Активности струковног удружења запослених у архивима у Србији на унапређењу струке (1954-2022) // Activities of the professional Association of Archival Employees in Serbia on professional advancement (1954-2022) (са: Лела Павловић) (original) (raw)
Related papers
Грађа за проучавање споменика културе Војводине, 2017
Први број часописа "Грађа за проучавање споменика културе Војводине" публикован је пре 60 година. Недуго затим, његова Редакција упутила је позив установама културе широм Војводине да учествују у његовом уређивању и у том циљу им послала "Упутство за ауторе" како би им олакшала припрему прилога. Један примерак овог Упутства остао је сачуван у регистратури Историјског архива Зрењанин (у оно време Државног историјског архива у Зрењанину), чији су сарадници такође били позвани да пошаљу своје прилоге. У тексту је дат садржај овог документа из прве године постојања часописа, чиме се на симболичан начин обележава његова 60. годишњица у 2017. Простим поређењем са данашњим Упутством за ауторе видљив је и више него очигледан не само напредак у штампарским и информационим технологијама, већ и у научној методологији, који се у великој мери одразио и на сам квалитет овог часописа. Кључне речи: Грађа за проучавање споменика културе Војводине, часопис, Упутство за ауторе, Историјски архив Зрењанин.
Приказане су активности на пројекту 1195 «Утицај сударних процеса на спектре астрофизичке плазме», који је Министарство за науку и заштиту животне средине финансирало од 1. јануара 2002. до 31. децембра 2005. године. Осим библиографије научних резултата, наведена су и друга достигнућа сарадника у научном раду, писању уџбеника, књижевном стваралаштву, организовању научних скупова, уређивачкој активности, педагошком раду итд
Крушевачка околина је захваљујући раду Регионалног завода за заштиту споменика културе из Краљева, једно од занимљивијих подручја Републике Србије што се тиче периода од V до VII века. Истраживања локалитета Небеске столице на Копаонику, започета 1998. године, поставиле су Kопаоник и околину у фокус пажње раносредњовековне археологије у Србији. Некако у истом периоду, у склопу рада на организацији Треће југословенске коференције византолога у Крушевцу, припремала се изложба „Рановизантијска насеља у Крушевачком окружју“, која је отворена у част византолошког скупа, у мају 2000. године. Прикупљање археолошких предмета, путем откупа и поклона, који су требали послужити као експонати за изложбу показало се више него успешно. Прикупљање предмета настављено је и након затварања ове изложбе, тако да су данас примерци накита, новца, оружја и оруђа алата и појасне опреме, па и копче и пређице, датоване у рановизантијски период, део археолошке збирке крушевачког музеја. Ентузијазам за археологију у Крушевцу је био толики да је чак путем донације 1999. године, читав вишеслојни локалитет Бедем, у селу Маскаре, са значајним рановизантијским слоје дошао у власништво Народног музеја Крушевац. На локалитету Бедем 2001. године започета и археолошка истраживања. Стицајем околности поред ископавања на локалитету Бедем (Бугар 2014,197-214), археолошка ископавања проведена су на пет рановизантијских локалитета у окружју Крушевца. Реч је о локалитетима: Градиште на брду Гобеља, код Бруса (Богосављевић-Петровић, Рашковић 2001, 99-121), Укоса у селу Град Сталаћ, на Јужној Морави (Рашковић 2016, 285-303) локалитету Градац у селу Горње Левиће, под Копаоником и локалитету Небеске Столице на Копаонику (Тошић, Рашковић 2007, 27-45). Реч је углавном о сондажним ископавањима, док је у случају Небеских столица реч о систематским вишегодишњим истраживањима на рановизантијском црквеном комплексу датованом од IV до VII века.
ЕКСТРЕМНЕ ПАДАВИНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ(АНАЛИЗА 2010. И 2011. ГОДИНЕ)
HERALD
Једна од посљедица глобалних и регионалних климатских промјена су и промјене интензитета и фреквенција падавина у појединим областима или локално. У раду су приказане мјесечне количине падавина током 2010. и 2011. са одступањима у милиметрима и процентуално као и према припадајућем перцентилу, на основу чега се и утврђује категорија кишности/сушности а који је у вези с вјероватноћом тј. повратним периодом. На бази анализа количине падавина утврђено је да је 2010. година била екстремно кишна у посљедњих 60 година а да је 2011. година била најсушнија у инструменталном периоду. Добијени резултати указују на неопходност укључивања података о ризицима екстремних климатских појава, у овом случају падавина, код израде планских и стратешких докумената Републике Српске. Сем тога, честе смјене екстремно кишних и сушних година и њихов утицај на појаву поплава и суша утичу и на комплексност код техничких и технолошких рјешења за изградњу система за наводњавање али и одводњавање вода. Другим риј...
Рат око породице - 30 година касније у Србији
1983. године Бриџит и Питер Бергер су објавили књигу „Рат око породице: заузимање компромиса/заједничких тачака” која се бави једним сегментом „културних ратова” у Америци. Бергерови су истраживали актере, структуру и динамику конфликата око „породичних вредности”, па су тако тематизовани: брак, родне улоге, абортус, васпитавање, дечија права, итд. „Рат око породице” почиње да се води и у Србији, на сличан начин као и у Сједињеним Америчким Државама, али и уз бројне специфичности везане за битно другачији историјски, културни и друштвено-политички контекст. Овај рад представља покушај мапирања сукобљених страна у симболичком простору савремене Србије, уз посебан нагласак на спорним питањима везаним за легално признавање партнерстава и происходећих породичних аранжмана особа које су припадници „сексуалних мањина”.
2008
Предмет на истражување во трудот е функционирањето на Економско-социјалниот совет во Република Македонија во периодот 1997-2007 година. Поимот Економско социјален совет се однесува на институционална форма која претставува трипартитно советодавно тело кое го сочинуваат претставници на владата, синдикатот и здружението на работодавци (со учество на експерти), преку кое се одвива социјалниот дијалог и значаен дел од преговарачката функција на социјалните партнери за прашања од економско-социјалната сфера со цел да се обезбеди социјален мир и социјална хармонија, како услов за политичка стабилност на државата. Во истражувањето анализирани се условите, односно претпоставките од аспект на внатрешни и надворешни влијанија врз ефективното функционирање на Советот. како позначајни надворешни претпоставки што се анализирани се: постојната правна рамка во државата,репрезентативноста на социјалните партнери,организационо-техничките услови, капацитетот на преговарање на партнерите, учеството на...
Во oвој труд се презентирани резултати од рекогносцирањето на поголем број предисториски локалитети во Пелагонија, а кое беше изведено во рамки на проектот „Тумби во раниот неолит во Пелагонија“ спроведен во периодот од мај до јули 2015 година. Во трудот се презентирани само дел од вкупно 94 рекогносцирани локалитети, меѓу кои 53 се сосем нови. Некои од овие локалитети се опсежно обработени во трудот, при што се приложени нивната локација, површината што ја зафаќаат, како и моменталната висина. Притоа, се презентирани информации за неколку клучни новооткриени археолошки локалитети од типот „тумби“, карактеристични за пелагонискиот регион, а кои еманираат нова светлина врз неолитот на овој регион. Според добиените податоци може да се заклучи дека повеќето тумби се распоредени околу неколку локални населбински центри кои се истакнуваат преку своите исклучително големи димензии. Преку најновите мерења и ГИС мапирање на тумбите во централниот дел на Пелагонија се добија мошне прецизни резултати за организацијата на овие населби и нивниот сооднос во повеќе фази на неолитот и подоцнежните предисториски периоди.
ГЕОПРОСТОРНА И ВРЕМЕНСКА ДИСТРИБУЦИЈА ШУМСКИХ ПОЖАРА КАО ПРИРОДНИХ КАТАСТРОФА
Шумски пожари представљају једну од најзначајнијих опасности савремене цивилизације чије проучавање захтева сложен, свеобухватан и мултидисциплинаран приступ. Последице шумских пожара често су разорне по живот, здравље и имовину људи, али и по безбедност државе и читаве међуародне заједнице. У том смислу, ради ефикасније заштите и спречавања озбиљног поремећаја функци-онисања друштва, односно великих људских, материјалних и еколошких губитака који превазилазе способност погођеног друштва да се избори са ситуацијом, односно стањем природне катастрофе, потребно је свеобухватно истражити наведени природни феномен. У овом чланку тумаче се и објашњавају форма, последице, временски и геопросторни распоред испољавања шумских пожара. Користећи међународну базу података о природним катастрофама Центра за истраживање епидемиологије катастрофа (CRED) са седиштем у Бриселу, уз подршку програма за статистичку анализу (SPSS) и метода тематске картографије, покушали смо да укажемо на број, трендове, последице, временску и геопросторну дистрибуцију шумских пожара у пер-иоду од 1900. до 2013. године, као и на потребу адекватног одговора друштва на ту врсту природне катастрофе. Кључне речи: безбедност, ванредне ситуације, природне катастрофе, шумски пожари, статистичка анализа. Цветковић, В., Гачић, Ј., & Јаковљевић, В. (2016). Геопросторна и временска дистрибуција шумских пожара као природних катастрофа. Војно дело, 2/2016, 108-127.
Апстракт Предмет рада јесу ставови студената државних универзитета у Србији о реформи високошколског образовања, започетој Законом о високом образовању из 2005. године. Анализиране су перцепције оптерећења студената обавезама у новом режиму студирања и материјалних могућности за опстанак у образовном систему. Наведене перцепције су доведене у везу са приступом социјалне биогра-фије, који објашњава интеракцију друштвених или структурних (институције, ресурси, норме) и индивидуалних (ресурси, оријентације, делање) чинилаца у процесу креирања образовних биографија младих у Србији. Циљ рада је анализа перцепција реформи студијских програма и режима студирања од стране студената државних универзитета и процена у којој мери различити аспекти те реформе представљају подстицај а у којој мери ограничење за процес креирања социјалних биографији у сфери образовања. Кључне речи: Србија, млади, образовне биографије, реформа високошколског образовања a Текст је настао као резултат рада на пројекту " Изазови нове друштвене ин-теграције у Србији: концепти и актери " , бр. 179035, који финансира Министар-ство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.