Sanja Maričić Mesarović | University of Novi Sad, Faculty of Philosophy (original) (raw)

Papers by Sanja Maričić Mesarović

Zbornik Matice srpske za knjizevnost i jezik, 2020

Идентитет, мобилност и перспективе у студијама језика, књижевности и културе, 2017

Методички видици, 1970

Autorke se u ovom radu bave temom smrti u nastavi španskog kao stranog jezika. Cilj rada je da, u... more Autorke se u ovom radu bave temom smrti u nastavi španskog kao stranog jezika. Cilj rada je da, u skladu sa savremenim tendencijama u nastavi stranih jezika koje fokus stavljaju na razvoj interkulturne kompetencije kod učenika, skrenu pažnju na temu smrti i mogućnost uključivanja ove teme u nastavu španskog kao stranog jezika. Polazi se od ideje da obrada fenomena smrti iz perspektive različitih kultura omogućava da gradimo interkulturni dijalog i, posledično, interkulturnu kompetenciju. Hipoteza rada je da će ova tema, imajući u vidu činjenicu da smrt predstavlja univerzalni fenomen, ali i jedan od dominantnijih tabua u savremenim zapadnim društvima – biti veoma malo zastupljena u udžbenicima za španski kao strani jezik, i da će uglavnom biti obrađena kroz praznik el Día de Muertos, najmanje na početnim nivoima učenja zbog kompleksnosti i specifičnosti leksike. Autorke najpre nude sažet prikaz prisustva i obrade teme smrti u udžbenicima za španski kao L2 koje izdaju neke od najznač...

Методички видици, 1970

Дискурсне вештине се развијају током целог живота, међутим, школовање нуди најшири дијапазон диск... more Дискурсне вештине се развијају током целог живота, међутим, школовање нуди најшири дијапазон дискурса који у томе помажу. Оно што је за нас значајно јесте неоспорна веза између дискурсних вештина које настају у детињству и оних које се развијају током школовања. Имајући у виду комуникацију у разним ситуацијама као главни циљ наставе, развој ових вештина је неопходан и приликом учења страног језика. Циљ овог рада је да се објасни и укаже на важност употребе визуелних помагала у току наставе и да се истакне значај оваквог вида наставе која пружа велику подршку и утиче на развој дискурсних вештина код деце. Чини се да је корист многострука и да је ефектност оваквог материјала незаменљива када је реч о визуализацији одређених контекста. Нагласак се ставља на комуникативну наставу у сврху постизања што бољих резултата. У овом раду ћемо понудити практичне савете за рад са визуелним материјалом, као и теоријски оквир у којем ћемо дати објашњење развоја дискурсних вештина уз помоћ визуелног.

Методички видици, 1970

Budući da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti st... more Budući da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti steknu interkulturnu kompetenciju, te da nastavu stranog jezika ne treba odvajati od nastave strane kulture, smatramo da nastava stranog jezika u koju su elementi kulture uključeni od samog početka povećava motivaciju studenata. Kako interkulturalnost obuhvata saznanje o načinu na koji neka zajednica vidi drugu, a to se „obično javlja u obliku stereotipnih predstava“ (ZEO 2003: 117) polazimo od pretpostavke da prisustvo stereotipa može pozitivno uticati na motivaciju studenata. Zastupamo stav da nastavnik na početnim nivoima treba da potencira pozitivne stereotipe u cilju pojačavanja motivacije za učenje španskog jezika. U ovom radu se bavimo prisustvom stereotipnih predstava o španskom jeziku i kulturi kod studenata u Srbiji u vidu analize anketnog ispitivanja.

Komunikacija i kultura online, 2019

Diskursni markeri (DM), kao važni elementi razgovornog jezika, imaju ključnu ulogu u razvoju komu... more Diskursni markeri (DM), kao važni elementi razgovornog jezika, imaju ključnu ulogu u razvoju komunikativne kompetencije. Premda već nekoliko decenija predstavljaju predmet mnogih lingvističkih proučavanja u španskom jeziku, istraživanja ovih izuzetno kompleksnih lingvističkih jedinica u području učenja stranog jezika ne daju konkretne odgovore na koji način se DM usvajaju kao ni rešenja kako ih treba podučavati i na kom nivou učenja stranog jezika. Cilj ovog rada je da istraži da li su, kada i na koji način DM uvedeni u nastavu španskog kao stranog jezika i da pokaže koliko uspešno se mogu podučavati. Shvatajući važnost nastave DM u učenju stranog jezika da bi se postigla adekvatna komunikativna kompetencija na ciljnom jeziku, predmet istraživanja ovog rada je analiza prisustva konverzacionih diskursnih markera, reči i izraza poput bueno, claro, pues, venga, vamos, hombre i sl. u udžbenicima za španski kao strani jezik izdavačke kuće Difusión: Aula Internacional 1 (nivo A1), Aula Internacional 2 (nivo A2), Aula Internacional 3 (nivo B1), Aula Internacional 4 (nivo B2.1) i Aula Internacional 5 (nivo B2.2) koji se koriste u nastavi španskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Polazeći od pretpostavke da DM nije posvećeno dovoljno pažnje u nastavi španskog kao L2, očekuje se da će u korpusu biti pronađen mali broj eksplicitno obrađenih DM. Rezultati analize korpusa prevashodno pokazuju nekoherentnost u terminološkoj upotrebi kao i u klasifikaciji ovih jezičkih sredstava. Iako je mali broj DM sistematizovano obrađen u ovim udžbenicima, čime je naša početna hipoteza potvrđena, rezultati ovog istraživanja su pokazali da se implicitno pojavljuje veliki broj prvenstveno konverzacionih diskursnih markera koji su uvek kontekstualizovani što nastavnik može da iskoristi kako bi u okviru nastave usmeravao učenike i skretao im pažnju na pravilnu upotrebu ne bi li oni razvijali i usavršavali svoju komunikativnu kompetenciju.

Komunikacija i Kultura Online, 2020

The outbreak of a pandemic caused by the Sars-CoV-2 virus resulted in numerous crashes in all sph... more The outbreak of a pandemic caused by the Sars-CoV-2 virus resulted in numerous crashes in all spheres of modern human life Naturally, the virus and the disease it causes have been brought to the centre of attention of the entire world in recent months Information about them and all the measures taken to prevent the spread of the virus are being published in all living languages and transmitted through all communication channels (print and electronic media, social networks, websites of official health and government institutions, oral and written statements, etc ) The aim of this paper is to analyse a corpus consisting of media texts and official statements of relevant institutions (primarily of the Wold Health Organisation and competent bodies in Serbia and Spain) in order to observe terminological solutions used to name the virus and the disease in both Serbian and Spanish It will draw attention to certain terminological, orthographic and grammatical dilemmas that have arisen in th...

Зборник Матице српске за књижевност и језик, 2020

Metodički vidici 10, 2019

Autorke se u ovom radu bave temom smrti u nastavi španskog kao stranog jezika. Cilj rada je da, u... more Autorke se u ovom radu bave temom smrti u nastavi španskog kao stranog jezika. Cilj rada je da, u skladu sa savremenim tendencijama u nastavi stranih jezika koje fokus stavljaju na razvoj interkulturne kompetencije kod učenika, skrenu pažnju na temu smrti i mogućnost uključivanja ove teme u nastavu španskog kao stranog jezika. Polazi se od ideje da obrada fenomena smrti iz perspektive različitih kultura omogućava da gradimo interkulturni dijalog i, posledično, interkulturnu kompetenciju. Hipoteza rada je da će ova tema, imajući u vidu činjenicu da smrt predstavlja univerzalni fenomen, ali i jedan od dominantnijih tabua u savremenim zapadnim društvima – biti veoma malo zastupljena u udžbenicima za španski kao strani jezik, i da će uglavnom biti obrađena kroz praznik el Día de Muertos, najmanje na početnim nivoima učenja zbog kompleksnosti i specifičnosti leksike. Autorke najpre nude sažet prikaz prisustva i obrade teme smrti u udžbenicima za španski kao L2 koje izdaju neke od najznačajnijih španskih izdavačkih kuća. Zatim sledi predlog didaktičke jedinice koji predstavlja težište rada. Rezultati korpusnog istraživanja potvrdili su početnu hipotezu jer je tema smrti veoma malo zastupljena u didaktičkom materijalu i uvek se obrađuje kroz poznatu hispansku svetkovinu el Día de Muertos koju karakteriše nesvakidašnje poimanje smrti. Analiza je opovrgla jednu od polaznih hipoteza da će ova tema biti obrađena na višim nivoima učenja pokazavši njeno prisustvo na nižim nivoima (A1–B1). Predlog didaktičke jedinice o pomenutoj hispanskoj svetkovini obrađuje temu smrti kroz različite tipove aktivnosti predviđenih za nivo B1, sa ciljem razvijanja interkulturne kompetencije kod učenika španskog jezika.

Ključne reči: tabu, smrt, el Día de Muertos, hispanska kultura, interkulturna kompetencija, španski kao strani jezik.

Jezici i kulture u vremenu i prostoru IV/2, 2015

U ovom radu bavimo se analizom pragmatičkih funkcija leksema brate i čoveče u razgovornom jeziku ... more U ovom radu bavimo se analizom pragmatičkih funkcija leksema brate i čoveče u razgovornom jeziku mladih. Budući se uočava upotreba ovih leksema u komunikaciji ženske populacije (Brate, iskulirala sam se!), pretpostav-ka kojom se vodimo je da lekseme brate i čoveče prevazilaze svoju tradicionalnu apelativnu funkciju te posebnu pažnju obraćamo na primere kada pomenute lekseme nisu upotrebljene kao imenice već prolaze kroz proces gra-matikalizacije tj. semantičkog pražnjenja (Tadija Koviljki: A plazma, brate?) ne bi dobile određene pragmatičke vrednosti. Neke od pragmatičkih funkcija koje mogu da vrše kao diskursni markeri su funkcije markera za kon-trolu kontakta (zadobijanja i zadržavanja pažnje sagovornika i sl.) te u govornim činovima iznenađenja, divljenja (Kakav car, čoveče!) čuđenja (Ju, na šta ličiš, čoveče?!), podrške, nestrpljenja (Ajde, brate, danas!), itd. Primeri su uzeti metodom kvantitativni analize iz korpusa koji čine srpski filmovi koji su snimljeni tokom XXI veka a čiji su protagonisti pretežno pripadnici srpske omladine. Ključne reči: brate, čoveče, diskursni marker, pragmatika, govorni čin, omladina, film. 1. UVOD Osnovni cilj omladinskog govora jeste da se razlikuje od standardnog te mladi stvaraju neku vrstu kontrakulture i mada njihova namera nije da utiču na promenu standardnog jezika, oni tome ipak doprinose (Cimerman 2002: 145). Kako se prisustvo ovog jezika unutar jezika, kako ga naziva Čanak (2006: 208), koji identifikuje članove određene društvene grupe, uočava svuda oko nas, kako u teksto-vima rep i grajm 1 muzike, reklamama na radiju i televiziji 2 , bilbordima, 3 tako i savremenim filmovima i televizijskim serijama, te pozorišnim predstavama, blogovima i društvenim mrežama 4 , naš korpus predstavljaju primeri iz 16 srpskih filmova snimljenih u toku XXI veka a čiji su protagonisti pretežno pripadnici srpske omladine. U ovom radu primenjujemo kvalitativnu metodu da registrujemo pojavu koja nas interesuje a kvantitativnu da utvrdimo njen opseg. Budući da, kako smatra M. Čanak (2006: 213), ,,proučavanje žargona neminovno dovodi do saznanja o društvu ili grupi koja taj žargon stvara, žargon nije samo lingvističko, nego psihološko i sociološko pitanje." Već smo pomenuli da mladi doživljavaju svoj jezik kao sredstvo pobune protiv zva-ničnog jezika svojih roditelja i ostalih autoriteta ali i kao sredstvo međusobne identifikacije te imajući u * Ovaj rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu ,,Jezici i kulture u vremenu i prostoru'' (projekat br. 178002) koji se realizuje uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije. 1 Zvezde grajma. Srbija djans lajk dis. 2011.

Metodički Vidici 10, 2019

Metodički vidici, 2010

Дискурсне вештине се развијају током целог живота, међутим, школовање нуди најшири дијапазон диск... more Дискурсне вештине се развијају током целог живота, међутим, школовање нуди најшири дијапазон дискурса који у томе пома-жу. Оно што је за нас значајно јесте неоспорна веза између дис-курсних вештина које настају у детињству и оних које се развијају током школовања. Имајући у виду комуникацију у разним си-туацијама као главни циљ наставе, развој ових вештина је неоп-ходан и приликом учења страног језика. Циљ овог рада је да се објасни и укаже на важност употребе визуелних помагала у току наставе и да се истакне значај оваквог вида наставе која пружа велику подршку и утиче на развој дискурсних вештина код де-це. Чини се да је корист многострука и да је ефектност оваквог материјала незаменљива када је реч о визуализацији одређених контекста. Нагласак се ставља на комуникативну наставу у свр-ху постизања што бољих резултата. У овом раду ћемо понудити практичне савете за рад са визуелним материјалом, као и тео-ријски оквир у којем ћемо дати објашњење развоја дискурсних вештина уз помоћ визуелног. КЉУЧНЕ РЕЧИ: дискурс, дискурсне вештине, процес учења, ко-муникативна настава, визуелни материјал. Сања М. Маричић, Тијана М. Тасковић

Academic days of Timişoara: Language Education Today, 2011

Metodički vidici, 2015

Budući da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti s... more Budući da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti steknu interkulturnu kompetenciju, te da na-stavu stranog jezika ne treba odvajati od nastave strane kulture, smatramo da nastava stranog jezika u koju su elementi kulture uključeni od samog početka povećava motivaciju studenata. Kako interkulturalnost obuhvata saznanje o načinu na koji neka zajednica vidi drugu, a to se "obično javlja u obliku stereotipnih predstava" (ZEO 2003: 117) polazimo od pretpostav-ke da prisustvo stereotipa može pozitivno uticati na motivaciju studenata. Zastupamo stav da nastavnik na početnim nivoima treba da potencira pozi-tivne stereotipe u cilju pojačavanja motivacije za učenje španskog jezika. U ovom radu se bavimo prisustvom stereotipnih predstava o španskom jeziku i kulturi kod studenata u Srbiji u vidu analize anketnog ispitivanja.

Strani jezici na Filozofskom fakultetu: Primenjenolingvistička istraživanja, 2015

3 Rad je urađen u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Sr... more 3 Rad je urađen u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije br. 178002 Jezici i kulture u vremenu i prostoru.

Komunikacija i kultura online, 2019

Diskursni markeri (DM), kao važni elementi razgovornog jezika, imaju ključnu ulogu u razvoju komu... more Diskursni markeri (DM), kao važni elementi razgovornog jezika, imaju ključnu ulogu u razvoju komunikativne kompetencije. Premda već nekoliko decenija predstavljaju predmet mnogih lingvističkih proučavanja u španskom jeziku, istraživanja ovih izuzetno kompleksnih lingvističkih jedinica u području učenja stranog jezika ne daju konkretne odgovore na koji način se DM usvajaju kao ni rešenja kako ih treba podučavati i na kom nivou učenja stranog jezika. Cilj ovog rada je da istraži da li su, kada i na koji način DM uvedeni u nastavu španskog kao stranog jezika i da pokaže koliko uspešno se mogu podučavati. Shvatajući važnost nastave DM u učenju stranog jezika da bi se postigla adekvatna komunikativna kompetencija na ciljnom jeziku, predmet istraživanja ovog rada je analiza prisustva konverzacionih diskursnih markera, reči i izraza poput bueno, claro, pues, venga, vamos, hombre i sl. u udžbenicima za španski kao strani jezik izdavačke kuće Difusión: Aula Internacional 1 (nivo A1), Aula Internacional 2 (nivo A2), Aula Internacional 3 (nivo B1), Aula Internacional 4 (nivo B2.1) i Aula Internacional 5 (nivo B2.2) koji se koriste u nastavi španskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Polazeći od pretpostavke da DM nije posvećeno dovoljno pažnje u nastavi španskog kao L2, očekuje se da će u korpusu biti pronađen mali broj eksplicitno obrađenih DM. Rezultati analize korpusa prevashodno pokazuju nekoherentnost u terminološkoj upotrebi kao i u klasifikaciji ovih jezičkih sredstava. Iako je mali broj DM sistematizovano obrađen u ovim udžbenicima, čime je naša početna hipoteza potvrđena, rezultati ovog istraživanja su pokazali da se implicitno pojavljuje veliki broj prvenstveno konverzacionih diskursnih markera koji su uvek kontekstualizovani što nastavnik može da iskoristi kako bi u okviru nastave usmeravao učenike i skretao im pažnju na pravilnu upotrebu ne bi li oni razvijali i usavršavali svoju komunikativnu kompetenciju.

Kultura, 2016

Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет -Од сек за ро ма ни сти ку, Но ви Сад; Уд... more Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет -Од сек за ро ма ни сти ку, Но ви Сад; Удру же ње књи жев ни ка Ср би је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1650176M УДК 791.221.4 оригиналан научни рад ЛАЖУФИЛ МУ СЛУ ЧАЈ НИЉУ БАВ НИ ЦИ ПЕ ДРААЛ МО ДО ВА РА Са же так: Сво јим фил мом Los aman tes pa sa je ros (Слу чај ни љубавни ци)Пе дроАл мо до вар(Pe droAlmódovar)јефил мудаоди рект нукри тич кууло гу.Оби ла тимко ри шће њемре чико једа јуле ги ти ми тетиз го во ре нимла жи ма,Ал мо до ва ровфилмнампру жа кор пусзаана ли зује зич кихсред ста вако ји мајеушпан скомје зи ку мо гу ћеоства ри тико му ни ка ци јуза сно ва нунала жи ма.Има ју ћиу ви ду да љу ди пр вен стве но и до ми нант но ла жу ко ри сте ћи је зик, са лин гви стич кетач кегле ди шта, лаж се мо жеузе ти у ана ли зу као вр стаго вор ног чи на.Бу ду ћида селажобич но по сма траиз углаети ке,нашрадсеовомпо ја вомба виизлин гви стич кепер спек ти веиузи мауана ли зулажкаовр стуго вор ногчи на.Ла га њесе по сма тракаого вор ничинне ис кре ногоп хо ђе ња.Овајго вор ничин ди рект нокр шиГрај со ву(Gri ce)мак си муисти ни то сти.Дабиод ре ђе ниго вор ничин(обе ћа ње,прет ња,ком пли мент)биоуспе шан, са го вор никмо радапре по знана ме руго вор ни ка.Ме ђу тим,дабисе го вор ничинла жисма траоуспе шнимнео п ход ноједаса го вор ник непре по знана ме руго вор ни ка. Кључ нере чи:шпан скифилм,го вор ничин,лаж,Пе дроАл модовар, ко му ни ка ци ја Бу диискренпре масе бика конебибиола жанпре мадру ги ма. Фран сисБеј кон САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА

Teme, 2011

Резиме Циљ овог рада јесте да се укаже на богатство хиспанске кинематографи-је, које се може прим... more Резиме Циљ овог рада јесте да се укаже на богатство хиспанске кинематографи-је, које се може применити у настави шпанског језика као страног. За филм се не може рећи да је априори дидактички материјал, јер му то није примарни циљ, али се управо ту крије његова вредност: то је оно што га разликује од осталих, искључиво едукативних средстава, јер дидактички материјал добија ново рухо, постаје интересантнији, а самим тим делује и мотивационо на ученика. Када је реч о шпанском као страном језику, полазимо од претпоставке да је пред настав-ником вишеструки изазов да на доследан и подстицајан начин представи богат друштвени и културни миље шпанског говорног подручја. Мишљења смо да хиспанска кинематографија, као део њеног културног наслеђа, може бити један од извора путем ког би се интегрисало увежбавање комуникативних вештина, као и приближавање шпанске културе у настави. Кључне речи: процес учења страног језика, хиспански филм, социолингвистичка компетенција, (интер)културна компетенција maricic.sanja@gmail.com  Рад је урађен у оквиру пројекта МНТР бр. 178002, Језици и културе у времену и простору.

Jezici i kulture u vremenu i prostoru III, 2014

Ovaj rad polazi od pretpostavke da strip kao vizuelno-narativna forma može odigrati važnu ulogu u... more Ovaj rad polazi od pretpostavke da strip kao vizuelno-narativna forma može odigrati važnu ulogu u učenju stra-nog jezika ukoliko se slede određeni kriterijumi pri odabiru. Ako uzmemo u obzir činjenicu da strip prikazuje jezički model u konkretnoj situaciji, možemo obrađivati različite leksičke, gramatičke i pragmatičke aspekte stranog jezika, kao i elemente ciljne kulture, što pruža mogućnost i za razvijanje interkulturne kompetencije učenika. Kroz rad sa ovom formom mogu se uvežbavati i jezičke veštine recepcije i produkcije. Strip može biti pogodan za rad sa svim uzrastima i na svim nivoima učenja pod uslovom da nastavnik uzme u obzir potrebe nastave, nivo znanja učenika i njihova interesovanja. Nakon prvog dela rada u kome će biti reč o stripu i njegovim karakteristikama, bavićemo se analizom njegove zastupljenosti u udžbenicima španskog i francuskog kao stranog jezika, načinima na koji je predstavljen, sa kojim ciljem i kako je povezan sa gradivom. Ključne reči: strip, jezičke kompetencije, verbo-ikoničnost, španski jezik, francuski jezik. « La seule chose que je regrette dans ma vie, c'est de ne pas avoir fait de bande dessinée. » (Pablo Picasso) 1. UVOD Zahvaljujući puristima koji su ga smatrali nedovoljno vrednim, čak trivijalnim, strip dugo nije bio izdvajan kao zaseban stil. Danas, kada je njegova vrednost prepoznata, naziva se devetom umetnošću. U radu se vodimo definicijom po kojoj strip nije umetnost u slici i reči već predstavlja umetnost u nizu slika i reči ili kombinaciji niza slika bez reči (Popadić 2004: 202). Polazimo od hipoteze da je forma stripa nepravedno zanemarena i da treba da poput ostalih me-dija komunikacije uđe u učionice jer pruža veliki potencijal koji je moguće iskoristiti kako za razvi-janje jezičke (leksička, gramatička, pragmatička) i sociokulturne kompetencije, tako i za uvežbavanje veština jezičke produkcije i recepcije. U prvom, teorijskom delu rada govorimo o formalnim karakteristikama stripa, a u nastavku o njegovoj didaktičkoj vrednosti. Nakon toga dajemo analizu korpusa i pregled funkcija u kojima je strip upotrebljen. Korpus čine udžbenici španskog i francuskog kao stranog jezika namenjeni kako mladim, tako i odraslim polaznicima koji su zasnovani u manjoj ili većoj meri na komunikativnom pristupu na-stavi. Deo korpusa koji se odnosi na španski jezik čine udžbenici dve najpopularnije izdavačke kuće u Španiji (Difusión i Edinumen): Aula Internacional 1, 2, 3 i 4 (od nivoa A1 do B2), Aula Internacional 1, nueva edición (nivo A1) i Prisma za nivoe A1, A2, B1, B2 i C1. Pri odabiru korpusa koji se odnosi na francuski jezik, koristile smo pre svega kriterijum zastupljenosti ove forme u samim udžbenicima. U pitanju su sledeći udžbenici: Écho 1, 2 i 3 (od nivoa A1 do B1), Le Nouvel Édito B1 i B2 i AlterEgo 5 (nivo C1-C2). Udžbenik Le Nouvel Édito specifičan je po tome što sadrži veliki broj autentičnih dokumenata najrazličitijeg tipa. * Rad je urađen u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije br. 178002-Jezici i kulture u vremenu i prostoru.

Zbornik Matice srpske za knjizevnost i jezik, 2020

Идентитет, мобилност и перспективе у студијама језика, књижевности и културе, 2017

Методички видици, 1970

Autorke se u ovom radu bave temom smrti u nastavi španskog kao stranog jezika. Cilj rada je da, u... more Autorke se u ovom radu bave temom smrti u nastavi španskog kao stranog jezika. Cilj rada je da, u skladu sa savremenim tendencijama u nastavi stranih jezika koje fokus stavljaju na razvoj interkulturne kompetencije kod učenika, skrenu pažnju na temu smrti i mogućnost uključivanja ove teme u nastavu španskog kao stranog jezika. Polazi se od ideje da obrada fenomena smrti iz perspektive različitih kultura omogućava da gradimo interkulturni dijalog i, posledično, interkulturnu kompetenciju. Hipoteza rada je da će ova tema, imajući u vidu činjenicu da smrt predstavlja univerzalni fenomen, ali i jedan od dominantnijih tabua u savremenim zapadnim društvima – biti veoma malo zastupljena u udžbenicima za španski kao strani jezik, i da će uglavnom biti obrađena kroz praznik el Día de Muertos, najmanje na početnim nivoima učenja zbog kompleksnosti i specifičnosti leksike. Autorke najpre nude sažet prikaz prisustva i obrade teme smrti u udžbenicima za španski kao L2 koje izdaju neke od najznač...

Методички видици, 1970

Дискурсне вештине се развијају током целог живота, међутим, школовање нуди најшири дијапазон диск... more Дискурсне вештине се развијају током целог живота, међутим, школовање нуди најшири дијапазон дискурса који у томе помажу. Оно што је за нас значајно јесте неоспорна веза између дискурсних вештина које настају у детињству и оних које се развијају током школовања. Имајући у виду комуникацију у разним ситуацијама као главни циљ наставе, развој ових вештина је неопходан и приликом учења страног језика. Циљ овог рада је да се објасни и укаже на важност употребе визуелних помагала у току наставе и да се истакне значај оваквог вида наставе која пружа велику подршку и утиче на развој дискурсних вештина код деце. Чини се да је корист многострука и да је ефектност оваквог материјала незаменљива када је реч о визуализацији одређених контекста. Нагласак се ставља на комуникативну наставу у сврху постизања што бољих резултата. У овом раду ћемо понудити практичне савете за рад са визуелним материјалом, као и теоријски оквир у којем ћемо дати објашњење развоја дискурсних вештина уз помоћ визуелног.

Методички видици, 1970

Budući da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti st... more Budući da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti steknu interkulturnu kompetenciju, te da nastavu stranog jezika ne treba odvajati od nastave strane kulture, smatramo da nastava stranog jezika u koju su elementi kulture uključeni od samog početka povećava motivaciju studenata. Kako interkulturalnost obuhvata saznanje o načinu na koji neka zajednica vidi drugu, a to se „obično javlja u obliku stereotipnih predstava“ (ZEO 2003: 117) polazimo od pretpostavke da prisustvo stereotipa može pozitivno uticati na motivaciju studenata. Zastupamo stav da nastavnik na početnim nivoima treba da potencira pozitivne stereotipe u cilju pojačavanja motivacije za učenje španskog jezika. U ovom radu se bavimo prisustvom stereotipnih predstava o španskom jeziku i kulturi kod studenata u Srbiji u vidu analize anketnog ispitivanja.

Komunikacija i kultura online, 2019

Diskursni markeri (DM), kao važni elementi razgovornog jezika, imaju ključnu ulogu u razvoju komu... more Diskursni markeri (DM), kao važni elementi razgovornog jezika, imaju ključnu ulogu u razvoju komunikativne kompetencije. Premda već nekoliko decenija predstavljaju predmet mnogih lingvističkih proučavanja u španskom jeziku, istraživanja ovih izuzetno kompleksnih lingvističkih jedinica u području učenja stranog jezika ne daju konkretne odgovore na koji način se DM usvajaju kao ni rešenja kako ih treba podučavati i na kom nivou učenja stranog jezika. Cilj ovog rada je da istraži da li su, kada i na koji način DM uvedeni u nastavu španskog kao stranog jezika i da pokaže koliko uspešno se mogu podučavati. Shvatajući važnost nastave DM u učenju stranog jezika da bi se postigla adekvatna komunikativna kompetencija na ciljnom jeziku, predmet istraživanja ovog rada je analiza prisustva konverzacionih diskursnih markera, reči i izraza poput bueno, claro, pues, venga, vamos, hombre i sl. u udžbenicima za španski kao strani jezik izdavačke kuće Difusión: Aula Internacional 1 (nivo A1), Aula Internacional 2 (nivo A2), Aula Internacional 3 (nivo B1), Aula Internacional 4 (nivo B2.1) i Aula Internacional 5 (nivo B2.2) koji se koriste u nastavi španskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Polazeći od pretpostavke da DM nije posvećeno dovoljno pažnje u nastavi španskog kao L2, očekuje se da će u korpusu biti pronađen mali broj eksplicitno obrađenih DM. Rezultati analize korpusa prevashodno pokazuju nekoherentnost u terminološkoj upotrebi kao i u klasifikaciji ovih jezičkih sredstava. Iako je mali broj DM sistematizovano obrađen u ovim udžbenicima, čime je naša početna hipoteza potvrđena, rezultati ovog istraživanja su pokazali da se implicitno pojavljuje veliki broj prvenstveno konverzacionih diskursnih markera koji su uvek kontekstualizovani što nastavnik može da iskoristi kako bi u okviru nastave usmeravao učenike i skretao im pažnju na pravilnu upotrebu ne bi li oni razvijali i usavršavali svoju komunikativnu kompetenciju.

Komunikacija i Kultura Online, 2020

The outbreak of a pandemic caused by the Sars-CoV-2 virus resulted in numerous crashes in all sph... more The outbreak of a pandemic caused by the Sars-CoV-2 virus resulted in numerous crashes in all spheres of modern human life Naturally, the virus and the disease it causes have been brought to the centre of attention of the entire world in recent months Information about them and all the measures taken to prevent the spread of the virus are being published in all living languages and transmitted through all communication channels (print and electronic media, social networks, websites of official health and government institutions, oral and written statements, etc ) The aim of this paper is to analyse a corpus consisting of media texts and official statements of relevant institutions (primarily of the Wold Health Organisation and competent bodies in Serbia and Spain) in order to observe terminological solutions used to name the virus and the disease in both Serbian and Spanish It will draw attention to certain terminological, orthographic and grammatical dilemmas that have arisen in th...

Зборник Матице српске за књижевност и језик, 2020

Metodički vidici 10, 2019

Autorke se u ovom radu bave temom smrti u nastavi španskog kao stranog jezika. Cilj rada je da, u... more Autorke se u ovom radu bave temom smrti u nastavi španskog kao stranog jezika. Cilj rada je da, u skladu sa savremenim tendencijama u nastavi stranih jezika koje fokus stavljaju na razvoj interkulturne kompetencije kod učenika, skrenu pažnju na temu smrti i mogućnost uključivanja ove teme u nastavu španskog kao stranog jezika. Polazi se od ideje da obrada fenomena smrti iz perspektive različitih kultura omogućava da gradimo interkulturni dijalog i, posledično, interkulturnu kompetenciju. Hipoteza rada je da će ova tema, imajući u vidu činjenicu da smrt predstavlja univerzalni fenomen, ali i jedan od dominantnijih tabua u savremenim zapadnim društvima – biti veoma malo zastupljena u udžbenicima za španski kao strani jezik, i da će uglavnom biti obrađena kroz praznik el Día de Muertos, najmanje na početnim nivoima učenja zbog kompleksnosti i specifičnosti leksike. Autorke najpre nude sažet prikaz prisustva i obrade teme smrti u udžbenicima za španski kao L2 koje izdaju neke od najznačajnijih španskih izdavačkih kuća. Zatim sledi predlog didaktičke jedinice koji predstavlja težište rada. Rezultati korpusnog istraživanja potvrdili su početnu hipotezu jer je tema smrti veoma malo zastupljena u didaktičkom materijalu i uvek se obrađuje kroz poznatu hispansku svetkovinu el Día de Muertos koju karakteriše nesvakidašnje poimanje smrti. Analiza je opovrgla jednu od polaznih hipoteza da će ova tema biti obrađena na višim nivoima učenja pokazavši njeno prisustvo na nižim nivoima (A1–B1). Predlog didaktičke jedinice o pomenutoj hispanskoj svetkovini obrađuje temu smrti kroz različite tipove aktivnosti predviđenih za nivo B1, sa ciljem razvijanja interkulturne kompetencije kod učenika španskog jezika.

Ključne reči: tabu, smrt, el Día de Muertos, hispanska kultura, interkulturna kompetencija, španski kao strani jezik.

Jezici i kulture u vremenu i prostoru IV/2, 2015

U ovom radu bavimo se analizom pragmatičkih funkcija leksema brate i čoveče u razgovornom jeziku ... more U ovom radu bavimo se analizom pragmatičkih funkcija leksema brate i čoveče u razgovornom jeziku mladih. Budući se uočava upotreba ovih leksema u komunikaciji ženske populacije (Brate, iskulirala sam se!), pretpostav-ka kojom se vodimo je da lekseme brate i čoveče prevazilaze svoju tradicionalnu apelativnu funkciju te posebnu pažnju obraćamo na primere kada pomenute lekseme nisu upotrebljene kao imenice već prolaze kroz proces gra-matikalizacije tj. semantičkog pražnjenja (Tadija Koviljki: A plazma, brate?) ne bi dobile određene pragmatičke vrednosti. Neke od pragmatičkih funkcija koje mogu da vrše kao diskursni markeri su funkcije markera za kon-trolu kontakta (zadobijanja i zadržavanja pažnje sagovornika i sl.) te u govornim činovima iznenađenja, divljenja (Kakav car, čoveče!) čuđenja (Ju, na šta ličiš, čoveče?!), podrške, nestrpljenja (Ajde, brate, danas!), itd. Primeri su uzeti metodom kvantitativni analize iz korpusa koji čine srpski filmovi koji su snimljeni tokom XXI veka a čiji su protagonisti pretežno pripadnici srpske omladine. Ključne reči: brate, čoveče, diskursni marker, pragmatika, govorni čin, omladina, film. 1. UVOD Osnovni cilj omladinskog govora jeste da se razlikuje od standardnog te mladi stvaraju neku vrstu kontrakulture i mada njihova namera nije da utiču na promenu standardnog jezika, oni tome ipak doprinose (Cimerman 2002: 145). Kako se prisustvo ovog jezika unutar jezika, kako ga naziva Čanak (2006: 208), koji identifikuje članove određene društvene grupe, uočava svuda oko nas, kako u teksto-vima rep i grajm 1 muzike, reklamama na radiju i televiziji 2 , bilbordima, 3 tako i savremenim filmovima i televizijskim serijama, te pozorišnim predstavama, blogovima i društvenim mrežama 4 , naš korpus predstavljaju primeri iz 16 srpskih filmova snimljenih u toku XXI veka a čiji su protagonisti pretežno pripadnici srpske omladine. U ovom radu primenjujemo kvalitativnu metodu da registrujemo pojavu koja nas interesuje a kvantitativnu da utvrdimo njen opseg. Budući da, kako smatra M. Čanak (2006: 213), ,,proučavanje žargona neminovno dovodi do saznanja o društvu ili grupi koja taj žargon stvara, žargon nije samo lingvističko, nego psihološko i sociološko pitanje." Već smo pomenuli da mladi doživljavaju svoj jezik kao sredstvo pobune protiv zva-ničnog jezika svojih roditelja i ostalih autoriteta ali i kao sredstvo međusobne identifikacije te imajući u * Ovaj rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu ,,Jezici i kulture u vremenu i prostoru'' (projekat br. 178002) koji se realizuje uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije. 1 Zvezde grajma. Srbija djans lajk dis. 2011.

Metodički Vidici 10, 2019

Metodički vidici, 2010

Дискурсне вештине се развијају током целог живота, међутим, школовање нуди најшири дијапазон диск... more Дискурсне вештине се развијају током целог живота, међутим, школовање нуди најшири дијапазон дискурса који у томе пома-жу. Оно што је за нас значајно јесте неоспорна веза између дис-курсних вештина које настају у детињству и оних које се развијају током школовања. Имајући у виду комуникацију у разним си-туацијама као главни циљ наставе, развој ових вештина је неоп-ходан и приликом учења страног језика. Циљ овог рада је да се објасни и укаже на важност употребе визуелних помагала у току наставе и да се истакне значај оваквог вида наставе која пружа велику подршку и утиче на развој дискурсних вештина код де-це. Чини се да је корист многострука и да је ефектност оваквог материјала незаменљива када је реч о визуализацији одређених контекста. Нагласак се ставља на комуникативну наставу у свр-ху постизања што бољих резултата. У овом раду ћемо понудити практичне савете за рад са визуелним материјалом, као и тео-ријски оквир у којем ћемо дати објашњење развоја дискурсних вештина уз помоћ визуелног. КЉУЧНЕ РЕЧИ: дискурс, дискурсне вештине, процес учења, ко-муникативна настава, визуелни материјал. Сања М. Маричић, Тијана М. Тасковић

Academic days of Timişoara: Language Education Today, 2011

Metodički vidici, 2015

Budući da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti s... more Budući da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti steknu interkulturnu kompetenciju, te da na-stavu stranog jezika ne treba odvajati od nastave strane kulture, smatramo da nastava stranog jezika u koju su elementi kulture uključeni od samog početka povećava motivaciju studenata. Kako interkulturalnost obuhvata saznanje o načinu na koji neka zajednica vidi drugu, a to se "obično javlja u obliku stereotipnih predstava" (ZEO 2003: 117) polazimo od pretpostav-ke da prisustvo stereotipa može pozitivno uticati na motivaciju studenata. Zastupamo stav da nastavnik na početnim nivoima treba da potencira pozi-tivne stereotipe u cilju pojačavanja motivacije za učenje španskog jezika. U ovom radu se bavimo prisustvom stereotipnih predstava o španskom jeziku i kulturi kod studenata u Srbiji u vidu analize anketnog ispitivanja.

Strani jezici na Filozofskom fakultetu: Primenjenolingvistička istraživanja, 2015

3 Rad je urađen u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Sr... more 3 Rad je urađen u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije br. 178002 Jezici i kulture u vremenu i prostoru.

Komunikacija i kultura online, 2019

Diskursni markeri (DM), kao važni elementi razgovornog jezika, imaju ključnu ulogu u razvoju komu... more Diskursni markeri (DM), kao važni elementi razgovornog jezika, imaju ključnu ulogu u razvoju komunikativne kompetencije. Premda već nekoliko decenija predstavljaju predmet mnogih lingvističkih proučavanja u španskom jeziku, istraživanja ovih izuzetno kompleksnih lingvističkih jedinica u području učenja stranog jezika ne daju konkretne odgovore na koji način se DM usvajaju kao ni rešenja kako ih treba podučavati i na kom nivou učenja stranog jezika. Cilj ovog rada je da istraži da li su, kada i na koji način DM uvedeni u nastavu španskog kao stranog jezika i da pokaže koliko uspešno se mogu podučavati. Shvatajući važnost nastave DM u učenju stranog jezika da bi se postigla adekvatna komunikativna kompetencija na ciljnom jeziku, predmet istraživanja ovog rada je analiza prisustva konverzacionih diskursnih markera, reči i izraza poput bueno, claro, pues, venga, vamos, hombre i sl. u udžbenicima za španski kao strani jezik izdavačke kuće Difusión: Aula Internacional 1 (nivo A1), Aula Internacional 2 (nivo A2), Aula Internacional 3 (nivo B1), Aula Internacional 4 (nivo B2.1) i Aula Internacional 5 (nivo B2.2) koji se koriste u nastavi španskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Polazeći od pretpostavke da DM nije posvećeno dovoljno pažnje u nastavi španskog kao L2, očekuje se da će u korpusu biti pronađen mali broj eksplicitno obrađenih DM. Rezultati analize korpusa prevashodno pokazuju nekoherentnost u terminološkoj upotrebi kao i u klasifikaciji ovih jezičkih sredstava. Iako je mali broj DM sistematizovano obrađen u ovim udžbenicima, čime je naša početna hipoteza potvrđena, rezultati ovog istraživanja su pokazali da se implicitno pojavljuje veliki broj prvenstveno konverzacionih diskursnih markera koji su uvek kontekstualizovani što nastavnik može da iskoristi kako bi u okviru nastave usmeravao učenike i skretao im pažnju na pravilnu upotrebu ne bi li oni razvijali i usavršavali svoju komunikativnu kompetenciju.

Kultura, 2016

Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет -Од сек за ро ма ни сти ку, Но ви Сад; Уд... more Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет -Од сек за ро ма ни сти ку, Но ви Сад; Удру же ње књи жев ни ка Ср би је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1650176M УДК 791.221.4 оригиналан научни рад ЛАЖУФИЛ МУ СЛУ ЧАЈ НИЉУ БАВ НИ ЦИ ПЕ ДРААЛ МО ДО ВА РА Са же так: Сво јим фил мом Los aman tes pa sa je ros (Слу чај ни љубавни ци)Пе дроАл мо до вар(Pe droAlmódovar)јефил мудаоди рект нукри тич кууло гу.Оби ла тимко ри шће њемре чико једа јуле ги ти ми тетиз го во ре нимла жи ма,Ал мо до ва ровфилмнампру жа кор пусзаана ли зује зич кихсред ста вако ји мајеушпан скомје зи ку мо гу ћеоства ри тико му ни ка ци јуза сно ва нунала жи ма.Има ју ћиу ви ду да љу ди пр вен стве но и до ми нант но ла жу ко ри сте ћи је зик, са лин гви стич кетач кегле ди шта, лаж се мо жеузе ти у ана ли зу као вр стаго вор ног чи на.Бу ду ћида селажобич но по сма траиз углаети ке,нашрадсеовомпо ја вомба виизлин гви стич кепер спек ти веиузи мауана ли зулажкаовр стуго вор ногчи на.Ла га њесе по сма тракаого вор ничинне ис кре ногоп хо ђе ња.Овајго вор ничин ди рект нокр шиГрај со ву(Gri ce)мак си муисти ни то сти.Дабиод ре ђе ниго вор ничин(обе ћа ње,прет ња,ком пли мент)биоуспе шан, са го вор никмо радапре по знана ме руго вор ни ка.Ме ђу тим,дабисе го вор ничинла жисма траоуспе шнимнео п ход ноједаса го вор ник непре по знана ме руго вор ни ка. Кључ нере чи:шпан скифилм,го вор ничин,лаж,Пе дроАл модовар, ко му ни ка ци ја Бу диискренпре масе бика конебибиола жанпре мадру ги ма. Фран сисБеј кон САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА

Teme, 2011

Резиме Циљ овог рада јесте да се укаже на богатство хиспанске кинематографи-је, које се може прим... more Резиме Циљ овог рада јесте да се укаже на богатство хиспанске кинематографи-је, које се може применити у настави шпанског језика као страног. За филм се не може рећи да је априори дидактички материјал, јер му то није примарни циљ, али се управо ту крије његова вредност: то је оно што га разликује од осталих, искључиво едукативних средстава, јер дидактички материјал добија ново рухо, постаје интересантнији, а самим тим делује и мотивационо на ученика. Када је реч о шпанском као страном језику, полазимо од претпоставке да је пред настав-ником вишеструки изазов да на доследан и подстицајан начин представи богат друштвени и културни миље шпанског говорног подручја. Мишљења смо да хиспанска кинематографија, као део њеног културног наслеђа, може бити један од извора путем ког би се интегрисало увежбавање комуникативних вештина, као и приближавање шпанске културе у настави. Кључне речи: процес учења страног језика, хиспански филм, социолингвистичка компетенција, (интер)културна компетенција maricic.sanja@gmail.com  Рад је урађен у оквиру пројекта МНТР бр. 178002, Језици и културе у времену и простору.

Jezici i kulture u vremenu i prostoru III, 2014

Ovaj rad polazi od pretpostavke da strip kao vizuelno-narativna forma može odigrati važnu ulogu u... more Ovaj rad polazi od pretpostavke da strip kao vizuelno-narativna forma može odigrati važnu ulogu u učenju stra-nog jezika ukoliko se slede određeni kriterijumi pri odabiru. Ako uzmemo u obzir činjenicu da strip prikazuje jezički model u konkretnoj situaciji, možemo obrađivati različite leksičke, gramatičke i pragmatičke aspekte stranog jezika, kao i elemente ciljne kulture, što pruža mogućnost i za razvijanje interkulturne kompetencije učenika. Kroz rad sa ovom formom mogu se uvežbavati i jezičke veštine recepcije i produkcije. Strip može biti pogodan za rad sa svim uzrastima i na svim nivoima učenja pod uslovom da nastavnik uzme u obzir potrebe nastave, nivo znanja učenika i njihova interesovanja. Nakon prvog dela rada u kome će biti reč o stripu i njegovim karakteristikama, bavićemo se analizom njegove zastupljenosti u udžbenicima španskog i francuskog kao stranog jezika, načinima na koji je predstavljen, sa kojim ciljem i kako je povezan sa gradivom. Ključne reči: strip, jezičke kompetencije, verbo-ikoničnost, španski jezik, francuski jezik. « La seule chose que je regrette dans ma vie, c'est de ne pas avoir fait de bande dessinée. » (Pablo Picasso) 1. UVOD Zahvaljujući puristima koji su ga smatrali nedovoljno vrednim, čak trivijalnim, strip dugo nije bio izdvajan kao zaseban stil. Danas, kada je njegova vrednost prepoznata, naziva se devetom umetnošću. U radu se vodimo definicijom po kojoj strip nije umetnost u slici i reči već predstavlja umetnost u nizu slika i reči ili kombinaciji niza slika bez reči (Popadić 2004: 202). Polazimo od hipoteze da je forma stripa nepravedno zanemarena i da treba da poput ostalih me-dija komunikacije uđe u učionice jer pruža veliki potencijal koji je moguće iskoristiti kako za razvi-janje jezičke (leksička, gramatička, pragmatička) i sociokulturne kompetencije, tako i za uvežbavanje veština jezičke produkcije i recepcije. U prvom, teorijskom delu rada govorimo o formalnim karakteristikama stripa, a u nastavku o njegovoj didaktičkoj vrednosti. Nakon toga dajemo analizu korpusa i pregled funkcija u kojima je strip upotrebljen. Korpus čine udžbenici španskog i francuskog kao stranog jezika namenjeni kako mladim, tako i odraslim polaznicima koji su zasnovani u manjoj ili većoj meri na komunikativnom pristupu na-stavi. Deo korpusa koji se odnosi na španski jezik čine udžbenici dve najpopularnije izdavačke kuće u Španiji (Difusión i Edinumen): Aula Internacional 1, 2, 3 i 4 (od nivoa A1 do B2), Aula Internacional 1, nueva edición (nivo A1) i Prisma za nivoe A1, A2, B1, B2 i C1. Pri odabiru korpusa koji se odnosi na francuski jezik, koristile smo pre svega kriterijum zastupljenosti ove forme u samim udžbenicima. U pitanju su sledeći udžbenici: Écho 1, 2 i 3 (od nivoa A1 do B1), Le Nouvel Édito B1 i B2 i AlterEgo 5 (nivo C1-C2). Udžbenik Le Nouvel Édito specifičan je po tome što sadrži veliki broj autentičnih dokumenata najrazličitijeg tipa. * Rad je urađen u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije br. 178002-Jezici i kulture u vremenu i prostoru.