Slovenia Research Papers - Academia.edu (original) (raw)

To je moralo da se dogodi-i dogodilo se! Jako sam srećan što se ostvarilo za moga života: prva u istoriji muzike tamburaška opera, Ambrož i Katarina, iz pera kompozitora Gregora Zagorca! Tokom čitave istorije tamburaške muzike to je... more

To je moralo da se dogodi-i dogodilo se! Jako sam srećan što se ostvarilo za moga života: prva u istoriji muzike tamburaška opera, Ambrož i Katarina, iz pera kompozitora Gregora Zagorca! Tokom čitave istorije tamburaške muzike to je "visilo u vazduhu". Mnogi tamburaški ansambli koji su početkom XX veka bili popularni i gostovali u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa i u Americi, izvodili su operske uvertire, arije, popularne "numere" (npr. Svadbeni marš iz Vagnerovog Loengrina, Barkarola iz Ofenbahovih Hofmanovih priča i dr). Još je Ivan Zajc postavio tambure na koncertni podijum 1897. u svojoj kompoziciji Končertino za klavir i orkestar, pri čemu je svojeručno na partituri napisao da se podrazumeva tamburaški orkestar. Emil Adamič (1877-1936) je tamburama posvetio pravo simfonijsko delo Serenada in modo classico 1926. Operski aranžmani postojano su bili na repertoaru i "malih sastava" (koji su nastupali u restoranima i kafanama, na svadbama i drugim svečanostima), i "orkestara" (sa dirigentima, koji su okupljali tamburaše-amatere). Tambure su bile tesno vezane i uz "komade sa pevanjem". Do današnjeg dana na repertoaru tamburaških sastava su pesme i arije iz tih komada. Od komada sa pevanjem do narodne opere samo je jedan korak-i učinili su ga pioniri srpske, hrvatske i slovenačke opere-Stanislav Binički, Isidor Bajić, Vatroslav Lisiniski, Miroslav Vilhar i Benjamin Ipavec. Od komada s pevanjem do tamburaške opere korak je, nakon više od sto godina, sada napravio Gregor Zagorc. U socijalističkoj Jugoslaviji planska privreda i kultura (Mark Fori /Forry/ bi rekao da je to nacionalizovana kultura) ostvarena je standardizacija tamburaških instrumenata i orkestara, štimova, partitura. Tu standardizaciju omogućili su stručni skupovi u Novom Sadu, Osijeku, Zagrebu i Slavonskom Brodu. Omogućen je rad i profesionalnih orkestara, vezanih za radio-stanice, od kojih su najznačajniji orkestri Radio-Novog Sada i Radio-Zagreba. Ovi profesionalni orkestri bili su uzor i impuls za rad mnogih amaterskih sastava, pri kulturno-umetničkim društvima, crkvama, esnafskim, nacionalnim organizacijama, školama i univerzitetima. Forsirani "proleterski internacionalizam", "bratstvo i jedinstvo", inspirisali su kompozitore svih naroda i "narodnosti" socijalističke Jugoslavije da se posvete tamburama, pa je stvoren solidan repertoar. Na tamburašku operu se, međutim, moralo čekati mnogo godina. Tamburaš je "društveno biće". Tambura (izuzev samice) se svira u ansamblima. Vrlo su bitni entuzijazam, kolektizam, požrtvovanje, prijateljstvo, gotovo porodični duh.