Мокринске старине из откупа Народног музеја Србије (original) (raw)
Related papers
Сеобе збирки Народног музеја Зрењанин
Рад музеја Војводине бр. 62, 2020
Прве конкретне иницијативе за оснивање данашњег Народног музеја Зрењанин почињу 1903. године. Одлуку да се оснује Музеј доноси Муниципални одбор Торонталске жупаније 1906. године, али институција у музеолошком смислу започиње свој рад највероватније 1911. године. Већ на почетку овог дугог процеса оснивања поставило се питање смештаја прикупљених предмета. Упоредо са више пропалих иницијатива за проналазак адекватне локације, предмети су до даљњег депоновани у Жупанијску палату, што ће се испоставити да је само једно од бројних привремених решења током времена. Музејске збирке селиће се још осам пута пре него што ће наћи свој трајни смештај почетком 1966. године у некадашњој Палати финансија. Сеобе збирки биле су пре свега условљене историјским, друштвеним, али и финансијским околностима. Привремени смештаји доводили су до крађа и неадекватних услова за чување предмета, а селидбе су често узроковале оштећења или нестанке предмета. Овај рад нема за циљ само да истражи локације на којима је некада боравио Музеј, већ и да прати линију његовог развоја са свим успонима и падовима.
Представе коњаника на металним предметима из античке збирке Народног музеја у Смедеревској Паланци
Гласник српског археолошког друштва 37, 2021
На територији општине Смедеревска Паланка до сада нису вршена систематска истраживања локалитета из периода доминације Римског царства. Међутим, спорадична открића упућују нас на чињеницу да је ова област (залеђе лимеса) била подједнако активна у том периоду. Овај рад представља два репрезентативна налаза из античке колекције Народног музеја у Смедеревској Паланци. Оба предмета повезују прикази представе коњаника: једна је на копчи за појас, а друга на кружној оловној плочици сачуваној у два фрагмента. Претпоставка на основу аналогија је да су оба предмета носиоци приказа касно античких култова: Трачког коњаника и Подунавских коњаника. На овој врсти налаза можемо видети суптилне промене које су се десиле у римском пантеону услед локалних утицаја, као и вештог занатства које је поједноставило начин комуникације у војној и верској служби.
Зборник радова Наука без граница III, ур. Б. Зарковић, Д. Тешић Радовановић, 2020
The subject of this research are two valuable encolpia in the form of pectoral medallions on a chain, worn around the neck, which once belonged to the Hopovo Monastery, and were preserved in the reliquary shrine of the Holy Great Martyr Teodor the Tyro. After the devastation and destruction that the Monastery experienced during the Second World War, these items came to the Museum of the Serbian Orthodox Church. The encolpia medallions, both with the representation of the Lord Jesus Christ, were made in the Middle Ages, in the form of sardonyx and horn (ivory) cameo. In the later period, these cameos got a fitting and a long silver gilded chain. Fittings were made of silver, and gold plated, with the use of semi-precious and decorative coloured glass stones. On the basis of a comparative analysis with related material, a new dating of the mentioned encolpia is made in the paper: one encolpia cameo has been dated in 12th century, and the other in 14th century.
Минские клады Национального исторического музея Республики Беларусь
Российский конгресс по нумизматике: сборник материалов, 2023
В статье рассматриваются клады, обнаруженные в городе Минске и попавшие в коллекцию Национального исторического музея Республики Беларусь. Все клады относятся к периоду 1914-1921 гг. Рассматривается состав, обстоятельства находки и возможное время тезаврации комплексов The article examines hoards discovered in the city of Minsk and included in the collection of the National Historical Museum of the Republic of Belarus. All hoards belong to the period 1914-1921. The composition, circumstances of the find and the possible time of hoarding of the complexes are considered
Зборник Народног музеја , 2018
Године 1922. Народни музеј у Београду покренуо је едицију Српски споменици, посвећену публиковању богато илустрованих научних монографија српских средњовековних цркава и манастира, првих те врсте у домаћој средини. Почев од другог издања, те публикације су финансиране средствима фонда Михаила Пупина, коју је знаменити научник1923. године основао при Народном музеју. Та фондација је 1932. године прерасла у Задужбину Михаила Пупина при Народном историјско-уметничком музеју у Београду, а њени приходи су, као и случају фонда, били намењени за „издавање публикација српских старина, и с времена на време за куповину дела српских уметника за Народни музеј“. До 1934. године, када је задужбина Михаила Пупина прешла у надлежност Српске краљевске aкадемије, њеним приходима је финансирано објављивање шест ванередно значајних публикација едиције Српски споменици, монографије Студенице, Марковoг манастира, Каленића и Манасије и два албума српског средњовековног сликарства La peinture serbe du moyen âge. У којој мери је знаменити научник био заинтересован за публикације посвећене српској средњовековној уметности, као и за промоцију српског средњовековног наслеђа, показују, између осталог, и сачувана писма преписке између Пупина и Владимира Р. Петковића, оновременог директора Народног музеја, а која се чувају у архиви Народног музеја. Мада очувана у скромном броју, четири Пупинова писма и један нацрт писма Петковића, ова преписка настала у времену између 1923. и 1933. године многоструко је значајна, утолико пре што у рецентним публикацијама о Михаилу Пупину није посебно истраживан његов ангажман на истраживању и публиковању српских средњовековних споменика. Кључне речи: Народни музеј у Београду, едиција Српски споменици, фонд Михаила Пупина, Михаило Пупин, Владимир Р. Петковић, српска средњовековна уметност