Миливој Бајшански (Milivoj Bajšanski) | University of Novi Sad, Faculty of Philosophy (original) (raw)

Book Reviews by Миливој Бајшански (Milivoj Bajšanski)

Књижевне новине, 2024

Приказ књиге „Све јунаке по имену знадем” из пера Милана Лукића у „Књижевним новинама” (бр. 1350).

Folkloristika, 2024

Приказ научне монографије „Све јунаке по имену знадем: атрибуција јунака у песмама Тешана Подруго... more Приказ научне монографије „Све јунаке по имену знадем: атрибуција јунака у песмама Тешана Подруговића” мср Миливоја Бајшанског из пера мср Маријане Јелисавчић Карановић.

„Прегалаштво вредно дивљења” („Марија Клеут – сагледавање контекста”. Зборник радова. Ур. Љ. Пешикан Љуштановић, О. Кривошић. Нови Сад: Библиотека Матице српске, 2020), „Летопис Матице српске”, год. 197, књ. 508, св. 4, 2021

Papers by Миливој Бајшански (Milivoj Bajšanski)

Савремена српска фолклористика XIII , 2024

Предмет рада је упоредна анализа термина епска народна песма и термина који су с њом повезани у „... more Предмет рада је упоредна анализа термина епска народна песма и термина који су с њом повезани у „Речнику књижевних термина” (1986. и 1992) Института за књижевност и уметност у Београду и у „Речнику књижевних термина” (2007. и 2010) Тање Поповић. Издвајају се одреднице: епска народна поезија (која укључује речничке одреднице: епика, епско песништво, народна епика, народна епска песма), осмерац (осмерачка епика) и десетерац (десетерачка епика), бугарштица, јунак, јуначка песма (хајдучка песма, ускочка песма), циклус, епска техника и варијанта. У раду су дати компаративни увиди и анализе одредница. При томе је код појединих одредница консултована шира нучна литература везана за одређени термин, како бисмо утврдили колико исцрпно аутори објашњавају одредницу. На основу ове анализе критички разматрамо приступ епској народној поезији у датом речнику књижевних термина.

Dialog med središči in obrobji v slovanskih jezikih in literaturah, 2024

Предмет овога рада је физички опис јунака у песмама Тешана Подруговића. Тешанови јунаци се придру... more Предмет овога рада је физички опис јунака у песмама Тешана Подруговића. Тешанови јунаци се придружују општем формулативном опису, који је у епској народној књижевности веома сведен. Само маркирани јунаци успевају својим изгледом да се издвоје из колектива и имају индивидуални физички опис. Типични јунаци у песмама Тешана Подруговића су млади јунаци који су у (пред)пубертетској фази. У раду показујемо како опис јунакове телесности и издвајање делова тела у великој мери оцртава лик епског јунака и доприноси његовој рељефности, што га чини јединственим у епском свету.

Сеобе од антике до данас 2. Прометеј 021: од агона до прогона, 2024

У раду се истражује бунтовање Марка Краљевића у корпусу епских песама друге књиге „Српских народн... more У раду се истражује бунтовање Марка Краљевића у корпусу епских песама друге књиге „Српских народних пјесама” бечког издања Вука Стефановића Караџића. На конкретним примерима се показује како се, где и на који начин испољава Марково незадовољство и побуна против Турака. Марко Краљевић је, као легитимни наследник српског царства, у српским народним песмама описан као вазал. Марко битише под окриљем Турског царства, али делује против њега. Његово необично вазалство огледа се у спремности да се побуни против представника турске власти: против султана (ког назива поочимом), бегова, јаничара и др.; који с Марком у конфликту, под налетом његове самосвојности, снаге и јунаштва, попуштају и прихватају његов наум. Долази се до закључка да је Марково супротстављање уперено против султана или мање гарде турске војске, али он никада не диже буну против целог Турског царства како би своју државу ослободио вазалног односа.

Анђели у књижевности, 2023

У раду се разматра појава анђела и њихово делање у епској усменој поезији у корпусу песама: друго... more У раду се разматра појава анђела и њихово делање у епској усменој поезији у корпусу песама: другог бечког издања „Српских народних пјесама” Вука Стефановића Караџића, државног издања „Српских народних пјесама” Вука Стефановића Караџића, „Српских народних пјесама из необјављених рукописа Вука Стефановића Караџића” у издању Српске академије наука и уметности, „Хрватских народних пјесама” Матице хрватске и „Пјеваније црногорске и херцеговачке” Симе Милутиновића Сарајлије. Овим прилогом тежи се својеврсној каталогизацији анђелâ, али и светитеља, који су у разматраној грађи, у низу аспеката врло блиски анђелима: свети, Божји изасланици, чудотворци, они који искушавају људе, а постоје и примери где се у истој песми синонимно користе појмови анђео и светитељ. Трагајући за типологијом анђела/светитеља испитивали смо: номинацију, физичко профилисање, карактеристичне одлике, посвећење, просторну локализацију и класификацију према функцијама које имају у епској усменој поезији. Истраживањем смо утврдили да постоје формуле номинације, за светитеље и анђеле, које су веома стабилне и користе се у готово свим песмама издвојеног корпуса. Физички опис анђела/светитеља у усменој епској песми је изразито фрагментаран. Када долазе на земљу, искушавајући људе, анђели узимају људско обличје, по правилу социјално маргинализованих јединки. С друге стране, анђели се у свом облику (са крилима или без крила) јављају када треба казнити људски род због тешких огрешења и нарушеног система традиционалних вредности. У мањем броју песама анђели се поступцима приближавају јунацима/људима. У раду ћемо разматрати и опевање посвећивања људског бића, најчешће мученика који страда због истрајавања у хришћанској вери и отпора иноверцима или покајника који дуго окајава своје грехе у тамници. Просторна локализација анђела је на небу, али небо је у усменој епској поезији издељено на: горње, доње и „седмора небеса”. Класификација анђела/светитеља према функцијама које врше веома је разноврсна у датом корпусу. Они су, уопштено гледано, Божји помоћници, а шира класификација обухвата и функције: људски помоћник/заштитник, чувар рајских врата, саветодавац, онај ко надзире грешнике, судија и егзекутор. Очекујемо да ћемо испитујући ове елементе атрибуције анђела/светитеља успети да оцртамо њихову могућу типологију у епској усменој поезији јужнословенског простора.

Савремена проучавања језика и књижевности 2 (Зборник радова са XV научног скупа младих филолога Србије, одржаног 1. априла 2022. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу), 2024, 2024

У раду се изналазе елементи традиционалне културе у македонској драми Побегуља Васила Иљоског. По... more У раду се изналазе елементи традиционалне културе у македонској драми Побегуља Васила Иљоског. Почетна хипотеза јесте да Побегуља садржи елементе усмености у својој структури. Традиционална македонска култура се у раду тумачи у оквиру јужнословенске традиционалне културе, чиме би се у раду повезале српска и македонска традиционална култура. У питању су елементи: патријархални поглед и односи у заједници, краће говорне умотворине, усмена песма, коло. Циљ истраживања осликан је у интенцији да се прикажу функције и значења традиционалних елемената у Побегуљи. На основу интердисциплинарних студија и митско-обредне праксе балканских народа, утврђује се фолклорна матрица на којој је писана ова драма.

Słowiański atlas chmur, 2023

Предмет овог рада су мотиви неба и облака у епским песмама другог бечког издања „Српских народних... more Предмет овог рада су мотиви неба и облака у епским песмама другог бечког издања „Српских народних пјесама” Вука Стефановића Караџића. Мотив неба је вишеструко присутан у епским песмама „Српских народних пјесама”. Најуочљивије је приписивање светости небу, које је присутно на два начина. Први облик означава проламање неба приликом огрешења о традиционалну норму, где је небо на неки начин свеприсутни судија у епским песмама и његово проламање се описује као фрагментарна слика смака света. Други начин представљања светости неба јесте окумљење неба, ком се придају божанска чистота и сакралност, које би спречило даљу борбу и губитке у конфликтној ситуацији. Небо, с друге стране, представља и просторну локализацију демонских бића. Јунаци и њихови коњи долазе у контакт с оностраним бићима, било да их јунаци зазивају у помоћ или бацају своје топузе ка небу, или да јунаков коњ има хиперболисану снагу уз помоћ које скаче небу у висине, испуштаући огањ из уста и модар пламен из носа, чиме експлицирају своју (потенцијалну) природу.

(The subject of this work is the sky and cloud motifs in the epic poems of the second Vienna edition of Serbian folk songs by Vuk Stefanović Karadžić. The motif of the sky is present in an epic poems of Serbian folk songs multiple times. The most conspicuous is the attribution of holiness to the sky, which is present in two ways. The first form signifies the breaking of the sky during the transgression of the traditional norm, where the sky is in a way the ubiquitous judge in the epic poems and its refraction is described as a fragmentary image of the end of the world. Another way of representing the sanctity of heaven is the accumulation of heaven, to which Divine purity and sacredness are attached, which would prevent further struggle and losses in a conflicted situation. The sky, on the other hand, also represents the spatial localization of demonic beings. The heroes and their horses come into contact with otherworldly beings, whether the heroes call upon them for help or throw their maces to the sky, or the hero's horse has hyperbolized power that allows it to jump to the sky, emitting fire from his mouth and blue flame from his nose, which they explicate their (potential) nature.)

Научни и књижевни доприноси Славице Гароње Радованац (зборник радова са Округлог стола посвећеног Славици Гароњи Радованац „А ја не желим да све то препустим нестајању”, одржаног 25. 3. 2023. на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу), 2023

У раду се разматра проучавање фолклора и рефлекса традиционалне културе у ауторској књижевности у... more У раду се разматра проучавање фолклора и рефлекса традиционалне културе у ауторској књижевности у радовима Славице Гароње Радованац. Гароња Радованац је у савременој српској књижевности трагала за фолклорном матрицом на којој су та дела писана. У опус радова у којима трага за том матрицом улазе дела: роман „Хајдук Станко” и прича „Мали певач” Јанка Веселиновића, девет прича Данице Марковић и роман „Тестамент” Видосава Стевановића. Ауторка радова на основу уплива елемената традиционалне културе, потом на тематско-мотивском плану и стилско-језичком плану уочава фолклорну потку анализираних прозних дела наведених писаца.

Александр Невский и Савва Сербский: подвиг и святость в языке, литературе, культуре, истории, 2023

Номинација је основна форма карактеризације лика, тиме се јунак издваја из колектива, постаје јед... more Номинација је основна форма карактеризације лика, тиме се јунак издваја из колектива, постаје један и препознатљив. Радом се разлучује номинација Сава/Саво у корпусу епских песама Вуковог бечког издања. Долази се до закључка да име Сава/Само, сем за неколицину устаничких личности и црногорских бораца (који су компоновани по другачијим узусима и поетици), остаје везано само за Светога Саву и Саву патријара. У раду се, по поднасловима, проматра номинација Светога Саве, од световног живота до канонизације, потом устаника и црногорских бораца и патријарха Саве, чије име представља збирно име главешине Српске православне цркве. Предочене су доследности и недоследности приликом именовања истих ликова именом Сава/Саво.

Конвергенције и дивергенције: међукултурни контакти у словенским језицима и књижевностима [Zbliževanja in odmiki: medkulturni stiki v slovanskih jezikih in literaturah], 2022

Предмет овог рада јесте индивидуализација јунака у песмама које је Тешан Подруговић, према предго... more Предмет овог рада јесте индивидуализација јунака у песмама које је Тешан Подруговић, према предговору четвртој књизи Српских народних пјесама (1883), испевао Вуку Стефановићу Караџићу. На основу јединственог физичког изгледа и карактерних особина, јунаци Тешана Подруговића издвајају се из епског света и сврставају у јединствене ликове српске и словенске усмене књижевности. Рељефност јунака изграђена је помоћу њихових поступака у којима доминирају: храброст, емоционалност (од беса до самилости), мудрост и оштроумље, покајање. Јунаци граде свој психолошки портрет у релацијама са другим јунацима и улазећи у конфликт са њима.

Савремена српска фолклористика XII, 2023

Нада Милошевић Ђорђевић је у 40-годишње приређивањe избора из народне књижевности укључивала и ст... more Нада Милошевић Ђорђевић је у 40-годишње приређивањe избора из народне књижевности укључивала и стиховане и прозне врсте народне књижевности. Милошевић Ђорђевић је у антологије народне поезије убрајала: лирске, епске и лирско-епске народне песме; а од прозних облика су захваћене све врсте (бајке, басне, приче о животињама, легендарне приче, новеле, шаљиве приче, анегдоте и предања, као и мале фолклорне форме: пословице, питалице и загонетке). У овом раду осветљавамо сегмент избора усмених стихованих и прозних облика и малих фолклорних облика антологичарке Наде Милошевић Ђорђевић, њене пропратне текстове, предговоре и поговоре и речнике мање познатих речи у антологијама.

Учење у пандемији – summa утисака, 2023

Ванредне околности су наметнуле наставнику нове начине организовања наставе током школске 2019/20... more Ванредне околности су наметнуле наставнику нове начине организовања наставе током школске 2019/2020. године, те су измењене околности допринеле предностима и ограничењима наставе књижевности. Циљ овог рада јесте да се сагледа настава књижевности у доба пандемије и да допринесе њеном развијању, али и да допринесе будућој методичкој обради дела усмене књижевности. За потребе овог рада у разматрање је узета епска народна поезија. Анализиране су песме „Зидање Скадра” и „Почетак буне против дахија”. Обрада песме „Зидање Скадра” обухвата: анализу мотива, анализу ликова, језичко-стилска изражајна средства и општи принцип хуманости песме, којима се, тумачењем ове песме, утврђује поетика епске народне песме. Тачке тумачења везане су за: градњу, градбену жртву, породичне односе и мајчинство. Претпоставља се да овакав тип анализе може олакшати посредовање ове песме ученицима и њихово разумевање концепата усмене књижевности и традиционалне културе. Обрада песме „Почетак буне против дахија” обухвата: повезивање наставе књижевности са наставом историје, повезивање наставе књижевности са наставом музичке културе, тумачење значења небеских прилика које су претходиле избијању буне, анализу ликова, језичко-стилска изражајна средства, издвајање битних вредности песме, истицање теме песме, истицање идеја песме. Резултати наставе епске усмене књижевности у ванредним околностима представљају окренутост ученика самосталном раду и истраживању, што је допринело мотивацији на нивоу одељења и већем интересовању за усмену књижевност и традиционалну културу.

Књижевне и културне интерференције између књижевности на српском и на енглеском језику, 2022

У раду се проблематизује однос према Другом у књизи есеја „Никог нема дома” Дубравке Угрешић и књ... more У раду се проблематизује однос према Другом у књизи есеја „Никог нема дома” Дубравке Угрешић и књизи есеја „Преписивање света” Давида Албахарија. Имаголошким методом приступљено је тумачењу есејâ и то слојева који се тичу: односа међу бившим југословенским народима и корелативности између Истока и Запада. Почетна хипотеза представља мишљење да постоји субверзивност и негативно сагледавање између горе наведених категорија као према Другом. Елаборацијом есејâ који се тичу тог пробемског подручја, дошло се до закључака да су почетне хипотезе потврђене и да постоји субверзивност према Балканцима као Другом у очима Запада у есејима Дубравке Угрешић; потом је изнађен корпус стереотипа који се односи на народе Истока и Запада. У есејима Давида Албахарија је такође утвђен негативан однос према Балканцима од стране Запада, али и исти став бивших Југословена према Јеврејима.

Савремена проучавања језика и књижевности (Зборник радова са XIV научног скупа младих филолога Србије, одржаног 2. априла 2022. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу), 2023

Рухо је атрибут који јунаку даје јуначки статус и сликовитост. Јунаци Тешана Подруговића носе, уг... more Рухо је атрибут који јунаку даје јуначки статус и сликовитост. Јунаци Тешана Подруговића носе, углавном типизирану, одећу која указује на њихов друштвени статус, међутим, често код Тешана јунаци маскирањем, управо заменом одеће, прикривају свој прави јуначки статус и издају се за социјално нижег (не)јунака. Раскошна одора код Тешанових јунака асоцира на одржавање старих обичаја и њихово придржавање моралног кодекса. Наша анализа биће претежно усредсређена на рухо које истиче јунакову изузетност и одећу којом се јунаци маскирају, тј. на функцију одеће у маскирању.

Нити у одразу: интерпретативни и поетички погледи на романе Младена Јаковљевића, 2022

Рад се бави ликом свештеникâ у роману „Изгубљене душе” Младена Јаковљевића. Ликови свештеника Бра... more Рад се бави ликом свештеникâ у роману „Изгубљене душе” Младена Јаковљевића. Ликови свештеника Бранка, игумана Теодосија и Симеона су обликовани на основу традиционалних аспеката. Поштујући религијски принцип уз корелацију са магијом, ови свештеници бивају на граници магова. Њихово деловање сеже у митско-религијску праксу. Циљ истраживања јесте да се, упливом бајалице, онога света и мистике, осветли карактер православних свештеника у „Избледелим душама”.

Десетти научен собир на млади македонисти, 2020, 2020

У раду се истражује положај жене у драми „Побегуља” Васила Иљоског за чију тему је узет догађај и... more У раду се истражује положај жене у драми „Побегуља” Васила Иљоског за чију тему је узет догађај из народног живота, са много пропратних елемената: обичаја, фолклора и других, а вероватно под утицајем Стевана Сремца, са чијом „Зоном Замфировом” ће се нецеловито успостављати дијалог. У раду се проблематизује положај жене у типичном провинцијском градићу са најкарактеристичнијим појавама у њему: односи у породици, малограђанска схватања „виђених” представника слоја чорбаџијске средине, социјални односи, потпуна учмалост. Радом су обухваћени и: однос према жени у патријархалном свету, њена инфериорност, покушај успона женског, тријумф женскости и женског мишљења. У раду се анализира чин детронизације жене у „Побегуљи”. Васил Иљоски осликава жене које су својим карактером издвојене из патријархалне средине у којој бораве. Циљ рада је укључивање родне перспективе у истраживање драме „Побегуља” како би се указало на доминантни патријархални дискурс који занемарује разлике и намеће мушки поглед. Радом се омогућава препознавање родних стереотипа и супериорност патријархата као и разумевање њихове функције.

Mejniki in prelomnice v slovanskih jezikih in literaturah, 2021

У раду се трага за елементима традиционалне културе у „Зони Замфировој” Стевана Сремца. Истражива... more У раду се трага за елементима традиционалне културе у „Зони Замфировој” Стевана Сремца. Истраживање обухвата анализу ликова и њихов међусобни однос у патријархалној заједници, уочавање жанрова усмене књижевности, традиционалних веровања и обичаја као композиционих микроструктура у роману. Циљ истраживања јесте одговор на питање да ли је и у коликој мери је „Зона Замфирова” писана на темељима традиционалне културе и коју функцију и значење ови елементи имају у обликовању дела.

Сцена, год. 55, бр. 3, 2019

У раду се проблематизује мотив „успешне” удаје у комедијама Бранислава Нушића: „Народни посланик”... more У раду се проблематизује мотив „успешне” удаје у комедијама Бранислава Нушића: „Народни посланик”, „Сумњиво лице” и „Госпођа министарка”. Кроз три наведене Нушићеве комедије се протеже родитељска нереална амбиција да своје кћери удају за што бољег младожењу, како би, пре свега, њихов социјални статус напредовао на друштвеној лествици. Посматрајући поступке ликова међу њиховим односима, понашање истих у датим ситуацијама у комедијама, уједно опажањем пишчевих техникâ засмејавања – покушаћемо да прикажемо хумор драмског писца.