„ПЛАТИ, МОЈ ТЕЖАЧЕ, ПЛАТИ...” - Новац од средњег века до укидања феудализма из збирке Градског музеја Бечеј („FIZESS, JOBBÁGYAM, FIZESS...” - Pénz a középkortól a feudalizmus felszámolásáig az Óbecsei Városi Múzeum gyűjteményéből), Градски музеј Бечеј, Бечеј, 2022. (original) (raw)
Related papers
Музеји 10 / Museums N.o. 10, 2023
У раду је дат кратак преглед историјата трапистичке опатије Марија Звијезда поред Бањалуке, са посебним освртом на мисију припадника овог католичког реда на Новој Померанији (Папуа Нова Гвинеја) чији је један од резултата било и прикупљање оружја и оруђа које су употребљавали припадници тамошњих племена од којих ће касније бити формирана Меланезијска збирка у Музеју Републике Српске. In the paper, the author gives a brief overview of the history of the Trappist Abbey of Marija Zvijezda near Banja Luka, with special reference to the mission of members of this Catholic order in New Pomerania (Papua New Guinea), one of the results of which was the collection of weapons and tools used by members of the tribes there, the Melanesian collection will later be formed in the Museum of the Republic of Srpska.
Рад музеја Војводине, 2019
Апстракт: Иако не нарочито бројна, чешка заједница је оставила значајан траг у јавном и културном животу Великог Бечкерека (касније Петровграда и Зрењанина), упадљиво несразмеран свести ове средине о њеним достигнућима. У раду је у најосновнијим и најкраћим могућим цртама приказан историјски преглед чешке заједнице у овом граду од почетка XIX до почетка XXI века, уз посебан осврт на њене најзначајније представнике и развој српско/југословенско-чешких/чехословачких односа на локалном нивоу у периоду после Другог светског рата. Кључне речи: Чеси, Велики Бечкерек, Петровград, Зрењанин, Чехословачка беседа „Штефаник“, Југословенско-чехословачка лига, Мирослав Тирш, Соколски покрет, Теплице.
Грађа за проучавање споменика културе Војводине , 2022
Од краја шездесетих година прошлог века до данас, бачки сликар Јожеф Пехан (1875-1922) у више наврата је био предмет истраживања и научне обраде у радовима Беле Дуранција, Ђезеа Бордаша и Ференца Немета. Иако су његов живот и стваралаштво детаљно анализирани, Пехан је једногласно сматран за мађарског уметника, док је његово подунавско-швапско порекло, иако признато, било остављено по страни. Управо захваљујући овом двојном идентитету, данас су подједнако доступни како мађарски, тако и немачки извори који су у стању да додатно расветле детаље из његове уметничке биографије. У раду су испитани доступни и слабо коришћени или пак сасвим некоришћени и непознати извори немачке провенијенције, како са становишта историје, тако и историје уметности, укључујући ту и њихову пратећу ликовну грађу. Овде спадају (по хронолошком редоследу): Пеханова уписница на минхенску Краљевску ликовну академију (1890); његов текст о ликовној колонији у Нађбањи, објављен у недељном листу "Паланка" (Palánka) (1908); аутобиографија публикована у темишварском часопису "Са равнице" / "Von der Heide" (1916); три Пеханове хумореске из листа "Врбас и околина" / "Verbász und Umgebung"; новински чланци из "Врбашких новина" / "Werbasser Zeitung", објављени недуго након његове смрти (1922); комеморативни прилог Франца Вагнера поводом 10-годишњице Пеханове смрти, најпре објављен у "Немачком народном листу" / "Deutsches Volksblatt", а потом прештампан 1935. у часопису "Народни стражар" / "Volkswart"; биографски подаци о Пехану пронађени у писаној заоставштини Франца Хама, те напослетку, посебно издање "Врбашких новина" (Werbasser Zeitung) из 1981. године у потпуности посвећено великом бачком уметнику. Побројани извори представљају по свему судећи тек врх леденог брега, пошто се практично из дана у дан појављују нови извори о Јожефу Пехану.
In the aftermath of the Great War Veliki Bečkerek suffered important changes in political and social life. The fact it was located in a new country influenced demographical changes in the city council, street and square names, public monuments. First postwar years were chaotic, city was habituating on new situation and new state borders, after which city contiuned to progress. Prominent Serbs of Veliki Bečkerek knew how to fight for Veliki Bečkerek as a center of Serbian Banat and important economic center of this part of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes. Surely, political conflicts in the city authorities were slowing down progress of the city and were caring less about the problems of ordinary people. A constant fight against centralisation and concentraction of institutions in Novi Sad lasted in this period, with more or less success. There were great experts in the city assembly, like famous architect Dragiša Brašovan. New authorities were trying to give a Serbian spirit to the city. In the early postwar years, city council was made mostly by Serbs and some Slovaks, without „anti-national“ elements – Germans and Hungarians. At the spot of the former general Ernő Kiss monument a new monument was risen, dedicated to king Petar I Karađorđević. Renaming the city is considered as a peak of national policy. In September 1934 city council decided to rename city after king Petar I – Petrovgrad. Implementation of this decision was slowed down by assasination of king Aleksandar I, after which it was approved by state authorities in February 1935 and put into force. Industrial tradition, which was founded in the period of Austria-Hungary, got into different circumstances in the postwar period. New international borders interrupted links between factories and former markets, but they established new relations with partners in the new country. In the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes city of Veliki Bečkerek represented one of the biggest industrial centers, with a small share of the population which practiced agriculture, and a huge share of people who where invovled in industry. Majority of banks and insurance companies of the state where present in Veliki Bečkerek, which represents the fact of the city’s economical importance. Great Depression of 1929 impacted the Kingdom of Yugoslavia, as well as the economy of Veliki Bečkerek. During the World War II, the city suffered huge demographic changes, which would lead to the disappearance of German, Jewish and Russian community. Social and political changes after the war would lead to discontinuance with the pre-war regime, so would interwar period and his importance get forgotten.
Записи. Годишњак Историјског архива у Пожаревцу, 2022
У раду се анализира исцрпан извештај о склапању Пожаревачког мира који је садржан у два волуминозна немачка зборника насталa у време и непосредно након првог аустро-турског рата у 18. веку. Први носи назив "Маџарско-млетачка ратна позорница" и представља троделну компилацију ратних извештаја објављиваних током самог рата и непосредно по његовом завршетку (1716–1719). У њему публиковани приказ Пожаревачког мира и преговора који су претходили његовом склапању је нешто доцније преузет и објављен у масивном дипломатском зборнику – приручнику Јохана Кристијана Линига под називом "Историјско политички театар церемонија". Уз анализу међусобних утицаја, прилог садржи и изворни текст на немачком и његов превод на српски језик, уз биографије аутора-издавача, коментаре и хронологију најзначајнијих догађаја. Кључне речи: Пожаревачки мир, Маџарско-млетачка ратна позорница, Јохан Теодор Боецијус, Историјско-политички театар церемонија, Јохан Кристијан Линиг, дипломатија, церемонијал, Хабзбуршка монархија, Османско царство, Млетачка република.