Век од смрти Косте Стојановића (original) (raw)

Српско филозофско друштво наставља да крајем сваке године обележава годишњице истакнутих филозофа, домаћих и иностраних. Ове године, услед отежаних околности због вируса корона, предавања су ограничена на петнаест минута. Осветљени су, тако, рад и доприноси Руђера Бошковића.

Посебну пажњу заслужује чињеница да је први пут приказан рад домаћих истраживача који имају заиста пионирски карактер. Међу њима су, у првом реду, Коста Стојановић (1867–1921) и Светомир Ристић (1886–1971).

Стојановић је био математичар – први је, и пре Михаила Петровића, развијао математичку феноменологију – физичар, историчар науке, економиста, државник, професор Универзитета у Београду. Умро је изненада, 1921. године. Многи доводе његову смрт у везу с извештајем који је припремио о злоупотребама кредита подизаних за време ратова, кад је намеравао да открије и починиоце тих злоупотреба. Одмах је посумњано да је отрован и та верзија његове смрти сачувана је и у породичном предању.

Стојановић је посебно значајан као истраживач дела Руђера Бошковића. Објавио је спис „Атомистика Руђера Бошковића” у Нишу 1891. године и спис „Радови Руђера Јосифа Бошковића на пољу песничком, филозофском и егзактним наукама”. Значај ових списа је и у томе што се у њима не само тумачи дело Бошковића, него се први пут дају и преводи важнијих страница из Бошковићевих дела са латинског на српски језик.

Други истраживач и тумач Бошковићевих дела је Светомир Ристић, професор Универзитета у Београду, који је 1912. године у Београду написао значајан спис „Основи динамичке атомистике”, којим су отворени спорови о схватању атома код Бошковића. Писац ових редова имао је прилику да слуша Ристићеве острашћене полемике на јавном предавању 1963. године.

Размишљајући о изузетном значају Косте Стојановића, писац ових редова је слободан да предлози да се у Палмотићевој улици у Београду, код саме куће у којој је живео овај стваралац, подигне биста, јер је и у моралном погледу био горостасна појава.

Др Радомир Ђорђевић,
професор Универзитета у Београду, у пензији