37. сусрет Копаоничке школе природног права - Завод за интелектуалну својину Републике Србије (original) (raw)

На Копаонику је између 13. и 17. децембра 2024. године одржан 37. сусрет Копаоничке школе природног права – „Слободан Перовић”. Овогодишњем скупу присуствовало је више стотина учесника из Србије, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Републике Српске и Федерације БиХ, као и гости из Италије и Немачке.

Главна тема овогодишњег сусрета била је право на правду – изазови савременог доба. Поред ове теме, доста пажње поново је привукло питање вештачке интелигенције и могућности њеног коришћења у праву. Посебно интересовање је изазвала најава могућности да вештачка интелигенција даљим развојем преузме улогу судије да би на основу утврђеног чињеничног стања и консултовања расположиве судске праксе могла чак да самостално доноси пресуде. Слично томе, анализирана је могућност да вештачка интелигенција учествује у састављању уговора из различитих области, што би према мишљењу појединих учесника коначно довело до могућности да сваку странку заступа вештачка интелигенција, односно да две или више вештачких интелигенција међусобно „преговарају“ о садржини уговора. Међутим, у оквиру панел дискусије „Значај и улога нових технологија у унапређењу стручности правосуђа“ указано је и на опасности до којих би довела некритичка примена вештачке интелигенције у праву, а посебно на проблем обезбеђивања њене непристрасности.

Поред горенаведене одржане су још две панел дискусије: „Како учинити правосуђе атрактивнијом професијом“ и „Утицај Уставног суда на управно-правну заштиту у Републици Србији“. Такође, у оквиру 37. сусрета Копаоничке школе природног права по други пут је одржан округли сто Јавнобележничке коморе Србије.

Стручњаци Завода за интелектуалну својину, који су присуствовали овом скупу, у оквиру IV катедрe – Право на интелектуалну творевину – презентовали су стручни рад под називом „Рационализаторски предлози и њихова правна заштита“, који припада области патентног права. Рад је изазвао велико интересовање учесника и покренуо је дискусију о проблемима у области заштите проналазака и других иновација које не представљају патентибилне проналаске. Од остала три рада на овој секцији, један је припадао области ауторског права, док су се преостала два односила на ознаке географског порекла.