Словенската лексика во македонскиот и во српскиот јазик (original) (raw)
Related papers
Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej 56, 2021
This article provides an overview of Serbian linguistic terms for naming lexemes borrowed from Slavic languages. The terms were extracted from the reference linguistic sources in which they are mentioned, such as encyclopedic dictionaries of the linguistic terminology of the Serbian language and the latest Правопис српскога језика [Orthographic Rules of the Serbian Language], and from previous Serbian literature, such as monographs, studies and articles by various Serbian linguists. Considering the entire extracted material, the study notes terminological problems concerning the variance and inconsistency of linguistic terms in this area. It also makes a comparison with linguistic terms in other Slavic languages, based on the material from the Dictionary of Slavonic Linguistic Terminology and the Slavic Bibliographic Database iSybislaw.
Srbija i srpski jezik, 2023
О лексичком сливању, као засебном творбеном поступку у српском језику, као и његовом процвату у 21. веку, све више се говори и пише (уп. Бугарски 2001; Лалић Крстин 2014; Томић 2019a; Томић и Даниловић Јеремић 2020). Но, иако се о карактеристикама српских лексичких сливеница у данашње време доста зна, у погледу њиховог начина творбе, продуктивности творбених форманата, семантичких одлика и слично, релевантна литература не обилује контрастивним радовима посвећеним овој теми. Следствено томе, циљ нашег рада је упоређивање карактеристика сливања у српском и појединим словенским језицима (руском, словачком, чешком, словеначком и бугарском) у којима је такође дошло до наглог пораста броја сливеница током последњих тридесет година под утицајем процеса глобализације и интернационализације. Анализа ће указати на сличности и разлике које постоје између словенских језика у погледу статуса сливања, његовог историјског развитка, као и специфичних одлика творбених модела, њихове продуктивности и домена употребе.
Зоонимите во македонските и хрватските црковнословенски текстови
Лексиката од областа на животинскиот свет претставува дел од основниот лексички фонд, a предмет на нашиот интерес се зоонимите во македонските и хрватските црковнословенски текстови врз основа на корпусот на речниците на црковнословенскиот јазик од македонска и хрватска редакција, но и од дополнителни извори. Во рамките на анализата се изделуваат називите за: четириножни животни (диви и домашни), птици, влекачи, риби, инсекти. Може да се заклучи дека најголем број од зоонимите имаат прасловенско потекло, а има и моравизми, грцизми, романизми, германизми, а исто така и дека најголем број зооними се потврдени во библиските текстови. Се посветува внимание и на лексичките слоеви, на синонимите и на текстолошките дублетни форми.
Српски језик у настави у иностранству — као матерњи, као наследни и као страни ; Српски језик, књижевност и култура на страним универзитетима — актуелно стање и перспективе, 2018
МИКОЛОШКА ЛЕКСИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА – ОД ЛИНГВИСТИЧКОГ ИСТРАЖИВАЊА ДО РЕЧНИКА
С. Ристић, И. Лазић Коњик, Н. Ивановић (ур.), Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Зборник научних радова, 2021
Рад се заснива на истраживању миколошке лексике српског језика, ексцерпиране из дескриптивних и дијалекатских речника српског језика. На основу спроведене анализе преко 480 једночланих и вишечланих народних назива, којима се именују различите врсте печурака и, у мањем броју, поједини родови и породице печурака, разматра се идеја стварања будућег миколошког речника, који би по својој структури спадао у ред терминолошких, и дају се оквирне смернице и принципи његове израде.
Праславянская “грушавая” лексіка ў беларускай і польскай мовах
Acta Albaruthenica
This article is devoted to the evolution of the “pear” nominations common to the Belarusian and Polish languages in the structural and semantic aspects, star¬ting from the Proto-Slavic period, as well as the image of the pear in the languages and folk cultures of both peoples. Firstly, the problem of the relative chronology of the Proto-Slavic names of the pear is revealed. Disclosure is reached on the basis of comparing lexemes with different anlauts and types of nominal declension. Secondly, a comparative analysis of changes in the semantics of the continuums of the Proto-Slavic “pear” vocabulary, which is included in the Belarusian and Polish lexical fund, is carried out. Thirdly, through the identification of similar and differ-rent motives in the lexical and phraseological material of the Belarusian and Polish languages, the problem of updating the linguistic image of the pear in the ethnocultural consciousness of Belarusians and Poles is revealed.