Ljubinko Radenkovic | Institute for Balkan Studies SASA (original) (raw)

Books by Ljubinko Radenkovic

Papers by Ljubinko Radenkovic

Живот и стваралаштво жена чланова САНУ III, 2023

Зборник Матице српске за славистику, 2021

В статье, на материале этнографических и лексических источников, исследуется общее и региональное... more В статье, на материале этнографических и лексических источников, исследуется общее и региональное в наименовании мифологических персонажей для устрашения детей у славянских народов и, связанных с этим, предикатов. Обращается внимание и на разыгрывание ситуации устрашения, где взрослые наряжаются и принимают на себя роль мифологических персонажей. Кроме функции успокаивания, устрашения детей представляют собой один из механизмов культуры, посредством которого в обществе, у детей в раннем возрасте, устанавливались, как семантика пространства и времени, так и образцы желаемого социального поведения, а также и отношение ко всему чужому и потенциально опасному из окружающего мира. Ключевые слова: страх, дети, мифологические персонажи, лексикология, народная культура славян. The traditional raising of children among the Slavic peoples actively utilized frightening-among other things using mythological characters. These characters, unlike mythological beings, have minimal features. Most commonly their appearance is undefined and is not indicative of where they live and when they are active. The image is created that they are always near the child and always prepared to punish it if it is disobedient. According to this study, the language and folklore of the Slavic people contains no less than 200 such characters. In this function, on one hand, they overlap with certain animals (most commonly the bear, wolf and bugs) and foreigners (Gypries, Turks, Tatars), and on the other with mythological beings (rusalka, vodyanoy, house spirit, devil). In addition to its function of pacifying children, frightening represents one of the cultural mechanisms that at an early age impose on children the semantics of space and time, as well as desirable forms of social conduct.

The topic of the paper is the interpretation of the motivation for the personal names of certain ... more The topic of the paper is the interpretation of the motivation for the personal names of certain mythological beings in curses and phrases of Slavic peoples. Curses, as well as certain phraseologisms, can preserve the names long-forgotten in the mythical and religious systems. However, due to their lapidarity and lack of ritual context, these names create the opportunity for different interpretations. The paper analyzes the meanings of names, with a mythological connotation:

Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasledja na Kosovu i Metohiji, 2023

Етно-антрополошки зборник V, 1999

Tpojrrqe nru [yxowr", KaAa cy Hajqeurhe n n:rnofene KpaJr,urrKe r]ecMe. Pacnpocipau,c-Iloc'r Kpar... more Tpojrrqe nru [yxowr", KaAa cy Hajqeurhe n n:rnofene KpaJr,urrKe r]ecMe. Pacnpocipau,c-Iloc'r Kparr;r{qrux o6pega ua xoje je Byx yKa3ao (y Cp6nju og Koly6ape qo Tnr,roxa, y Cpcuy, Eavxoj, EaHary, C.nanouujn) xacunje je goriyn eHo ca3HarLer.{ 71a .je jy>xua .paurr,1n onor o6peqa Bpamcro rlouopanme. cenepua rparrrrrla o5yxnara n cp6c n IIIorqc y Erporr,n (flnopurh,62-64) r Cp6e y Malapcxoj (Tep:rrn,384). Ha xpajmcrr rrcroKy Cp6r4e, y rpc/leJIy Crapc urarurne (fopii,e Br.rcoxo), xparr.rrle Hrrcv rocBeAo.rcne(3:rarxonutr, lllSa). 36or o6asesnor npnneBa",r,eJr,o" Klla,rbrrrle y lopjauy y C;ralour.ijn no3lrarc cy loA Htl3I'IIroM '7,e.a,e (Lo7.ica, 1E0.), a ciTrIrIHc o6pcTiHu "oo"pi". *fu" .y rla I{n;irtgan rcBurle rrcc-Y9 c_nq.rncBou ",rirgo" y ceBcpo3axagnoj Xprarcxoj na:rrnaHe cy rutltrprrrle (Lovrcnievii, 711-716). l{ocRegci.tcno je i1a cy y Cp6nju }r oKonxr{r.T Jlecxonrli (paJr,rrlrKe rreclrc, :6or o6ane:sor nprrrreBa "raqo" Ha3rrBairc mdoenutry (Bacu;r,ennh. xrr). l]a o6peg uox<e go6n-Til HOrlrB ilO npltneBy necr,,re xoja ce toNt ill)ilJ,iltKoNf itcoa noxnjy.iL. lr Hlr3ilB or1|1411s p636. ,tj "+,y-tt'. xojy nprrpehyjy acBojKc rroc.re orxora 3ir KHrny) Maxc1toHrr.iu. a xojrrl. ,o.ra.

Слово и человек: к 100-летию со дня рождения академика Никиты Ильича Толстого, 2023

Савремена српска фолклористика 10, 2022

Књижевна историја 176, 2022

Апстракт: Рад се бави темом убијања стараца коју је, на основу записа неких античких аутора, у св... more Апстракт: Рад се бави темом убијања стараца коју је, на основу записа неких античких аутора, у свом раду разматрао Веселин Чајкановић. Анализира се значење и мотивација назива којима се, у словенским народним предањима, означава обичај убијања стараца, за који се верује да је некад постојао. На основу више десетина таквих предања, записаних од половине XIX века па до наших дана, установљава се да такви називи постоје код Срба, Црногораца, Македонаца, Белоруса, Украјинаца и Руса. Њихова значења мотивисана су двама главним поступцима у промени социјалног статуса старијих мушкараца (очева) у одређеном узрасту, који су у предању приказани као убијање. Један поступак је ударање, најчешће тупим дрвеним предметом, одакле потичу називи: код Срба-лапот, бупе-лупе, пустенковање; Македонаца-колење; Украјинаца-лопањина; Белоруса-лоповштина; а други-вучење, одвожење (на санкама) код Белоруса, Руса и Украјинаца-сажать на лубок/на лубку вывозыть/на лубке отвозить/спускать стариков на санках. Руски регионални назив црвена смрт нема паралела у другим словенским језицима и вероватно је преузет из предања северних народа.

Промишљања традиције. Зборник, 2014

На простору где је привредни живот словенских народа нераскидиво везан за шуму (лов, испаша стоке... more На простору где је привредни живот словенских народа нераскидиво везан за шуму (лов, испаша стоке, сабирање шумских плодова, сеча дрвећа), пре свега на Руском северу, до данашњег дана постоје веровања и предања о митолошком бићу-господару целокупног животињског и биљног света у шуми. Према правилу, свака шума има једног таквог господара, који се најчешће појављује у антропоморфном виду. Он може казнити човека који се не придржава правила понашања у шуми, тако што га наведе да залута и да никад не нађе излаз из шуме, а пастиру одведе стоку. С њим човек може успостављати и "добросуседске" односе, а под одређеним условима он постаје и човеков помоћник. У раду ће бити речи о његовим називима, изгледу и главним мотивима демонолошких предања, у којима се он јавља као лик. Отклоњена је и заблуда да је такво или слично биће познато балканским Словенима. На примеру шумског духа (лешиј, лесовик) могу се уочити значајне разлике које постоје у формирању "ниже" митологије код словенских народа.

Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Књ. 1. Језик и нарoдна традиција, 2010

Код Срба на Косову и Метохији забележена су многа веровања и предања о митолошким бићима, што зај... more Код Срба на Косову и Метохији забележена су многа веровања и предања о митолошким бићима, што заједно са њиховим називима представља важан извор за изучавање српске, али и шире-словенске митологије. Узевши у обзир да су Срби из ове покрајине живели много векова у контакту с Албанцима, да су дуго имали Турке за господаре као и да су трговачким везама били у сталном додиру са романском културом на Јадрану и грчком у Солуну и Цариграду, очекује се да су тим везама примили и одређене утицаје у сфери митологије. Осим тога, значајним исељавањем српског стариначког становништва са овог простора, у време владавине Турака и продора Албанаца из северне Албаније, те делимичним насељавањем "динарских" Срба са запада, настале су трајне промене у етничком саставу становништва ове покрајине до почетка XX века. Окупацијом Косова и Метохије 1999. године и протеривањем српског живља из ове покрајине, у потпуности је промењена етничка слика на овом простору. Овде ће бити речи о до сада посведоченим називима митолошких бића код Срба на Косову и Метохији, а на основу језичке и фолклорне грађе из прве половине XX века.

Глас CDXXXII САНУ. Одељење језика и књижевности, књ. 32, Београд 2022, 11-41, 2022

Glas CDXXXII de l'Académie serbe des sciences et des arts Classe de langue et de litterature, № 3... more Glas CDXXXII de l'Académie serbe des sciences et des arts Classe de langue et de litterature, № 32-2022 ЉУБИНКО РАДЕНКОВИЋ СИМБОЛИКА СВЕЋЕ У НАРОДНОЈ КУЛТУРИ СРБА У ОПШТЕСЛОВЕНСКОМ КОНТЕКСТУ А п с т р а к т.-У раду се анализира симболички статус свеће у народној култури Срба у поређењу с неким другим словенским народима. Полази се од тога да је свећа ритуални предмет, чија се симболика заснива на материјалу из кога је израђенавоску, који је нужно повезује са статусом пчеле и меда у народној култури; на својству да греје и светли; на облику-глатко и вертикално постављено; на времену настанка или освећења (на годишњим празницима); на вези са Црквом. Главни елементи симболизма свеће јесу светлост и ватра коју она може емитовати све док гори, што је постала основа метафоре да се свећом може именовати и људски живот. Прегледом употребе свеће у кругу обичаја везаних за важне догађаје у људском животу (рођење, свадба, смрт), у календарској обредности (годишњи празници), у социјално-нормативним, привредним, медицинским, може се приметити да је најшира употреба свеће у посмртним обредима и обичајима, као и у оним који су повезани с култом предака. Тај круг употребе свеће заснива се на представи о оном свету, као простору где влада мрак и хладноћа и да се покојницима може преко упаљене свеће "послати" светлост и топлота. С друге стране, свећа има и медијаторску улогу, јер покојници, како се веровало, кад се упали свећа у одређени дан, виде своје потомке. Осим посмртних обичаја, код Срба свећа има важно место у породичном празникукрсна слава и Божићу. Код Источних Словена посебан значај се придаје свећама које су паљене на празник Сретење (15. II) и на Велики четвртак (пред Ускрс). Код јужнословенских хришћана католичке вероисповести, празник Сретење назива се Svijećnica/Sveča, код Чеха и Словака-Hromnicе (02. II), и ту се развила пракса опхода цркава са запаљеним свећама, као и неки обреди са донетим свећама у кућама. У појединим словенским крајевима прављене су велике колективне свеће од прикупљеног воска или пак купљеног од добровољних прилога у новцу. Сматра се да такве свеће штите атар села од олује и града.

Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора, 2021

Издају Српска академија наука и уметности Кнеза Михаила 35, Београд и Институт за српски језик СА... more Издају Српска академија наука и уметности Кнеза Михаила 35, Београд и Институт за српски језик САНУ Кнеза Михаила 36, Београд и Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Филипа Вишњића бб., Косовска Митровица Технички уредник Никола Стевановић Дизајн Лепосава Кнежевић Коректура Ратка Павловић Мотив на корицама "Сав збор градски", минијатура с почетка рукописа извода из Закона Новог Брда и Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића, састављеног 1442. године, у препису из XVI в., Архив САНУ, бр. 464.

Зборник Матице српске за славистику 100, 2021

Етно-културолошки зборник IV, 1998

Studia semiotyczne XII, 1982

Diachronie – Ethnos – Tradition: Studien zur slawischen Sprachgeschichte. Festgabe für Anna Kretschmer, 2020