Tatjana Subotin-Golubovic | University of Belgrade (original) (raw)
Papers by Tatjana Subotin-Golubovic
Свети Сава и Доментијан, 2024
Култ сиријских мученика Сергија и Вакха почео је да се шири у Византији у време цара Јустинијана ... more Култ сиријских мученика Сергија и Вакха почео је да се шири у Византији у време цара Јустинијана I, те је врло брзо стигао и у наше крајеве. У канону четвртога гласа који улази у састав Службе преносу моштију Светога Саве помиње се да се њихове мошти чувају у Милешеви. То је био подстицај да се прегледају српскословенски преписи Службе Сергију и Вакху не би ли се пронашао неки траг о томе у химнографском материјалу. У истраженим рукописима није пронађена потврда да је у службе унет неки посебан састав који би био посвећен обележавању присуства моштију ове двојице светих ратника у српској средини. Прегледано је осам различитих преписа Службе те је установљено да се они, у складу са типицима којима су блиски, могу сврстати у три групе. Тако, постоје службе студитској традицији (НБС 647, САНУ 361, Зограф 53, НБКМ 518), службе евергетидског типа (НБС 5 и Ундољски 75) и службе усклађене са јерусалимским типиком (НБС 646, Пећ 49). Химнографски материјал је разноврстан, што доказује да је култ подстакао већи број аутора да пише саставе који су улазили у различите варијанте Службе.
Црквене студије, 2023
Рукопис који се данас чува у библиотеци Реформаторског колегијума у Дебрецину у Мађарској пре Прв... more Рукопис који се данас чува у библиотеци Реформаторског колегијума у Дебрецину у Мађарској пре Првог светског рата је припадао збирци Народне библиотеке у Београду, имао је сигнатуру 391, а кратко га је описао Љубомир Стојановић (1903). Рукопис је нестао приликом евакуације највреднијег дела рукописног фонда 1915. године. Не зна се како је доспео у посед поменуте установе. Овај рукопис је празнични минеј који садржи свега двадесет служби, углавном Христо-богородичним празницима и неколицини најпоштованијих светаца православне цркве. У минеј су уметнуте и четири службе из Цветног триода. У раду је анализиран састав појединих служби из минејског дела рукописа, утврђен је њихов састав и литургијске одлике. На основу анализе структурних одлика појединачних служби, као и палеографских одлика рукописа у целини, мислимо да има доста основа да се писање овог минеја смести у другу четвртину XIV столећа.
Aрхеографски прилози , 2022
Није тачно познато када је основан манастир Свете Тројице Русинице у селу Мушутишту недалеко од П... more Није тачно познато када је основан манастир Свете Тројице Русинице у селу Мушутишту недалеко од Призрена, а свакако се зна да је постојао пре 1465. године, када се по први пут спомиње у манастирском поменику. Први подаци о преписивачкој активности у овом манастиру потичу из времена по обнови Пећке патријаршије; јеромонах Пахомије преписао је овде неколико рукописа током последње четвртине XVI века. Рукописи који су некад припадали овом манастиру били су пренети у београдску Народну библиотеку, где су страдали приликом немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године. У раду су прикупљени подаци о оним рукописима за које се поуздано могло утврдити да су се некад налазили у Русиници, без обзира на то да ли су писани у самом манастиру или су били донети са стране.
Седам година од упокојења светог краља Милутина , 2022
Манастир Свети Прохор Пчињски, 2015
Богдановић, Историја, 137. 2 Једини изузетак представљају бројни текстови и њихови преписи који п... more Богдановић, Историја, 137. 2 Једини изузетак представљају бројни текстови и њихови преписи који прате култ Светог Ивана Рилског. Упор.: Шпадиjер, Јужнословенски пустињаци, 108-109 (са старијом литературом).
Дечани у светлу археографских истраживања, 2012
Рукопис Дечани 32 је служабни минеј који садржи службе за месеце јул и август. Преписао га је ток... more Рукопис Дечани 32 је служабни минеј који садржи службе за месеце јул и август. Преписао га је током прве четвртине XIV века, највероватније у Прилепу, писар Оливер. У раду се анализира састав календара овог минеја, као и структура и састав појединих служби. На основу добијених резултата може се без икакве сумње закључити да и овај минеј одражава богослужење према Евергетидском типику, чиме се проширују и продубљују наша сазнања о начину вршења
богослужења у Србији током XIII и у првим деценијама XIV века. У састав појединих служби улазе оригинална дела словенске химнографије настала почетком X века на словенском југу.
Рукопис бр. 608 хиландарске збирке, служабни минеј за децембар, преписан је крајем XIII века. Ран... more Рукопис бр. 608 хиландарске збирке, служабни минеј за децембар, преписан је крајем XIII века. Ранија истраживања су утврдила да се у овом минеју налазе и литургијска упутства преузета из Евергетидског типика. Тиме је потврђено да је и синаксар овог типика био преведен на српскословенски језик, те да је свакако регулисао богослужење у Српској цркви у време настанка поменутог хиландарског минеја, а свакако и раније, током XIII века. Поред елемената евергетидског богослужења, које се огледа у присуству карактеристичних служби (панахиде и павечернице) између вечерње и јутрења, у овом рукопису се појављују и одређене новине које указују на постепено продирање Јерусалимског типика у литургијску праксу. У том смислу посебно је интересантна служба 9. децембра (Зачеће свете Ане), у којој се преплићу елементи евергетидског и јерусалимског компоновања једне службе.Manuscript № 608 from the collection of the Hilandar monastery, the Service Menaion for December, dates from the late 13th century....
![Research paper thumbnail of Синтагма : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. мај 2014. године]](https://attachments.academia-assets.com/92926372/thumbnails/1.jpg)
](Синтагма / Матија Властар; са српскословенског језика превела Татјана Суботин-Голубовић ; уредник... more Синтагма / Матија Властар; са српскословенског језика превела Татјана Суботин-Голубовић ; уредник Коста Чавошки. – Београд : САНУ, 2013. Говорили: академик Мирјана Живојиновић, дописни члан Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Татјана Суботин-Голубовић. У Београду, уторак 27. мај 2014. у 13 часова
CHURCH STUDIES, Jan 31, 2020
Апстракт. Служба Преполовљењу празника представља саставни део Цветног триода и поје се у среду ч... more Апстракт. Служба Преполовљењу празника представља саставни део Цветног триода и поје се у среду четврте недеље после Ускрса. До сада је проучен само један њен српски препис, сачуван у рукопису Архива САНУ 361 из средине XIII века. У овом ће раду бити представљен старији препис, вероватно из друге или треће деценије тога столећа, сачуван у српском триоду РНБ, F. п I 68 који се данас чува у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. Овај старији препис Службе има већи репертоар химнографских састава од Службе у Академијином рукопису, а постоје и значајне разлике у погледу распореда појединих текстова у оквиру Службе. Посебна пажња биће посвећена управо међусобном односу ова два најстарија преписа Службе Преполовљењу.
Muzikologija, 2020
MS Hilandar 307, a triodion sticherarion from the late 12th century, is one of the oldest Slavoni... more MS Hilandar 307, a triodion sticherarion from the late 12th century, is one of the oldest Slavonic manuscripts kept at Hilandar. The manuscript has not survived in its entirety - it is missing the first part which contained stichera of the Lenten cycle; the extant part contains the pentecostarion cycle of stichera. It was written in the Russian recension. The manuscript has probably been kept at the monastery ever since its establishment and could have been even procured by St. Sava at the time of the formation of the monastery library. Its presence at the Serbian monastery confirms that there were no linguistic or practical liturgical obstacles to its use in religious services. Since the Serbian manuscript heritage does not include surviving sticheraria as a type of liturgical book, its content is highly interesting. This paper explores the interrelationship between the sticherarion and corresponding services in the oldest Serbian triodion, copied in the first half of the 13th cent...
Fontes Slaviae Orthodoxae, 2020
The paraklesis is a short service addressed to a saint composed of texts taken from the menaion d... more The paraklesis is a short service addressed to a saint composed of texts taken from the menaion dedicated to the same saint. Parakleses attest to the popularity of the saint they are dedicated to and usually originate from the area associated with his/her life or the location of their relics. Services of this type usually comprise parts of existing services. Several parakleses to St. Sava, comprising parts of different canons from the services by Teodosije the Hilandarian, have survived in the Serbian manuscript tradition of the first half of the 15th century. The paraklesis composed on the occasion of the translation of relics of St. Luke the Evangelist to Smederevo in 1453 is an original work of Serbian literature. Two manuscripts that include only parakleses to various saints have survived from this period and both are kept at the Museum of the Orthodox Church in Belgrade (МСПЦ Грујић З- I -З, МСПЦ 34).
Zbornik radova Vizantoloskog instituta, 2008
The cult of the holy recluse Paraskeve (Petka) of Epibatai (October 14th) was translated to medie... more The cult of the holy recluse Paraskeve (Petka) of Epibatai (October 14th) was translated to medieval Serbia by the middle of the XIII century at the latest, as attested by the oldest Serbian transcription of her service (Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts no. 361). However, there are two other martyrs of the same name - Paraskeve of Rome (July 26th) of Paraskeve of Ikonium (October 28th). The three holy women of the same name undeniably caused a confusion which has also been reflected in a number of Serbian manuscripts. This text deals with two Serbian copies of the service from manuscript no. 516 from the National Library of Sofia (end of XIII - beginning of XIV century; November 8th) and manuscript no. 34 from the collection of the monastery of Decani (end of XIV - beginning of XV century). Both services, regardless of the dates to which they are assigned, are dedicated to Paraskeve the martyr. A careful comparison of the two services showed that there was a cross...
Zbornik radova Vizantoloskog instituta, 2009
This paper deals with the differences that existed between Serbian menaia of the XIII and XIV cen... more This paper deals with the differences that existed between Serbian menaia of the XIII and XIV centuries. Differences, in the first place, are considering the calendar i.e. the saints who were included in XIII century manuscripts and who, according to the Jerusalem liturgical tradition of the XIV century were eliminated from the XIV century manuscripts. The typica, that conduct the liturgical aspects of the service, had the major role in that process. This research is based on the manuscripts no. 58 and 361 of the Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts, no. 647 of the National Library of Serbia and no. 608 of the Hilandar Monastery. At the same time, the oldest Slavonic i.e. Russian manuscripts (from the very end of the XI and from the XII century) of the kind were included in this research. It appeared that apart from the differences considering the calendar, there are significant disagreements in content between the services dedicated to certain saints in the manuscrip...
Prilozi za knji?evnost i jezik, istoriju i folklor, 2002
Ca-ryaana CprrCKH pyxonaca rrpencraan.ajy CaMO MaJIH-He3Ha-TaH neo-nexan nocrojehax 6pOjHHX H 60r... more Ca-ryaana CprrCKH pyxonaca rrpencraan.ajy CaMO MaJIH-He3Ha-TaH neo-nexan nocrojehax 6pOjHHX H 60raTHX MaHaCTHpCKHX (a necyxra.aao H ,[(BOpCKHX) 6H6JIHOTeKa. TIo HeKHM naronenrrajmra, y cpemeoaexonaoj Cp6HjH csoje JIHqHe 6H6JIHOTeKe HMaJIH cy H BHCOKH u;pKBeHH ,[(OCTojaHcTBeHHU;H, xao H npanannaun BJIaCTeOCKor CTaJIe)Ka. Ilanac nocrojehe cran.e o-ryaaaocra KlhH)KHHX q>OH,[(OBa He npaxasyje npano crane CTBapH. ,Il,HMHTpHje EOmaHOBHh je, passnnun.ajyha 0 aacrajaisy KlhH)Ke-BHOCTH aesane aa KyJITOBe, KOHCTaTOBao na je 06JIaCT H3Mel)y KOCOBa H PHJIe, ca 06e crpane cananm,e cpncxo-oyrapcxe H cprrCKO-MaKe,[(OHCKe rpanane, nocaenoxeaa H xao ayroxrono KlhlDKeBHO cpenaurre onnrrera jy)KHOCJIOBeHCKor xapaxrepa jour y X H XI nexy.' OBa 06JIaCT 6HJIa je uacen.eua 6pOjHHM CJIOBeHCKHM nycrna.auana, a ,[(0 nauac cy ce caxysana HMeHa xe'rnopaue: I1BaHa PHJICKOr, JoaKHMa Ocoroscxor, TIpoxopa TI qHlhCKOr H Taapana JIecHoBcKOr. CBa-rerapn HcrrOCHHKa OCTaBHJIH cy ,[(y60K Tpar y xpajenaxia csora rronaaaasan,a: ira MeCTHMa
Главн и у ред ни к: МИЛКА ИВИЋ БЕОГ РАД \ 9 9 2 * Георгије је био кијевски митрополит у периоду о... more Главн и у ред ни к: МИЛКА ИВИЋ БЕОГ РАД \ 9 9 2 * Георгије је био кијевски митрополит у периоду од 1062. до 1077. године, по МИШЉењу неких истраживача, док је по другима то био од 1063. до 1073. године.. Детаљније о њему у: Словарњ книжников и книжности Древнеи Руси, вип. 1 (XIпервал половина ХIV в.), Ленинград 1987, 104-105 *званичан датум крштења Русије је 1. август 988. године. Међутим, у новијим
Археографски прилози, 2013
оде љење за археографи ј у Б е о г р а д 2 0 1 3 35 У р е ђ и в а ч к и о д б о р Светлана Јанчић... more оде љење за археографи ј у Б е о г р а д 2 0 1 3 35 У р е ђ и в а ч к и о д б о р Светлана Јанчић, главни и одговорни уредник (Београд) Проф. др Татјана Суботин-Голубовић, уредник (Београд) Владан Тријић, секретар Одбора (Београд) Проф. др Аксинија Џурова (Софија), инострани члан САНУ Анатолиј Турилов (Москва), инострани члан САНУ Радоман Станковић (Београд) Катарина Мано-Зиси (Београд) Др Јасмина Недељковић (Београд) Доц. др Драгана Новаков (Београд) Мр Драган Пурешић (Београд) E d i t o r i a l B o a r d Svetlana Jančić, editor-in-chief (Belgrade) Tatjana Subotin-Golubović, Ph.D. Associate Professor, editor (Belgrade) Vladan Trijić, secretary of the board (Belgrade) Aksinia Džurova (Sofia), SASA foreign member Anatoly Turilov (Моscow), SASA foreign member Radoman Stanković (Belgrade) Katarina Mano-Zisi (Belgrade) Jasmina Nedeljković, Ph.D. (Belgrade) Dragana Novakov, Ph.D. Assistant Professor (Belgrade) Dragan Purešić, MA (Belgrade) Р е ц е н з е н т и Анатолиј Турилов, инострани члан САНУ Проф. др Војин С. Дабић Проф. др Татјана Суботин-Голубовић Проф. др Мирослав Тимотијевић Доц.
Археографски прилози , 2014
Заимствования из древнерусского канона на перенесение мощей Николая Мирликийского (9 мая) в канон... more Заимствования из древнерусского канона на перенесение мощей Николая Мирликийского (9 мая) в канон на перенесение мощей Саввы Сербского (6 мая). . Сергеј Ј. Темчин Позајмице из староруског Канона за пренос моштију Николе Мирликијског (9. мај) у канону за пренос моштију Саве Српског (6. мај
Археографски прилози , 2021
По обнови рада Пећке патријаршије (1557) у манастиру Добруну је преписано више рукописа. Посебну ... more По обнови рада Пећке патријаршије (1557) у манастиру Добруну је преписано више рукописа. Посебну пажњу привлачи Панагирик који је 1615. године у манастиру преписао познати и веома продуктивни писар Аверкије. Рукопис се данас чува у Музеју СПЦ у Београду (бр. 54). У раду је представљен садржај рукописа, као и његов однос према рукописима истога типа које је Аверкије преписивао касније, по доласку на Свету Гору.
Ricerche Slavistiche - Nuova Serie, Vol. 3 (LXIII), 2020
Iscrizione Registro Operatori Comunicazione n. 11420 La traduzione, l'adattamento totale o parzia... more Iscrizione Registro Operatori Comunicazione n. 11420 La traduzione, l'adattamento totale o parziale, la riproduzione con qualsiasi mezzo (compresi microfilm, film, fotocopie), nonché la memorizzazione elettronica, sono riservati per tutti i Paesi. L'editore è a disposizione degli aventi diritto con i quali non è stato possibile comunicare, per eventuali involontarie omissioni o inesattezze nella citazione delle fonti e/o delle foto. All Rights Reserved. No part of this publication may be reproduced or transmitted in any form or by any means, electronic or mechanical, including photocopy, recording or any other information storage and retrieval system, without prior permission in writing from the publisher. All eligible parties, if not previously approached, can ask directly the publisher in case of unintentional omissions or incorrect quotes of sources and/or photos.
Death, Illness, Body and Soul in Written and Visual Culture in Byzantium and Late Medieval Balkans , 2021
Two collections of paraklesis were produced in Serbian scriptoria during the first half of the 15... more Two collections of paraklesis were produced in Serbian scriptoria during
the first half of the 15th century. The paraklesis is a short service that is not tied to a certain date but is used at times of need when an individual or a society is praying for help from the divine forces. This text analyses two manuscripts from the Museum of the Serbian Orthodox Church; the first belongs to the collection of Radoslav Grujić (З-I-3) and was created in the first years of the 15th century. The second manuscript belongs to the basic collection of manuscripts of the Museum of the Serbian Orthodox Church (no. 34), and is dated to the middle of the same century, produced in Smederevo. This text considers the reasons for the formation of two such collections and their purpose and function.
Свети Сава и Доментијан, 2024
Култ сиријских мученика Сергија и Вакха почео је да се шири у Византији у време цара Јустинијана ... more Култ сиријских мученика Сергија и Вакха почео је да се шири у Византији у време цара Јустинијана I, те је врло брзо стигао и у наше крајеве. У канону четвртога гласа који улази у састав Службе преносу моштију Светога Саве помиње се да се њихове мошти чувају у Милешеви. То је био подстицај да се прегледају српскословенски преписи Службе Сергију и Вакху не би ли се пронашао неки траг о томе у химнографском материјалу. У истраженим рукописима није пронађена потврда да је у службе унет неки посебан састав који би био посвећен обележавању присуства моштију ове двојице светих ратника у српској средини. Прегледано је осам различитих преписа Службе те је установљено да се они, у складу са типицима којима су блиски, могу сврстати у три групе. Тако, постоје службе студитској традицији (НБС 647, САНУ 361, Зограф 53, НБКМ 518), службе евергетидског типа (НБС 5 и Ундољски 75) и службе усклађене са јерусалимским типиком (НБС 646, Пећ 49). Химнографски материјал је разноврстан, што доказује да је култ подстакао већи број аутора да пише саставе који су улазили у различите варијанте Службе.
Црквене студије, 2023
Рукопис који се данас чува у библиотеци Реформаторског колегијума у Дебрецину у Мађарској пре Прв... more Рукопис који се данас чува у библиотеци Реформаторског колегијума у Дебрецину у Мађарској пре Првог светског рата је припадао збирци Народне библиотеке у Београду, имао је сигнатуру 391, а кратко га је описао Љубомир Стојановић (1903). Рукопис је нестао приликом евакуације највреднијег дела рукописног фонда 1915. године. Не зна се како је доспео у посед поменуте установе. Овај рукопис је празнични минеј који садржи свега двадесет служби, углавном Христо-богородичним празницима и неколицини најпоштованијих светаца православне цркве. У минеј су уметнуте и четири службе из Цветног триода. У раду је анализиран састав појединих служби из минејског дела рукописа, утврђен је њихов састав и литургијске одлике. На основу анализе структурних одлика појединачних служби, као и палеографских одлика рукописа у целини, мислимо да има доста основа да се писање овог минеја смести у другу четвртину XIV столећа.
Aрхеографски прилози , 2022
Није тачно познато када је основан манастир Свете Тројице Русинице у селу Мушутишту недалеко од П... more Није тачно познато када је основан манастир Свете Тројице Русинице у селу Мушутишту недалеко од Призрена, а свакако се зна да је постојао пре 1465. године, када се по први пут спомиње у манастирском поменику. Први подаци о преписивачкој активности у овом манастиру потичу из времена по обнови Пећке патријаршије; јеромонах Пахомије преписао је овде неколико рукописа током последње четвртине XVI века. Рукописи који су некад припадали овом манастиру били су пренети у београдску Народну библиотеку, где су страдали приликом немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године. У раду су прикупљени подаци о оним рукописима за које се поуздано могло утврдити да су се некад налазили у Русиници, без обзира на то да ли су писани у самом манастиру или су били донети са стране.
Седам година од упокојења светог краља Милутина , 2022
Манастир Свети Прохор Пчињски, 2015
Богдановић, Историја, 137. 2 Једини изузетак представљају бројни текстови и њихови преписи који п... more Богдановић, Историја, 137. 2 Једини изузетак представљају бројни текстови и њихови преписи који прате култ Светог Ивана Рилског. Упор.: Шпадиjер, Јужнословенски пустињаци, 108-109 (са старијом литературом).
Дечани у светлу археографских истраживања, 2012
Рукопис Дечани 32 је служабни минеј који садржи службе за месеце јул и август. Преписао га је ток... more Рукопис Дечани 32 је служабни минеј који садржи службе за месеце јул и август. Преписао га је током прве четвртине XIV века, највероватније у Прилепу, писар Оливер. У раду се анализира састав календара овог минеја, као и структура и састав појединих служби. На основу добијених резултата може се без икакве сумње закључити да и овај минеј одражава богослужење према Евергетидском типику, чиме се проширују и продубљују наша сазнања о начину вршења
богослужења у Србији током XIII и у првим деценијама XIV века. У састав појединих служби улазе оригинална дела словенске химнографије настала почетком X века на словенском југу.
Рукопис бр. 608 хиландарске збирке, служабни минеј за децембар, преписан је крајем XIII века. Ран... more Рукопис бр. 608 хиландарске збирке, служабни минеј за децембар, преписан је крајем XIII века. Ранија истраживања су утврдила да се у овом минеју налазе и литургијска упутства преузета из Евергетидског типика. Тиме је потврђено да је и синаксар овог типика био преведен на српскословенски језик, те да је свакако регулисао богослужење у Српској цркви у време настанка поменутог хиландарског минеја, а свакако и раније, током XIII века. Поред елемената евергетидског богослужења, које се огледа у присуству карактеристичних служби (панахиде и павечернице) између вечерње и јутрења, у овом рукопису се појављују и одређене новине које указују на постепено продирање Јерусалимског типика у литургијску праксу. У том смислу посебно је интересантна служба 9. децембра (Зачеће свете Ане), у којој се преплићу елементи евергетидског и јерусалимског компоновања једне службе.Manuscript № 608 from the collection of the Hilandar monastery, the Service Menaion for December, dates from the late 13th century....
Синтагма / Матија Властар; са српскословенског језика превела Татјана Суботин-Голубовић ; уредник... more Синтагма / Матија Властар; са српскословенског језика превела Татјана Суботин-Голубовић ; уредник Коста Чавошки. – Београд : САНУ, 2013. Говорили: академик Мирјана Живојиновић, дописни члан Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Татјана Суботин-Голубовић. У Београду, уторак 27. мај 2014. у 13 часова
CHURCH STUDIES, Jan 31, 2020
Апстракт. Служба Преполовљењу празника представља саставни део Цветног триода и поје се у среду ч... more Апстракт. Служба Преполовљењу празника представља саставни део Цветног триода и поје се у среду четврте недеље после Ускрса. До сада је проучен само један њен српски препис, сачуван у рукопису Архива САНУ 361 из средине XIII века. У овом ће раду бити представљен старији препис, вероватно из друге или треће деценије тога столећа, сачуван у српском триоду РНБ, F. п I 68 који се данас чува у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. Овај старији препис Службе има већи репертоар химнографских састава од Службе у Академијином рукопису, а постоје и значајне разлике у погледу распореда појединих текстова у оквиру Службе. Посебна пажња биће посвећена управо међусобном односу ова два најстарија преписа Службе Преполовљењу.
Muzikologija, 2020
MS Hilandar 307, a triodion sticherarion from the late 12th century, is one of the oldest Slavoni... more MS Hilandar 307, a triodion sticherarion from the late 12th century, is one of the oldest Slavonic manuscripts kept at Hilandar. The manuscript has not survived in its entirety - it is missing the first part which contained stichera of the Lenten cycle; the extant part contains the pentecostarion cycle of stichera. It was written in the Russian recension. The manuscript has probably been kept at the monastery ever since its establishment and could have been even procured by St. Sava at the time of the formation of the monastery library. Its presence at the Serbian monastery confirms that there were no linguistic or practical liturgical obstacles to its use in religious services. Since the Serbian manuscript heritage does not include surviving sticheraria as a type of liturgical book, its content is highly interesting. This paper explores the interrelationship between the sticherarion and corresponding services in the oldest Serbian triodion, copied in the first half of the 13th cent...
Fontes Slaviae Orthodoxae, 2020
The paraklesis is a short service addressed to a saint composed of texts taken from the menaion d... more The paraklesis is a short service addressed to a saint composed of texts taken from the menaion dedicated to the same saint. Parakleses attest to the popularity of the saint they are dedicated to and usually originate from the area associated with his/her life or the location of their relics. Services of this type usually comprise parts of existing services. Several parakleses to St. Sava, comprising parts of different canons from the services by Teodosije the Hilandarian, have survived in the Serbian manuscript tradition of the first half of the 15th century. The paraklesis composed on the occasion of the translation of relics of St. Luke the Evangelist to Smederevo in 1453 is an original work of Serbian literature. Two manuscripts that include only parakleses to various saints have survived from this period and both are kept at the Museum of the Orthodox Church in Belgrade (МСПЦ Грујић З- I -З, МСПЦ 34).
Zbornik radova Vizantoloskog instituta, 2008
The cult of the holy recluse Paraskeve (Petka) of Epibatai (October 14th) was translated to medie... more The cult of the holy recluse Paraskeve (Petka) of Epibatai (October 14th) was translated to medieval Serbia by the middle of the XIII century at the latest, as attested by the oldest Serbian transcription of her service (Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts no. 361). However, there are two other martyrs of the same name - Paraskeve of Rome (July 26th) of Paraskeve of Ikonium (October 28th). The three holy women of the same name undeniably caused a confusion which has also been reflected in a number of Serbian manuscripts. This text deals with two Serbian copies of the service from manuscript no. 516 from the National Library of Sofia (end of XIII - beginning of XIV century; November 8th) and manuscript no. 34 from the collection of the monastery of Decani (end of XIV - beginning of XV century). Both services, regardless of the dates to which they are assigned, are dedicated to Paraskeve the martyr. A careful comparison of the two services showed that there was a cross...
Zbornik radova Vizantoloskog instituta, 2009
This paper deals with the differences that existed between Serbian menaia of the XIII and XIV cen... more This paper deals with the differences that existed between Serbian menaia of the XIII and XIV centuries. Differences, in the first place, are considering the calendar i.e. the saints who were included in XIII century manuscripts and who, according to the Jerusalem liturgical tradition of the XIV century were eliminated from the XIV century manuscripts. The typica, that conduct the liturgical aspects of the service, had the major role in that process. This research is based on the manuscripts no. 58 and 361 of the Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts, no. 647 of the National Library of Serbia and no. 608 of the Hilandar Monastery. At the same time, the oldest Slavonic i.e. Russian manuscripts (from the very end of the XI and from the XII century) of the kind were included in this research. It appeared that apart from the differences considering the calendar, there are significant disagreements in content between the services dedicated to certain saints in the manuscrip...
Prilozi za knji?evnost i jezik, istoriju i folklor, 2002
Ca-ryaana CprrCKH pyxonaca rrpencraan.ajy CaMO MaJIH-He3Ha-TaH neo-nexan nocrojehax 6pOjHHX H 60r... more Ca-ryaana CprrCKH pyxonaca rrpencraan.ajy CaMO MaJIH-He3Ha-TaH neo-nexan nocrojehax 6pOjHHX H 60raTHX MaHaCTHpCKHX (a necyxra.aao H ,[(BOpCKHX) 6H6JIHOTeKa. TIo HeKHM naronenrrajmra, y cpemeoaexonaoj Cp6HjH csoje JIHqHe 6H6JIHOTeKe HMaJIH cy H BHCOKH u;pKBeHH ,[(OCTojaHcTBeHHU;H, xao H npanannaun BJIaCTeOCKor CTaJIe)Ka. Ilanac nocrojehe cran.e o-ryaaaocra KlhH)KHHX q>OH,[(OBa He npaxasyje npano crane CTBapH. ,Il,HMHTpHje EOmaHOBHh je, passnnun.ajyha 0 aacrajaisy KlhH)Ke-BHOCTH aesane aa KyJITOBe, KOHCTaTOBao na je 06JIaCT H3Mel)y KOCOBa H PHJIe, ca 06e crpane cananm,e cpncxo-oyrapcxe H cprrCKO-MaKe,[(OHCKe rpanane, nocaenoxeaa H xao ayroxrono KlhlDKeBHO cpenaurre onnrrera jy)KHOCJIOBeHCKor xapaxrepa jour y X H XI nexy.' OBa 06JIaCT 6HJIa je uacen.eua 6pOjHHM CJIOBeHCKHM nycrna.auana, a ,[(0 nauac cy ce caxysana HMeHa xe'rnopaue: I1BaHa PHJICKOr, JoaKHMa Ocoroscxor, TIpoxopa TI qHlhCKOr H Taapana JIecHoBcKOr. CBa-rerapn HcrrOCHHKa OCTaBHJIH cy ,[(y60K Tpar y xpajenaxia csora rronaaaasan,a: ira MeCTHMa
Главн и у ред ни к: МИЛКА ИВИЋ БЕОГ РАД \ 9 9 2 * Георгије је био кијевски митрополит у периоду о... more Главн и у ред ни к: МИЛКА ИВИЋ БЕОГ РАД \ 9 9 2 * Георгије је био кијевски митрополит у периоду од 1062. до 1077. године, по МИШЉењу неких истраживача, док је по другима то био од 1063. до 1073. године.. Детаљније о њему у: Словарњ книжников и книжности Древнеи Руси, вип. 1 (XIпервал половина ХIV в.), Ленинград 1987, 104-105 *званичан датум крштења Русије је 1. август 988. године. Међутим, у новијим
Археографски прилози, 2013
оде љење за археографи ј у Б е о г р а д 2 0 1 3 35 У р е ђ и в а ч к и о д б о р Светлана Јанчић... more оде љење за археографи ј у Б е о г р а д 2 0 1 3 35 У р е ђ и в а ч к и о д б о р Светлана Јанчић, главни и одговорни уредник (Београд) Проф. др Татјана Суботин-Голубовић, уредник (Београд) Владан Тријић, секретар Одбора (Београд) Проф. др Аксинија Џурова (Софија), инострани члан САНУ Анатолиј Турилов (Москва), инострани члан САНУ Радоман Станковић (Београд) Катарина Мано-Зиси (Београд) Др Јасмина Недељковић (Београд) Доц. др Драгана Новаков (Београд) Мр Драган Пурешић (Београд) E d i t o r i a l B o a r d Svetlana Jančić, editor-in-chief (Belgrade) Tatjana Subotin-Golubović, Ph.D. Associate Professor, editor (Belgrade) Vladan Trijić, secretary of the board (Belgrade) Aksinia Džurova (Sofia), SASA foreign member Anatoly Turilov (Моscow), SASA foreign member Radoman Stanković (Belgrade) Katarina Mano-Zisi (Belgrade) Jasmina Nedeljković, Ph.D. (Belgrade) Dragana Novakov, Ph.D. Assistant Professor (Belgrade) Dragan Purešić, MA (Belgrade) Р е ц е н з е н т и Анатолиј Турилов, инострани члан САНУ Проф. др Војин С. Дабић Проф. др Татјана Суботин-Голубовић Проф. др Мирослав Тимотијевић Доц.
Археографски прилози , 2014
Заимствования из древнерусского канона на перенесение мощей Николая Мирликийского (9 мая) в канон... more Заимствования из древнерусского канона на перенесение мощей Николая Мирликийского (9 мая) в канон на перенесение мощей Саввы Сербского (6 мая). . Сергеј Ј. Темчин Позајмице из староруског Канона за пренос моштију Николе Мирликијског (9. мај) у канону за пренос моштију Саве Српског (6. мај
Археографски прилози , 2021
По обнови рада Пећке патријаршије (1557) у манастиру Добруну је преписано више рукописа. Посебну ... more По обнови рада Пећке патријаршије (1557) у манастиру Добруну је преписано више рукописа. Посебну пажњу привлачи Панагирик који је 1615. године у манастиру преписао познати и веома продуктивни писар Аверкије. Рукопис се данас чува у Музеју СПЦ у Београду (бр. 54). У раду је представљен садржај рукописа, као и његов однос према рукописима истога типа које је Аверкије преписивао касније, по доласку на Свету Гору.
Ricerche Slavistiche - Nuova Serie, Vol. 3 (LXIII), 2020
Iscrizione Registro Operatori Comunicazione n. 11420 La traduzione, l'adattamento totale o parzia... more Iscrizione Registro Operatori Comunicazione n. 11420 La traduzione, l'adattamento totale o parziale, la riproduzione con qualsiasi mezzo (compresi microfilm, film, fotocopie), nonché la memorizzazione elettronica, sono riservati per tutti i Paesi. L'editore è a disposizione degli aventi diritto con i quali non è stato possibile comunicare, per eventuali involontarie omissioni o inesattezze nella citazione delle fonti e/o delle foto. All Rights Reserved. No part of this publication may be reproduced or transmitted in any form or by any means, electronic or mechanical, including photocopy, recording or any other information storage and retrieval system, without prior permission in writing from the publisher. All eligible parties, if not previously approached, can ask directly the publisher in case of unintentional omissions or incorrect quotes of sources and/or photos.
Death, Illness, Body and Soul in Written and Visual Culture in Byzantium and Late Medieval Balkans , 2021
Two collections of paraklesis were produced in Serbian scriptoria during the first half of the 15... more Two collections of paraklesis were produced in Serbian scriptoria during
the first half of the 15th century. The paraklesis is a short service that is not tied to a certain date but is used at times of need when an individual or a society is praying for help from the divine forces. This text analyses two manuscripts from the Museum of the Serbian Orthodox Church; the first belongs to the collection of Radoslav Grujić (З-I-3) and was created in the first years of the 15th century. The second manuscript belongs to the basic collection of manuscripts of the Museum of the Serbian Orthodox Church (no. 34), and is dated to the middle of the same century, produced in Smederevo. This text considers the reasons for the formation of two such collections and their purpose and function.