PROGRAM: MEĐUNARODNI NAUČNI SIMPOZIJUM: 125 GODINA OD ROĐENJA ARHITEKTE NIKOLE DOBROVIĆA (1897– 2022) (original) (raw)
Related papers
ARHITEKTA JANKO ŠAFARIK I NjEGOV BEOGRADSKI OPUS (1911–1932)
Arhitektura i urbanizam : časopis za prostorno planiranje, urbanizam i arhitekturu, 2023
Предмет истраживања представљеног у овом раду је београдски опус архитекте Јанка Шафарика (1882–1949). Истраживање је првенствено базирано на примарним изворима, попут документације сачуване у Историјском архиву Београда, Музеју града Београда, Војном архиву и архиви Техничког универзитета у Дрездену. Иако Шафарик и његов архитектонски опус нису свеобухватно обрађени у раније публикованим радовима, у једном броју њих су представљени значајни подаци везани за поједине сегменте његове делатности, па су они такође разматрани у овом истраживању. Представљени су биографски подаци архитекте, а затим и његов београдски опус, који је хронолошки подељен на онај настао пре и после Првог светског рата. Највише пажње је посвећено најплоднијем периоду његовог стваралаштва, трећој деценији 20. века, када је радио у Техничком бироу и предузећу „Феникс”. У раду су разматрани сви пројекти чија је атрибуција потврђена увидом у расположиву архивску грађу, без обзира на то да ли су реализовани или не. Кроз њихову анализу се дошло до закључка да Шафарик није припадао групи архитеката који су тражили свој јединствени архитектонски израз, нити онима који су доминантно били опредељени за један стилски правац, већ да су се у његовом опусу смењивали различити приступи, углавном у складу са опредељењем које је било доминантно у тренутку настанка сваког појединачног пројекта.
Nasledje
There are few realizations in modern Serbian architecture that are as constantly written and spoken about as those of the charismatic Nikola Dobrović (1897-1967). Melded in Central Europe, and affirmed in interwar and post-war Yugoslavia, his works left a deep mark in all areas of the profession, from design and construction, to urbanism, theory, criticism, historiography, conservation and university teaching. As an uncompromising visionary of the democratic city, he encouraged a radical modernization of the architectural stock, setting an example for the generations that followed. In doing so, he developed an independent conception of International Modernism, the principles of which he consistently advocated. Although there are fewer and fewer contemporaries who remember him, generations of admirers and architectural historians prevent Dobrović's personality and works from being forgotten, repressed or sanitized. Hence, as part of the celebration of the 125th anniversary of his...
2015, AF UB, PROFESOR ARHITEKT MILAN ZLOKOVIĆ (1898-1965).
У знак обележавања 50 година смрти архитекта Милана Злоковића, професора Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, поново се уверавамо у трајност и актуелност поука његовог уметничког, пројектантског, академског и научног рада. Вредности које његово дело носи за архитектуру и културу наше средине и региона бивше Југославије истакнуте су у многобројним научним и стручним радовима у последњих педесет година. Архитектонски факултет у Београду има нарочито важну улогу у очувању и промовисању вредности које је професор Милан Злоковић својим четрдесетогодишњим академским радом уградио у темеље савременог архитектонског образовања. Концепција свечаности обележавања 50 година од његове смрти представља стога прилику да се дело Милана Злоковића сагледа на свеж начин из више углова гледања, наиме из аспекта документационе изложбе као и из аспеката студентског рада, кроз говоре на Свечаној академији и записе у публикацији која се објављује поводом свечаности.