либералната демокрация може да се открие в диагнозата на Колин Крауч, че съвременните развити демокрации са се превърнали в "пост-демокрации", където институциите се превръщат във формална черупка. Социалните практики, които меритократичният идеал въвежда-както за рекрутиране на управляващите елити, така и за цялостно структуриране на обществото-може да бъдат разглеждани като задвижили и задълбочили именно такива процеси на изпразване на демократичните институции от тяхното демократично съдържание. Въпросът, който разглеждам в този текст, е дали има ясни свидетелства за тясна връзка между господството на меритократичния идеал, от една страна, и кризата на либералната демокрация, задълбочаването на процесите на постдемокрация и глобалния възход на популизма, от друга? Ключови думи: криза на либералната демокрация, пост-демокрация, меритокрация, криза на представителността, причинно-следствени механизми, обяснителни модели за възхода на популизма

Postcapitalism and the Birth of the Personaliat

2021

Recently, the idea of a post-capitalist society has become increasingly relevant. The systemic crisis of capitalism and many of the contradictions revealed by the COVID-19 pandemic contribute to the intensification of the search for post-capitalist development. Researchers are increasingly proposing an alternative future in which robots and artificial intelligence bestow an abundance of material wealth, everyone is provided with everything they need, and people themselves are predominantly engaged in free creative activity. All of these utopian pictures are largely inspired by classical Marxist views of communism as the most likely non-antagonistic form of post-capitalist society. This book attempts to look at the post-capitalist perspective from a radically different angle. Many facts and trends indicate that we are moving towards a new antagonistic social formation. Instead of relative social harmony, the dominance of a new class, the personaliat, is established.

Democratic Transition in Kyrgyzstan: Consensus or Majoritarism

Contemporary discourse on democratic governance of the modern society is becoming more intensive in the context of the continuing democratic transitions. This article attempts to examine democratic practices and institutions which are present in Kyrgyzstan according to the classification of the pluralistic democracies on the basis of socio-political findings of the Dutch American researcher Arendt Lijphart held in the 20th century. The analysis conducted on the political system of Kyrgyzstan leads to the conclusion that both majoritarian and consensus models of democracy can be relevant for democratic consolidation in Kyrgyzstan. Бүгүнкү учурда улантылып жаткан демократиялык өткөөлдөрдүн контекстинде, азыркы коомдогу демократиялык түзүлүш жөнүндөгү пикир алмашуу уламдан-улам интенсивдүү боло баштады. Бул макалада Кыргызстанда орун алган демократиялык процесстерди жана институттарды карап-талдоо, плюралисттик демократияны классификациялоо көз-карашы аркылуу нидерланддык-америкалык изилдөөчү Аренд Лейпхарт тарабынан XX кылымда өткөзгөн социалдык-саясий илимий изденүүчүлүктүн негизинде жасалган. Кыргызстандын саясий системасы боюнча жасалган анализ, мажоритардык да, консенсустук да модель Кыргызстанда демократияны орнотуусунда туура келээри жөнүндө жыйынтык чыгарууга мумкүнчүлүк берет. В настоящее время дискурс о демократическом устройстве современного общества становится все более интенсивным в контексте продолжающихся демократических транзитов. В данной статье сделана попытка рассмотреть демократические процессы и институты, имеющие место в Кыргызстане с точки зрения классификации плюралистических демократий на основе социально-политических научных изысканий, сделанных нидерландо-американским исследователем Арендом Лейпхартом в ХХ веке. Сделанный анализ политической системы Кыргызстана позволяет сделать выводы о том, что как мажоритарный, так и консенсусный типы могут быть приемлемы для консолидации демократии в Кыргызстане.