Bosnia Research Papers - Academia.edu (original) (raw)

PREDGOVOR NIKOLAJA LEVAŠOVA ,13 januara 2011 godine :
" Ova knjiga je postala Hima heroja iz proslosti, čija imena su osudjena na
zaborav, kao Isidora, ili sećanja iskrivljena o Radomiru i Magdaleni. Svetlana je
uspela da vrati dobro njihovim imenima, govoreći ljudima o njihovim delima i
podvizima. A kao pravim herojima,ona nije imala vremena da im vrati ugled. Njena
nova knjiga neće biti napisana,ali poslužila je kao svetlost,koja je tako neophodna
danas za ljude, kako ne bi izgubili ljudski oblik. To pokazuje primer borbe ovih
ljudi koji su poginuli, ne radi svoje lične koristi, već za istinu. I da se donese
barem malo svetlosti u budućnost za druge. Svetlanin zivot, mogu nazvati
herojskim i ima pravo da stane uz one o kojima je pisala u svojoj knjizi. Ona sama
nikada nije mislila, da radi nesto herojski, ona je samo radila po savesti i od srca.
Nakon svakog napisanog poglavlja, u knjizi, oni su je nemilosrdno napadali.
Naravno tu je bila moja zaštita,ali čak ako i muškarac nosi neprobojni prsluk,
metak ga pogodi u lice, odbacuje metar, ostavljajući modrice po celom telu. Ako
na telesni oklop , meci padaju neprestano, iz dana u dan, iz godine u godinu, ne
treba objašnjavati posebno, i kada uzmete u obzir da su "meci" svi različitog
kalibra, i da neprijatelji čekaju u svakom trenutku. Nanošenje udara, na
nezaštićeno mesto, koje se pojavljuje svaki put, čim postoji i bilo kakva emocija,
otvarajuci zaštitu......Svaki put kada su napadači vršili udare, Svetlana je
pretrpela udare da nije mogla da se pomeri......Samo da ne bi na vreme mogla da
prenese istinu o dogadjajima iz tih vekova. Bio je to jak udarac u proleće, ali
tada sam bio u stanju da spasim Svetlanu od neprijatelja, jer su joj mogli jako
povrediti pamćenje i um. Skoro dva meseca,njenog života, su bili izbrisani, da
nisam bio u stanju da zaustavim ovaj proces, njena memorija bi bila izbrisana u
potpunosti..... Tada sam bio u stanju , ne samo da prekinem brisanje njene
memorije , već I da povratim skoro sve izbrisano. I tu nije stala Svetlana, čim
je bila sposobna za rad, ponovo je sela za kompjuter i počela da piše nova
poglavlja, stalni stres, i silni udari u njene oči, ona je bila skoro slepa.............. Čim
je bila u stanju da sedne za kompjuter i osetila se oporavljenom, dolazile su
njene vizije. Ona je pisala.....pisala....Tako su dolazila na svet poslednja poglavlja,
bila je toliko uplašena da nema vremena da završi poslednja dva poglavlja u svojoj
knjizi. Posle dogadjaja od ovog leta i drugih naših akcija koje su imale za cilj da
spreče tamne da zalupe vrata ubijenim i ostatku sveta., počeli su da nas
neprestano TUKU.........Poslednji put smo imali ozbiljan rad koji smo priveli na
sam kraj, krajem oktobra 2010 god, kada je Svetlana skupila svu snagu da izdrzi
do kraja. Uspeli smo da unistimo opasan sistem, koji su pripremili paraziti-tamni.
Nakon toga, RITAM ZLA,GOTOVO JE BIO BEZ ZAUSTAVLJANJA.....Narocito
noću, bili smo u stanju da se opustimo tek pred zoru, nismo ni ona ni ja imali sna,

- 3 -

ni predaha...........Jer zlo oslabi na svetlosti....I tako se ponavljalo svaki
dan,posebno prošle godine, bilo je veoma tesko.... Ponekada sam video suze u
Svetlaninim očima...".